Закон о реституцији по џепу грађана

Деценију и по се у Србији расправља о денационализацији, тако да данас имамо неколико незваничних нацрта закона, последњи из маја 2007.године од стране техничке Владе. Једно од главних предизборних обећања пр 5. октобра 2000.године од стране ДОС-а било је и доношење закона о денационализацији. Иако је Влада Србије најавила доношење закона до краја 2009. године данас видимо да је то само било предизборно обећање ДС.

Одузимање приватне имовине спроводило се после другог Светског рата. Чињеница је да је денационализација погодила само најбогатије, који су у сељачкој Србији у то време били мањина у односу на већину која је била без крова над главом, боса , гола и гладна. Велики до имовине је бесплатно подељен сиромашним грађанима, а остала имовина у сврху јачања државног сектора у привреди.

После спроведене приватизације у Србији коју имовину вратити, коме ће се реституцијом учинити неправда. Најмањи проблем је вратити шуме и оранице, које су у највећој мери одузете православној Цркви. Поставља се питање који је датум меродаван за враћање имовине, јер је јеврејска заједница заинтересована да јој се врати имовина која је опљачкана 1941. године. Зна се да је у Војводини обрадиво земљиште у великој мери припадао Немцима, који су после другог Светског рата напустили или били протерани из земље. Да ли се може данас спровести реституција а да она буде правична а на ничију штету?

Пореска управа је урадила процену вредности пре две године и вредност одузете имовине креће се од 102 милијарде до 221 милијарде евра. Терет који би држава могла да поднесе је 250 до 300 милиона евра годишње са оваквом привредом и јасно се види да би за 500 година држава све обештетила а грађани и њихових шест колена унапред плаћали за неправду за коју нису криви.

Денационализација у Србији очигледно је не решив проблем, јер држава нема економску моћ, правну регулативу и адекватну организацију државе. У овом тренутку денационализација би довела до економског краха државе, без обзира што је то један од услова уласка у ЕУ. Јасно се види да Србија никад неће ући у еврпоску унију као јединствена држава већ парче по парче.

Покрајински посланик Српске радикалне странке
Горан Тајдић