Служећи се невероватном политичком акробатиком, Николић и Вучић кренули су у поход на бираче. Истовремено нуде коалицију ДС и траже уједињење опозиције обмањујући грађане да су тзв напредњаци и српски радикали једно те исто. Заиста невероватан микс различитих политичких ставова и демагошких флоскула који су тешко појмљиви сваком иоле разумном човеку.
Међутим, када су у питању гласови и жеља за влашћу тада за тзв. Напредњаке политика и идеологија постају минорне ствари. По потреби, мењају се политички ставови као одела. “Моја рука је испружена и чека одговоре и осталих странака, за сада опозиционих, али та рука симболично је упућена и власти”, поручује Николић. На коментар да су потези напредњака прилично у колизији јер с једне стране траже изборе а с друге стране пружају руку, Вучић објашњава на следећи начин “Неми смо у кампањи, Не ми смо у кампањи за изборе. Ми смо одржали, ми смо... не то је део решења” (Полиграф 13. 4. 2009). Озбиљност политичког деловања напредњака, описује и мр Ања Филимонова у тексту “Ликвидација Српске радикалне странке”:
“Највероватнија будућност СНС је да ће постати ’политички пластелин’ који добија своју форму ’по нарузби’ и ’за дневну употребу’. Када буду потребни гласови сиротиње, партија ће употребљавати ’социјалну реторику’, када буде потребно да брани ’слободу предузетништва’, она ће иступати у одбрану тајкуна.
Да задовоље растуће симпатије према Русији, ’нови напредњаци’, не напуштајући “европски брлог”, апеловаће на категорије руско-српског братства. Уз помоћ СНС власт ће давати ’одушка’ бирачком телу и неће дозволити испољавање снаге народног отпора. Политика СНС ће се састојати од свакодневних компромиса и провокација својих бивших сарадника”.
Иако су Николић и Вучић покушали, заједно са Тадићем, Ђиласом, Мишковићем, америчким и британским амбасадором, да униште Српску радикалну странку само да би добили могућност да се понуде Тадићу и Демократској странци као марионетски коалициони партнер, данас потцењују и обмањују бираче тврдњама да нема разлике између напредњака и српских радикала. Што је најобичнија лаж и обмана.
Сем што је поменути двојац издао и покушао да уништи странку, постоје непремостиве разлике и у политици коју заступају поменуте странке. Николићева и Вучићева странка је преузела у потпуности програм Демократске странке Бориса Тадића и њима је блиска. “Својим потезом, Тома је омогућио Борису да буде ујединитељ на политичкој сцени, омогућио му је европски консензус, смањио отпор на његовом политичком путу”, пише Жељко Цвијановић, уредник “Стандарда” и додаје: “Колико год између њега (Николића) и Бориса (Тадића) постојале велике политичке и сваке друге разлике, не постоји међу њима више ништа толико непремостиво због чега за неко време не би могли да раде заједно, да седе у истој влади.” Може ли се говорити онда о било каквој сарадњи Српске радикалне странке са неким ко је покушао да је уништи, ко њеног председника најстрашнијим измишљотинама сатанизује и на сваки начин му отежава одбрану објављујућ и наводне транскрипте разговора са тимом који помаже његову одбрану, са неким ко је неовлашћено задужио странку и покушао финансијски да је дотуче? Одговор је једноставан: Не може. Српска радикална странка неће никада на било који начин сарађивати, улазити у коалиције или имати било какве везе са издајницима, прозападно оријентисаним манипулаторима као што су Николић и Вучић. Био би то неморалан чин и непоштено и према самој странци, њеним члановима, и према грађанима Србије.
Протекли период показао је да су незадовољни и разочарани учесници неуспелог пуча спремни на све, уз свесрдну помоћ режима, Брисела и Вашингтона и медија. Борис Тадић чини све за своје нове миљенике, за своје нове савезнике, за Николића и Вучића. Легализована је отимачина отетих мандата Српске радикалне странке у Народној скупштини, а затим и промењен Пословник не би ли се посланици Српске радикалне странке ућуткали. Демонстрирајући правно и политичко насиље, Демократска странка избацила је читаву посланичку групу из парламента не би ли неометано могла да доноси по хитном поступку, по државу и њене грађане катасрофалне законе. Упркос свему, Николић и Вучић лажно се представљају и као део опозиције.
Збиром невероватних демагошких клишеа који су неиспуњени реалним садржајем, Вучић и Николић очигледно играју тврдо на све стране, па где упали. У политици, како тврди проф. др Коста Чавошки, међутим, нема дилеме – или си опозиција или власт. “Нажалост, у политици нема средњег пута, нити такозване Аристотелове златне средине између онога што је превише и онога што је премало. У политици, како је то говорио Макијавели, увек је избор или – или. Дакле или једна супротност или друга супротност, нема средњега пута. Према томе, или си за владу или си за опозицију, или си за своју странку која је опозициона или си за фракцију која се отцепљује, а која хоће да уђе у састав владе. Ту мешетарења нема”.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР