На основу Закона о локалној самоуправи члан 32. тачка 10, као и на основу Статута града Зрењанина члан 31. тачка 10. и Пословника скупштине Града Зрењанина члан 17. став 1. "Предлог за разрешење председника, односно заменика председника Скупштине може поднети председнику Скупштине најмање трећина од укупног броја одборника", доле потписани одборници Скупштине града Зрењанина достављају председнику Скупштине града Зрењанина Александру Мартону предлог за разрешење председника Скупштине града Зрењанина Александра Мартона.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
У складу са Пословником Скупштине града Зрењанина члан 17. став 2. предлог о разрешењу председника Скупштине достављамо председнику Скупштине у писаној форми уз образложење. Разлог подношења предлога о разрешењу председника Скупштине града Зрењанина Александра Мартона лежи у чињеници да је он у свом раду прекршио Закон о локалној самоуправи, Статут града Зрењанина, Пословник скупштине града Зрењанина, извршио злоупотребу службеног положаја као и да је у својим изјавама и појединим радњама које превазилазе његове надлежности увредио већински део становништва Града Зрењанина и допринео стварању негативне атмосфере у самом граду.
У наставку образложења навешћемо детаљније разлоге подношења Предлога о разрешењу председника Скупштине града Зрењанина Александра Мартона.
- изјаве поводом изградње православног храма на Багљашу
Изјава председника Скупштине Александра Мартона коју је лист "Зрењанин" објавио 03.07.2009. а у којој се он осврнуо на освештење локације на Багљашу на којој ће бити подигнут православни храм Свемилостивог спаса и где каже: "У овој 'несретној' години, градња још једне цркве у Зрењанину је непотребна инвестиција, те да су те хиљаде евра могле бити искориштене за изградњу прихватилишта за бескућнике" изазвала је велики одјек и повредила и увредила око 70% грађана овог града који су православне вероисповести. На ову његову изјаву оштро су реаговали како грађани тако и Српска православна црква, односно Црквени управни одбор Српске православне цркве у Зрењанину и одбор за изградњу храма на Багљашу путем писма које има благослов владике Никанора, где се Александру Мартону између осталог поручује "да он није само председник своје странке већ свих грађана овог града, па и оних који нису гласали за њихову странку".
Да његов став није став владајуће коалиције, верујемо из разлога што је освештењу локације на којој ће бити подигнут храм Свемилостивог спаса присуствовао и градоначелник др Милета Михајлов, бројни функционери посланици и одборници ДС-а, Здравко Деурић из покрета Равноправност и још неки који чине владајућу већину у Скупштини града Зрењанина. Ако томе додамо и фунционере, одборнике и посланике Српске радикалне странке као и функционере ДСС-а, потпуно је и свима јасно да ни остатак власти ни опозиција, дакле готово сви осим ЛСВ-а не деле мишљење председника Скупштине града и странке из које долази, а више је него добро познат став ЛСВ-а према Српској православној цркви. Том приликом је градоначелник дао изјаву да ће Град Зрењанин помоћи са милион динара изградњу храма на Багљашу, и тако бити само један од донатора поред свих других грађана, фирми и институција, а не носилац целокупне изградње храма. Из свега наведеног да се закључити да је изјава председника Скупштине његов лични став и став његове странке који као председник Скупштине града нема право да у име функције коју обавља јавно износи, нарочито уколико за то не постоји скупштинска одлука и ако се она коси са већинском ставом људи који седе у Скупштини града и ако ће она, као што јесте, створити револт и бес код грађана. Србија је секуларна држава у којој је власт одвојена од цркве, па самим тим није на месту изјава председника Скупштине града којом се он директно меша у унутрашња питања цркве.
- пут у Пулу и повезивање са Истарском жупанијом
Председник Скупштине града Зрењанина је 23.07.2009. године, службеним возилом Опел вектра ЗР 13-32 који је возио службени возач Миле Чутурилов, заједно са супругом и сином отпутовао на наводни службени пут у Пулу где је касније остао са породицом на летовању. Да је у ствари у питању одлазак на летовање о трошку пореских обвезника града Зрењанина а не на службени пут, како тврди Александар Мартон, говори и чињеница да нико од надлежних у Градској управи није био упознат са овим путем. Александар Мартон је у време службеног пута био на годишњем одмору. Комисија за персонална питања донела је решење дана 27.05.2009. год којим се Александру Мартону одобрава коришћење годишњег одмора од 15.07.2009. год до 04.08.2009. год. Ово је само један од доказа да то није био службени пут већ одлазак на летовање. Да је био службени пут годишњи одмор би био прекунут решењем Комисије за персонална питања и доделио би се нови термин годишњег одмора. За његов породични одлазак у Пулу не би се ни сазнало да возач приликом повратка у Србију није направио саобраћајни прекршај због којег је био задржан од стране хрватске полиције. Једино ко има право да потпише путни налог за одлазак на службени пут у иностранство јесте Градоначелник или у његовом одсуству заменик градоначелника, а према изјави која је објављена у листу "Зрењанин" 07.08.2009. а коју је дао градоначелник др Милета Михајлов, Александар Мартон није имао потписан путни налог за службени пут у Пулу јер га нису потписали ни градоначелник нити његов заменик Горан Каурић. Градоначелник је још навео у тој изјави да ће веродостојно тумачење око потписа и налога дати начелница градске управе Александра Одавић Мак када се врати са годишњег одмора. Заменица начелнице градске управе је у том истом броју листа "Зрењанин" изјавила да путне налоге за функционере градске управе потписују градоначелник или његов заменик, а возачу, као запосленом у градској управи налог треба да потпише начелница градске управе. У листу "Зрењанин" од 21.08.2009. објављена је изјава и начелнице градске управе Александре Одавић-Мак у којој каже: "Све путне налоге за службени одлазак функционера у иностранство мора да потпише градоначелник или његов заменик ако градоначелник није ту". Даље у изјави она наводи: "А налог за излазак запослених, па и Мартоновог возача, потписујем ја. Мој потпис он није имао, нисам ни знала да су службена кола ишла у Пулу..." Из свега наведеног јасно се закључује да је председник Скупштине града Александар Мартон извршио злоупотребу службеног положаја јер је без потписаног путног налога, службеним аутомобилом који је возио службени возач отпутовао са породицом у Пулу о трошку грађана града Зрењанина.
Александар Мартон је у изјави листу "Прес" од 29.07.2009. тврдио да је у Пулу отпутовао на позив градоначелника тог града: "У Истру сам отишао на позив града Пуле и до сада сам имао низ важних службених контаката које сам завршио. Истарска жупанија и град Зрењанин негују културну и привредну сарадњу и цела моја посета била је у врху лобирања за поље позиције града Зрењанина у Истарској жупанији."
Лист "Зрењанин" од 28.08. преноси изјаву Кабинета председника Скупштине Александра Мартона: "Председник Скупштине града је службено, као представник Града Зрењанина путовао 23.јула у Пулу на позив главног секретара Истарског демократског сабора Тедије Кјаволона, како би разговарали о могућности успостављања сарадње између Истарских градова и Града Зрењанина о чему постоји званична коресподенција, која се може добити на увид."
Из само ове две изјаве, Александра Мартона и његовог кабинета, може се закључити да Александар Мартон не зна тачно ко га је позвао у госте, а још је интеренсантније ако постоји званична коресподенција од Тедија Кјаволона како је онда председник Скупштине изјавио да има позив од града Пуле.
Интересантна је чињеница да ни сајт Града Пуле, ни сајт Истарске жупаније, а ни сајт Истарског демократског сабора чији је Кјаволони главни секретар, није објавио ни једну једину вест о службеној посети Александра Мартона у низу "важних службених контаката" које је изјавио Александар Мартон да је имао.
