Ко сноси одговорност за погрешно спровођену монетарну и фискалну политику

Очигледно да је „демократска“ власт у последњој деценији купуовала социјални мир тако што се задуживала у девизама и утростручила спољни дуг, распродала већину јавних предузећа, а новац усмерила искључиво на потрошњу. Да нису ништа од кључних државних питања решили, сведочи 47.000 мање запослених од јануара до јуна ове године, 70.000 блокираних фирми, 8.000 фирми у стечају, узалудно потрошених 1,8 милијарди евра на „одбрану курса“ , „циљана“ инфлација у исувише широком луку од 4 чак до 8 одсто. Због претње ланчаног раста цена, који ће изаћи из широког оквира, сада монетарна политика заузима други курс и после 20 месеци подиже референтну каматну стопу на 8,5 одсто.

Субвенције дељене из буџета допринеле су банкама да учврсте своје профите, а фирме све више касне са отплатом доспелих ануитете, који су порасли за девет одсто само за првих шест месеци, због курса динара. Девалвација динара је у потпуности обезвредила зараде – цену рада, оно мало запослених што је остало. Нереална јавна потрошња, која није подржана већом продуктивношћу, узима данак у смислу инфлације.

Ових дана смо суочени са најавама поскупљења гаса, хлеба, млека, горива, комуналија итд, а порастом цена ових инпута доћи ће до општег поскупљења и осталих аутпута, производа. Деци не може да се гарантује хоће ли школска година започети блокираном, скраћеном наставом, а о величини одељења и школском програму последњу реч треба да да ММФ. Хоће ли бити штрајка, одлучиће представници синдиката образовања након што им министри финансија и образовања пренесу „поучне“ поруке ММФ-а.