Политички азил псима луталицама из Београда

Ресник – Да Демократска странка више брине о керовима него о грађанима Раковице показује и одлука Општинских и Градских власти да у Реснику по цени од „мизерних“ 30 милиона динара изгради Азил за псе. Уместо народне кухиње, паркова за децу, асвалтирања путева, пасарела преко железничких шина, уређења језера „Паригуз“, изградње канализације и водовода председник општине Боја Милић и градоначелник Београда Драган Ђилас одлучили су да је Раковчанима најпотребнија штенара. Утрошено је 30 милиона динара како би се испунили строги стандардима Европске уније па је уз кавезе сазидана и бетонска зграда, у коју су уграђене луксузне плочице и столарија, каде за купање паса а опрема за стериласање (штројење) увезена је из иносранства.

Није се штедело ни на једном детаљу јер, осим за Азил, објекат ће служити и као хотел за псе (?!). Тако је, захваљујући мудрој одлуци председника Општине Бојана Милића, Раковица на мала врата ушла у туристичку понуду Београда. Сваки богаташ из Београда када крене на одмор мораће да дође у сиромашну Раковицу како би нам поверио свог љубимца на чување. И док се газда буде купао на азурној обали његов љубимац лајаће (и смрдети) под прозорима грађана Ресника.

Сам пројекат Азила споран је већ од избора имена. Реч Азил означава право на уточште политичких криваца. Зашто Раковица даје азил псима из других делова Београда и ко политички прогони те псе? Да ли је то освета Демократске странке кучићима јер су изуједали њиховог посланика и портпарола Јелену Триван на паркингу испред Скупштине Србије? Ипак, неправедно је прогонити псе због уједања функционера Демократске странке када нас остале пас нема за шта да уједе. У старој Грчкој реч азил користила се за пљачку храма па је можда, избором исте речи, намера Демократске страке да на скривен начин поручи да је било пљачке током изградње зграде.

У прилог пљачки говори и смештајни капацитет Азила у који може да стане 450 „азиланата“ док у граду има око 4.500 паса луталица. Према пројекту, ухваћена животиња требало би у азилу да проведе 10 дана док се опорави од стерилисања (штројења) после чега би била пуштена на слободу тако да би сви Београдски пси могли да прођу кроз Азил за три месеца. Све говори да је прави разлог изградње таквог азила сигурно био пљачка и изградња хотела за псе богатих функционера ДС-а.