Уколико је и тачно да је отишао у службену посету Граду Пули, у том случају Александар Мартон је прекршио Пословник Скупштине града члан 15. који се односи на надлежности Председника Скупштине јер не постоји било каква одлука Скупштине града Зрењанина о сарадњи са Градом Пулом, коју је Скупштина морала донети у складу са Статутом града Зрењанина члан 31. тачка 25. који каже: "Скупштина града, у складу са законом одлучује о сарадњи и удруживању са градовима и општинама, удружењима, невладиним организацијама".
Уколико је тачна изјава Александра Мартона да се службено састао са Тедијем Кјаволоном већником у Скупштини Истарске жупаније у вези наставка и продубљивања сарадње Зрењанина са Истарском жупанијом, у том случају председник Скупштине је прекршио Закон о локалној самоуправи члан 88. став 2. који између осталог каже:"Јединице локалне самоуправе могу остварити сарадњу у областима од заједничког интереса са ОДГОВАРАЈУЋИМ територијалним заједницама и јединицама локалне самоуправе у другим државама", из разлога што Истарска жупанија није јединица локалане самоуправе попут града Зрењанина већ регија па на основу тога Град Зрењанин не може да успоставља сарадњу са Истарском жупанијом. Аутономна покрајина Војводина је та која сарађује са регијама.
Важно је напоменути да Истарски демократски сабор и Лига социјалдемократа Војводине чији је Александар Мартон потпредседник гаје пријатељске односе и сарађују о чему сведочи и посета Делегације ИДС-а ЛСВ-у у новембру 2008 године када је ова делегација посетила између осталог и градску скупштину у Зрењанину, о чему је говорио Александар Мартон а што се може прочитати и на сајту ИДС-а. Уколико заиста постоји позив Тедија Кјаволонија, који је генерални секретар ИДС-а, онда се поставља питање да ли су грађани града Зрењанина поред одласка Мартона и његове породице на годишњи одмор финансирали и узвратну посету функционера ЛСВ њима блиском ИДС-у.
- лажно представљање
На конститутивној, првој седници, Скупштине града Зрењанина дошло је до кршења Пословника Скупштине града Зрењанина приликом предлагања кандидата за председника Скупштине и то члан 9. став 1. "Предлог садржи: име и презиме кандидата, кратку биографију, податак о страначкој припадности, име известиоца предлога и образложење". Тадашњи одборник листе За европски Зрењанин а садашњи заменик градоначелника града Зрењанина, Горан Каурић, је приликом предлагања Александра Мартона за председника Скупштине у име 31 одборника навео између осталог да је Александар Мартон студирао на Факултету политичких наука у Београду и стекао диплому политиколога. На тај начин је извршио лажно представљање Александра Мартона јер је на основу питања једног грађанина преко Закона о доступности информација од јавног значаја утврђено да Мартон није политиколог како се представљао у јавности, а како је објављено и на сајту града Зрењанина а скоро промењено, него да од школе има завршену Гимназију. Да је то тачно касније је путем медија признао и сам Александар Мартон рекавши да је био добар студент на факултету политичких наука у Београду али да га није завршио, а да себе ипак сматра политикологом јер се сваки дан и то успешно бави политиком.
Лажно се представљајући увредио је и осрамотио место председника Скупштине града Зрењанина, Скупштину града Зрењанина и одборнике а и све грађане овог града.
- подршка постављању спомен обележја на сабирне центе у Стајићеву и Бегејцима.
У листу Зрењанин од 24.07.2009. под насловом "Корак ка помирењу" објављена је изјава председника Скупштине града Александра Мартона где каже да је прошле недеље, у разговору са представницима Удружења правника "Вуковар 1991", подржао њихову идеју да се у Стајићеву и Бегејцима, на местима где су у време ратних дејстава на тлу некадашње Југославије били логори, или сабирни центри за заробљенике поставе спомен обележја. Он је рекао да је у делегацији поред Зорана Шангута, председника тог Удружења, и једног бившег заробљеника, био и Саша Косановић, новинар "Латинице" јер је повод њиховог боравка у Србији био снимање документарног филма о тим местима страдања. Ова вест изазвала је буре у јавности и унела немир међу грађанима града Зрењанина, нарочито међу оним људима који су протерани са простора Хрватске за време рата, који су као припадници ЈНА учествовали у сукобима у Вуковару и породица 50 погинулих наших суграђана у ратовима од 90-99 године. Оштар протест упутило је и Удружења ратних војних Инвалида као и бројна удружења бораца, који су захтевали и смену председника Скупштине Александра Мартона због његове подршке за постављање спомен плоча на овим сабирним центрима што је оцењено као покушај прекрајања историје и "гурање прста у око" свим погинулима у овом рату као и онима који су остали инвалиди учествујући у јединицама једине легитимне војске у том рату ЈНА у одбрани очувања СФРЈ. Чланови Удружења РВИ истичу да то нису били логори већ сабирни центри за све оне који су ратовали у склопу хрватских паравојних јединица у Вуковару и у току сукоба огрешили о правила ратовања, о законе СФРЈ, али и о своје суграђане, Србе из Вуковара и околине.
