Српски радикали за укидање забране запошљавања у јавном сектору!

Одборничка група „Др Војислав Шешељ – Српска радикална странка“ у Скупштини Града Новог Сада гласала је против одлуке о максималном броју запослених не неодређено време у систему Града Новог Сада, имајући у виду да је јавном сектору потребна реорганизација, а не забрана која спречава да се реализују основне животне потребе и захтеви за новим радницима у основној делатности јавних и јавно-комуналних градских предузећа.

„Новом Саду су потребне нове основне школе на барем три кључне тачке – Детелинари, Сајлову и Адицама, потребни су нови вртићи, васпитачи, сервирке, куварице, радници, возачи, мајстори, они чија радна места спадају у примарну делатност једног предузећа, а не директорске, саветничке и секретарске позиције. Потребно је решити проблем несразмере између непотребне, скупе и гломазне администрације и са друге стране, мањка или недостатка оних радних места која спадају у основну делатност предузећа. Све осим тога представља јефтин изговор и одлагање решавања правог проблема“ – поручила је присутнима Марина Недељковић, одборник Српске радикалне странке у Скупштини Града Новог Сада.

„У пракси, свакога дана, имате озбиљан проблем са којим се суочавају многа јавна предузећа, а то је недостатак возача који поседују „д“ категорију. Јавно градско саобраћајно предузеће и Градска чистоћа су можда два највећа примера за овакву тврдњу. Са друге стране, имате и Новосадску топлану која је исказала добит од милијарду и 300 милиона, што је довољан повод да се размисли о проширењу радних места у основној делатности овог предузећа“ – додала је Марина Недељковић.

Радикална странка позива градску власт да размисли о начину и моделу уређења и реорганизације јавног сектора, да не прати трендове које диктира и намеће Међународни монетарни фонд и обрати пажњу на диспропорцију између потреба и броја запослених у администрацији и са друге стране основној делатности предузећа. Иако је забрана запошљавања била нужна и оправдана у једном тренутку, морамо бити свесни чињенице да живот и потребе не могу на силу да стану, те да је у одређеним делатностима под хитно потребно допустити запошљавање нових кадрова и оснивање нових институција, попут школа и вртића.