Коска Реснику Из Крунске

Ресник – Каже Драган Ђилас да, док је он градоначелник Београда, животиње се неће убијати. Да се човек замисли и запита: да ли је толики вегетаријанац, да ће у српској престоници забранити употребу намирница од меса и месних прерађевина?

Не, драги Београђани није ствар у исхрани, него у псима луталицама. Према Ђиласовом мишљењу напуштене псе, који кидишу на све у граду, највише на децу, не треба убијати. То, додаје он, није хумано. Па господине градоначелниче, прво није хумано значи није људски. А, није људски да: народ остаје без посла, гладује, иде го и бос, цветају криминал и дрога, коцка, проституција...

Наравно, пси су веома пожељни, нарочито због свог критичког става према власти. Најбољи доказ за то је недавни догађај испред Дома Народне Скупштине у центру Београда. Група (чопор) незадовољних паса луталица, незадовољна својим положајем и статусом, протестовала je једне вечери на паркингу скупштинског здања. Као још један од разлога протеста, могуће је њихово противљење „хуманој“ мери којој су подврнути због личне заштите – стерилизација паса луталица. И да ли је том стерилизацијом смањен њихов број? Није и поред тога што надлежни тврде да јесте. Више верујемо својим очима него њиховим речима. Подсетимо се шта је поводом стерилизације паса речено за говорницом у Скупштини града: „Неће они нас да ј..., већ да једу!“

Е, то власт није веровала, него је мислила да се према обичном народу сви исто односе. Али ту су се преварили, керови ипак хоће само да једу!

То вече протеста испред Дома Народне Скупштине, пси луталице су власти показали зубе. Нападанута је народни посланик Демократске странке Јелена Триван. Како су јавили медији, она је због великог броја угризних и опасних рана, у стању шока, превезена на ВМА, где је хируршки збринута, вакцинисана против тетануса и беснила и пуштена на кућно лечење. И о томе су брујали медији. Колико је пре тога било напада на децу и обичан народ, а да јавност о томе уопште није обавештена? Можда се негде то и сада догађа? - док читате овај текст. Ко је одговоран за то што је сваким даном све више нападнутих и изуједаних грађана? Коме год да се то догоди може да тужи градске власти, али не и Јелена Триван, јер би морала да тужи страначке колеге. Свакако, није нимало пријатно то што јој се догодило и да зло буде још веће, како је јављено, иако је било пролазника нико јој није притекао у помоћ. Да ли су се људи препали паса или су препознали гђа Триван, па нису помогли, закључите сами.

Дан после тога, Драган Ђилас изјављује да док је он градоначелник животиње се неће убијати, већ ће уз шинтере, комуналне и друге надлежне градске службе, псе луталице пребацити у београдско насеље Ресник. Тамо се гради или је већ подигнут азил за псе?! У Реснику не знају где је та локација. У сваком случају, само је још то фалилио Општини Раковица. Некада радничка Раковица тако испаде најбогатија општина у граду, јер поред „сигурне куће“, „куће из снова“, сада су добили и „кућу за псе“. Шта ли ће рећи подстанари у Раковици? Шта ће рећи сами становници Ресника? Да ли су питани? Исто као и ми што се од наших средстава гради тај азил за псе. И не само гради, већ ће се из буџета, који се пуни од наметнутих нам безброј пореза, плаћати помоћно особље, храна, лекови.

Можда би пензионери чије су пензије мале за старачки дом, могли да извуку неку поуку. Можда, ко зна? Можда би и за житеље Ресника, који се не слажу са овом градоначелниковом одлуком, градске власти могле да покажу мало хуманости. Да им понуде да замене станове или куће за одговарајуће у центру града. Рецимо у Крунској улици и да им буду прве комшије. Или то или да тај азил за псе подигну у Крунској. То би у сваком смислу речи била круна успеха њихове владавине. Шта ће у предграђу пси из центра? Тамо нема трамваја, трола, републичке и градске скупштине, Мекдоналдса, кокичара, ни других предности круга двојке. Псе протерати ван центра. То ме подсети на Закон који ће се ускоро наћи у републичком парламенту. Тим Законом биће забрањени протести у градском језгру, али дозвољени на периферији града. Тако ће власт на миру моћи да се башкари у својим фотељама, поштеђена од завијања паса и празних стомака отпушетних радника и њихових породица. По свему судећи, пси луталице и незадовољни радници на периферији ће заједно „лајати на звезде.“