Чињеница да је Александар Мартон подржао иницијативу која није у његовој надлежности председника Скупштине већ је то питање којим би требали да се баве државни органи и да је прекршио Пословник Скупштине града Зрењанина члан 15. И поред чињенице да је прекршио своја овлашћења и изазвао револт већинског дела становништва овог града, а и Србије, Александар Мартон је наставио са подршком постављању спомен плоча у Стајићеву и Бегејцима где је у својим изјавама давао нетачне податке и бројним поређењима Стајићева и Лоре наносио штету Републици Србији против које је Република Хрватска покренула тужбу за геноцид пред Мећународним судом правде у Хагу.
На сајту Дојче веле од 23.09.2009. објављено је да председник зрењанинске градске скупштине Александар Мартон остаје при свом ранијем ставу да подржава постављање спомен обележја у Стајићеву и Бегејцима: "Ратно лудило деведесетих година је показало да је било пуно нељудскости а мало људскости и да баш зато треба да пружимо руку једни другима: ми Хрватима, Хрвати нама, потребни су нам овакви гестови. У осталом нико не негира да је у Стајићеву и Бегејцима било то што је било. Заиста, тамо су били логори, тамо су неки људи били заточени..."
И поред свих тврдњи Удружења "Вуковар 1991" о злочинима и бројним убијеним и несталим у сабирним центрима бивше ЈНА у Стајићеву и Бегејцима, ни један државни орган Хрватске није реаговао. Пријаве је одбацила и бивша главна тужитељица Хага Карла дел Понте, а ни Тужилаштво за ратне злочине Србије нема података о било каквим злочинима и логорима у банатским селима 1991. године. Све ово говори да је Александар Мартон у својој изјавио изнео неистините податке.
Александар Мартон нуди Хрватској руку помирења, оној Хрватској чије се председник није извинио Србима за ратне злочине почињене над њима током рата у Хрватској, истој оној Хрватској која је током акције "Олуја" 1995. протерала из Хрватске 250000 Срба, од којих бар 50% живи на територији Војводине а многи од њих и у нашем граду, притом убивши око 2000 цивила, рушећи и палећи српска села и цркве. Оној Хрватској која овај прогон Срба слави као државни празник. Оној Хрватској која и даље ништа не предузима да се пронађе више од 2.500 несталих особа српске националности на њиховој територији од 1991. до 1995. године. Хрватској где се Срби повратници и даље туку, убијају и пале им се куће. Оној Хрватској у којој градоначелник једног од највећих градова, града Сплита каже да не би желео Србина за зета и да Срби немају шта да траже у његовој породици, као ни српски капитал и фирме у Хрватској, јер Срби никада ништа добро нису динели Хрватској. И оно што је у овој причи најважније, Хрватској која је на својој територији имала регистрована 221 логор, у којима су, што је и доказано, зверски мучени српски цивили, војници ЈНА међу којима су поред Срба били и Румуни, Мађари, Словаци, Роми и други, а жене силоване. Да ли је и један од тих логора обележен спомен плочом? Није! Да ли је са Хрватске стране икада пружена рука помирења?
