Господине Милутиновићу,
Било је и раније много разлога за моје обраћање Вама (ово „Вама“ је и као персонификацији дневне новине Дан, те, због тога не значи да је баш све лично), али сам се трудила да ја што више отрпим, а Вама што мање сметам. Међутим, сад сам сигурна да је ово требало урадити много раније.
Ваше упорно игнорисање и неприкривено иронисање кад је у питању Странка српских радикала (ССР) и ја лично, траје поодавно. Последња кап која је прелила чашу, десила се прије неколико дана, кад сте одбили да објавите наше реаговање на текст у Дану, у ком је, поред низа непримјерених констатација у вези са радикалима, у ироничан контекст стављено име нашег предсједника Војислава Шешеља, дугогодишњег заточеника хашког казамата, те из тих разлога онемогућеног да сам лично реагује. Ваше одбијање да објавите наше реаговање на тај текст и после телефонског позива Владимира Вуковића и упозорења Вас лично, да је (можда случајно) неко од новинара направио пропуст, увјерава нас да је Ваш непрофесионализам мотивисан „специјалним“ намјерама. У то нас је чврсто убиједило Ваше реаговање које је било у стилу: „Новине су наше, и ми ту можемо да радимо шта хоћемо, а ви нам не можете ништа“, а не у духу новинарског кодекса. А од новинара професионалца било би за очекивати извињење (бар усмено) и објављивање нашег реаговања сјутрадан.
Дакле, потпуно смо убијеђени да није у питању само недостатак професионалне етике, него да сте и отворено непријатељски расположени према Војиславу Шешељу. И Странци српских радикала, свакако! Јер, ако нећете да објавите одговор ССР на непримјерено помињање имена човјека који није у могућности да сам реагује, шта то онда значи, него да би сте га тукли везанога, само да вам се дочепати хашке ћелије?! Због овог последњег Вашег непрофесионалног поступка, ја сам, од прије неки дан, престала да читам Дан. А, читала сам га од његовог првог броја, иако сам га одавно „прочитала“.
Ваш, ничим заслужени некоректни однос према ССР и мени лично, могла бих поткријепити мноштвом примјера, али ћу поменути само неке.
Прво, у Вашем извјештају са протестног митинга у Подгорици поводом проглашења лажне независности Косова, из мог тадашњег говора извучене су двије, погрешно цитиране реченице, (што и није битно), али, представљена сам као „књижевница из Србије“?! Касније сам сазнала да ми је ова „титула“ стављена уз „консултације“ новинара извештача и једног од водитеља на поменутом протесту.
Који су били мотиви „водитеља“ да овако крупно слаже, (јер, познајемо се око двадесет година), убрзо сам сазнала, (служило је плаћеном пројекту уништења радикала у Црној Гори), али непрофесионализам новинара нисам могла да схватим. Тим прије, што је из мога говора, кад сам похвалила ђаке и студенте који су истим поводом протествовали, и прекорила њихове професоре који нису били пред својим ђацима и својим студентима, јасно и гласно могао чути реченицу: „Поносна сам што сам ваш професор!“
Други пример непрофесионализма јесте извештај Дана о смјени предсједника ССР (27. април 2009. године) са насловом „Видосава на челу радикала“. Ставити име без презимена, знак је ироничног а не професионалног односа према човјеку, у овом контексту.
Треће, свако Ваше упорно избјегавање да објавите наше реакције на нападе од наших политичких неистомишљеника, или смјештање те реакције у врло ситну „забачену“ рубрику, како би се превидјела, не могу набројати.
Четврто, да Ви нисте само антирадикалски настројени, него и антисрпски, говори упорно избјегавање да дате саопштење о изласку из штампе књиге, врло актуелног садржаја, „Српски језик између истине и обмане“, аутора Јелице Стојановић и Драге Бојовић. Ово је још само један од доказа Вашег, не само непрофесионалног односа према суштини збивања у Црној Гори, него и доказ да не радите на опште добро народа.
То што у Дану, они политички субјекти који нападају ССР, имају простора колико желе, а наше реаговање на њихове напада не налази мјеста, (осим кад – кад, по неколико реченица за које процијените да им неће много „наудити“), је најбољи доказ да на Вашу уређивачку политику не утиче ССР, али да утиче нека друга политичка странка. Стога је Ваше „упозорење“ Владимиру Вуковићу, да не дозвољавате политичким странкама да уређују Дан, упућено на погрешну адресу. Јер, Вуковић Вас је само упозорио на крајње напрофесионалне пропусте, који су, очигледно, резултат нескривене, ничим изазване, нетрпељивости према ССР.
Из ових неколико поменутих, и још многих непоменутих разлога, произилази да је српском народу у Црној Гори неопходно да оснује своје новине, које ће се звати Српске, а садржај им неће бити антисрпски. То значи биће оличење објективности и професионализма. Не смијте се грохотно! Будите увјерени да ће се наћи неки Слободан, који ће нам у томе помоћи. Нису сви Слободани у Хагу поубијани. И НЕЋЕ бити!
Стога, ако Бог да, до скоре појаве Српских новина, Вама остаје да задовољно трљате руке, а нама, као утјеха, презир према поданицима.
Оно што Вам сигурно могу обећати, јесте да ће ССР убудуће бити Ваша жестока антиреклама, како би Вас и остали Срби „прочитали“.
И још нешто. Препоручејем Вам да нас, због овог писма не тужите, како би наплатили евентуалне „душевне болове“, иако, унапријед Вам признајем, знам да би сте парницу добили. Ми, за толике Ваше „болове“, узроковане самим нашим постојањем и опстајањем у Црној Гори, немамо пара. Јер, ми нисмо плаћеници ни домаће Владе, ни стране амбасаде. Имамо само патриотизам, а то значи неплаћену љубав према својој Отаџбини. И својој нацији! А опстајемо живећи од искрене жеље да помогнемо злостављаном и пониженом српском народу, разапетом српском језику и прогањаној српској цркви.
И, нема тог суда, ни те силе, који нам могу отети те разлоге нашег битисања!
А кад већ поменух језик, само узгред.
Штета што протагонисти новопеченог језика у Црној Гори нису редовно читали Дан. Да јесу, не би морали увозити стране плаћенике да им пишу „црнопис“(црногорски правопис). Само је требало мало стрпљења и виспрености и записивати ријечи из Дана: свјештеник, отмијени, засиједање, смијелост, осмијех, вријеменска (прогноза), итд. и направили би „кривопис“ на коме би им позавидјели и најжешћи творци хртавтскога новоговора.
У знак дужног поштовања према спонзору Дана, без чије финансијске помоћи он никада не би угледао свјетлост дана и његовом првом директору и главном и одговорном уреднику, клањајући се њиховим сјенима, поздрављам Вас.
В.Д. ПРЕДСЈЕДНИКА
СРТАНКЕ СРПСКИХ РАДИКАЛА
Видосава Остојић
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР