Монополисти докусурили пољопривреду

Судећи по најавама откупљивача пољопривредних производа, пољопривредницима се не пише добро. Прво је била ниска цена откупа пшенице, а сад сунцокрета, а ако и цена откупа кукуруза буде ниска, пољопривреднике очекује банкрот. Влада више брине о монополистима (тајкунима) и њима даје субвенције, док пољопривредни произвођачи не добијају ништа. Зато прерађивачи имају јефтину сировину а цене у малопродаји расту из дана у дан, што се правада растом цена енергије. Све док монополисти финансирају владајуће странке, сељак ће муку мучити а грађани куповати најскупље намирнице. Зарада ће се сливати у џепове тајкуна док ће пољопривредници остајати без земље ако су узимали кредите код комерцијалних банака.

На терену су други кренули са ценом од 400 евра, а потом су одустали јер су се у договору са финансијским моћницима, попут „Викторија групе“ на челу са Милијом Бабовићем и „Дијаманта“ на челу са Ивицом Тодорићем, сложили да цена сунцокрета буде 31,5 динара.Још једном ће пољопривредници бити преварени. Цена уља по маркетима „Искон“ је 137 динара, а „Дијамантово“ уље је 153 динара, а прошле године цена сунцокрета је била 400 евра по тони док је уље је било 117 динара за једну литру. Пољопривредни произвођачи траже да цена сунцокрета буде иста као и прошле године док монополисти (тајкуни) одговарају да би са том ценом сунцокрета они морали повећати цену уља. Да би било јасније грађанима Србије, ова цена уља које се тренутно налази у продаји рађена је на бази 400 евра по тони сунцокрета. Српску пољопривреду држава константно уништава, и то новцем пореских обавезника, односно свих становника, а само неки изабрани од овога имају користи. У овом случају то су монополисти окупљени око „Викторија групе“.

Четворица највећих српских газда скупа поседују више од 100.000 хектара земљишта, а појединачно су јачи и од највећих европских земљопоседника. Њихови ранчеви су већи од државе Лихтенштајн, која се простире на око 160 квадратних километара (16.000 хектара) или града Новог Сада, чија је површина 235 квадратна километара (23.500 хектара). Свет политике у Србији јачи је од света економије, једни су потребни другима па међусобно праве дилове. Са постојећом политиком, брзо ћемо постати зависни од увоза хране а све више становништва ће – гладовати.

У самом тајкунском врху налазе се власник „Ирва групе“ Ђорђије Ницовић са близу 30.000 хектара, власник „Делте“ Мирослав Мишковић са 25.000, власник МК Комерца Миодраг Костић са 24.000 хектара и власник „Индустрије меса Матијевић“ Петар Матијевић са 16.000 хектара. Далеко иза њих је, рецимо, „Викторија група“, чији су власници Милија Бабовић, Зоран Митровић и Станко Поповић, са око 6.000 хектара „Богати” сиротани.

И на крају треба истаћи да прави домаћини не продају земљу... А и када се купује кућа и земља - купује се од оног ко је није градио, већ од наследника. Тада је много јефтинија. Зато су само наследници у Војводини певали бећарац „Да сам богат ко што сам јединац, не би никад спаво, све би ланац по ланац продаво...“