Александар Мартон пружа подршку Удружењу "Вуковар 1991" чији председник Зоран Шангут у разговору за лист "Дневник" и поводом доласка у Стајићево и Бегејце каже: "Наш циљ је првенствено да дођемо тамо и запалимо свеће у име оних који су убијени у тим логорима. Исто тако, жеља нам је да подигнемо спомен плочу као знак сећања на оно што се догодило и као упозорење на то да се више никада не понови.Мислио сам да су Јасеновац и Аушвиц последње људске срамоте, али су се на овим просторима догодили неки други логори, у којима су људи злостављани и убијани само зато што су другачије мислили, или су друге националности и вероисповести". Даље додаје: "Ја увек наглашавам да осуђујем само оне појединце који су учинили ратне злочине, било да се ради о случају Лора или Стајићево."
Дакле, Александар Мартон је као председник Скупштине, подржао човека који упоређује Јасеновац, Аушвиц и Лору са сабирним центром у Стајићеву, који Србе карактерише као геноцидан и фашистички народ. Своју подршку у виду председника Скупштине града Зрењанина Александар Мартон је потврдио и у емисији која је емитована на државној телевизије Хрватске ХРТ, где се говорило о постављању спомен-обележја у Стајићеву и Бегејцима и где се такође говори о мучењу, убијању и силовању затвореника у овим сабирним центрима. У листу ''Политика'' од 03.10.2009. у тексту ''Истрага о логорима у Зрењанину“ београдски адвокат Миломир Шалић, бивши истражни судија Војног суда у Београду, тврди да се није радило о логорима већ о сабирним центрима, основаним по међународном праву. Он наводи: "Представници Међународног Црвеног крста присуствовали су разоружавању хрватске војске из Вуковара, и по списковима, и лица која су била учесници оружаних сукоба задржана су у центрима у њихов надзор и касније су свакодневно обилажена". Миломир Шалић сматра да је претерано говорити о систематском злостављању и тврди да су заробљеници имали могућност да случајеве тортуре пријаве представницима Међународног Црвеног крста који су их обилазили. Он такође наглашава да је међу заробљеницима било и од 150 до 200 оних којима се судило за ратне злочине, од којих је некима пресуђена чак и смртна казна. Шалић наводи: Било је разних оптужених лица за тешка кривична дела ратних злочина. Тадашњи војни тужилац направио је велики пропуст па је одустао од кривичног дела оружане побуне да би Милан Панић, тада премијер Југославије, могао да примени размену "сви за све". То је грешка наших правосуднихг органа јер су разменили особе које су починиле тешке ратне злочине. Нико из тужилаштва није потегао питање да те особе одговарају за оно што су урадиле.
У емисији ТВ Б92 "Стање нације" 02.10.2009. у којој је гостовао Александар Мартон је ставио знак једнакости између Лоре и Стајићева. Стајићева, сабирног центра за заробљене припаднике хрватских паравојних снага у току борби у Вуковару, који су ту провели неколико недеља и затим размењени са људима које је заробили Хрватска војска, и Лоре, злогласног војног логора хрватске војске у Сплиту у ком је за 6 година мучено више од хиљаду логораша међу којима је био велики број цивила од којих су на десетине убијени а велики број је изашао осакаћен и душевно поремећен од свакодневних зверских мучења. Заповедник Лоре, Томислав Дуић, примењивао је над цивилима 48, а над војницима 61 метод мучења! Батињање гуменим цевима, ланцима и палицама, пуштање струје кроз затворенике, гашење цигарета по телу, присиљавање да једу фекалију, туцани камен и песак, да међусобно врше сексуалне односе само су неке од тих метода. У Лори је био и мањи број жена а међу њима и девојчице од 10 година које су мучене и злостављане а чак су и затвореници били присиљени да их силују.
Зар је стављање једнакости између Стајићева и Лоре та пружена рука коју Мартон нуди?
То је увреда и места председника Скупштине града коју врши, града у којем још увек није подигнуто спомен обележје за Зрењанинце који су погинули у ратовима од 90-99, а у којем он подржава постављање спомен обележја припадницима паравојних формација и људима који су прекршили правила ратовања.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР