Суша проглашена “елементарном непогодом“ доказује систематску пљачку грађана АП Војводине

Покрајински секретар за пољоприведу, водопривреду и шумарство, Горан Јешић, обећао је да ће уложити 100 милиона евра у каналску мрежу за наводњавање и констатовао да је проблем наводњавања решен на тек 2-3 одсто обрадивог земљишта.

Српски радикали сматрају алармантном чињеницу да свега 2,2 одсто земљишта има регулисано наводњавање. Наводњавање је средњорочном стратегијом ЈВП „Воде Војводине“ до 2009.године било одређено на 110.000 хектара, од којих је у употреби било 50.000 хектара, 40.000 хектара тек треба да се ревитализује а на 20.000 xектара потребно је изградити нови систем. Резултати ове стратегије нису видљиви обзиром да ништа није урађено.

Регионални Просторни план АП Војводине, усвојен у децембру 2011. године, наводи да су заливни системи изграђени на 90.000 хектара, од којих на 40.000 хектара треба извршити поправку. Намеће се закључак да стратегије и просторни план служе да се планирана површина за наводњавање још више смањи а рок пролонгира. Јасно је да годинама уназад није улагано у делатност овог предузећа и сасвим је оправдано да се пољопривредници жестоко буне против наметнутих накнада. Резултати улагања која треба да допринесу развоју АП Војводине нису видљиви па самим тим није оправдано да се од пољопривредника убирају драконске накнаде.

На основу увида у извештај о пословању ЈВП „Воде Војводине“, само у периоду прошлог сазива Владе „континуитета“ АП Војводине, утврђено је да су остварени приходи од 13.21 милијарди динара. У структури прихода највећи удео, око 65 одсто, имају приходи од накнада (накнаде за одводњавање имају највеће учешће), затим приходи из буџета АП Војводине, премије, субвенције и дотације са уделом око 20 одсто. Овакав извештај о пословању јасно указује да позитиван биланс није постигнут захваљујући реално добром пословању већ се финансира на штету грађана, пољопривреде и привреде у целини.

Након усвајања новог Закона о водама, од 01.01.2011. године, накнаде за воде третирају се као приход Буџетског фонда за воде АП Војводине. По овом основу убира се још 6.6 милијарди динара. Укупна издвајања грађана износе чак 20 милијарди динара а упркос оволиким приходима, у каналску мрежу још увек није инвестирано. Пољопривредницима не преостаје ништа друго осим да гледају у небо и надају се добром приносу. Због приноса уништених сушом долази до раста цена намирница. Намеће се логично питање - где је завршио новац од драконских накнада које пољопривредници плаћају?

Наплативост накнаде за одводњавање је прилично ниска, износи око 38 одсто, али и поред ове чињрнице властодршци су проценили да накнаду треба додатно повећати, чиме су на савесне грађане превалили сав ризик од потенцијалних неплатиша. Посебан проблем представља чињеница да се накнаде убирају и од грађана и пољопривредника који су поплављени и који, уместо да дочекају да им надлежни реше проблеме, морају да узму ашов и самостално копају одводне канале. За то време, без обзира што немају приносе земљишта, принуђени су да уредно плаћају накнаду.

Након што је ступио на снагу противуставни Статут АП Војводине, о висини накнада и активностима у годишњем плану уместо оснивача, Скупштине АП Војводине, одлучује Влада АПВ иза затворених врата. Пољопривредници су приморани да се блокадом путева боре за своја права.