Шпекуланти на окупу

Прије пар дана у Подгорици су се срела Цанетова браћа по Паризу, са једне, и браћа по издаји српских националних интереса, са друге стране. Старатељи из Брисела и Вашингтона окупили су истодобно на једном мјесту неколико својих штићеника, претежно антисрпске нарави. Тако је обесправљени српски народ у Црној Гори могао сит да се наслуша и нагледа „стратешких партнера“ у затирању српских коријена на брдовитом Балкану. Све Сорошева браћа од тетака, све сами изабраници „високих представника“ и њихових „западних пријатеља“, тј. освједочених српских непријатења, и сви од реда заштитници евроатлантских интереса у Србији и Црној Гори. Уз то, дакако, папагајски љубитељи „европских вриједности“ у које спада и геј парада. Састала се господа шпекуланти и пријатељски подијелила Цанетове донације, неопходне у борби против српских националних интереса.

Главна личност ове параде обожавалаца евроатлантских интеграција и НАТО-пакта, (као гаранта сигурности њиховог крупног капитала), био је бивши патриота, а сада тихи поштовалац „реалности“ на Космету, Томислав Николић. Набас је долетио Николић из Београда да јавно опрости Милу Ђукановићу оно, што му ни Бог, ни људи никад опростити неће! Добри Бог све и да хоће, оскрнављене Светиње Косметске и прекопани гробови српски, дати му опроста никад неће! Долетио је Николић да чврсто стегне руку ономе, који је руку пружио шиптарским терористима и честитао им отето Косово. Николић је долетио и одао признање за најсрамнији чин, који је званична Црна Гора, од кад постоји, учинила. Успут је искористио да јавно удари пацку свом конкуренту код заједничких западних газда, Борису Тадићу. Овај реванш Николића, Тадић је, мора се признати, и заслужио. Јер, док је Николић још глумио патриоту, Тадић је, а зора долетио, и први уграбио да честита Ђукановићу убиство велике, заједничке државе.

Овим срамним признањем најсрамнијег чина, Николић је пред својим старатељима са Запада направио крупан корак, који обећава да ће, као будући државник, у име Србије, признати „сусједну државу Косово“.

ДПС-ов „политички релевантни субјекат“, Томислав Николић, састао се у Подгорици и са „представником ‘већинског’ српског народа у Црној Гори“, Андријом Мандићем и обећао му подршку у борби за „статус који неће бити статус националне мањине“. Мандић том приликом, ревносно пред камерама, наброји која права треба да имају Срби у Црној Гори?! Као да Срби не знају која им права Црногорци не дају. И као да они на својој кожи нису најбоље осјетили „благодети“ ускраћених људских и националних права. Ни једном ријечју Мандић не рече да се он већ, са „поклопцем“ од 15%, изборио да Срби не буду национална мањина. (А да јесу, камо среће, јер би тада имали права која имају, рецимо Албанци у Црној Гори, па би, између осталог, могли школовати своју дјецу на свом, Српском језику.) И не рече Мандић да се, заједно са својим будућим коалиционим партнером Ђукановићем, бори свим силама да још мало Срба асимилује у Црногорце, како би им намакао онај недостајући проценат до већине. Кад тако, (милом или силом), на следећем попису Ђукановић добије још један елеменат своје „усправне државности“ – 50% плус један Црногораца, (Мандић му је „државни језик“ јесенас признао), Срби ће остати у недефинисаном вакууму између 15 и 50%. Ни мањина, ни већина! Статус - нико и ништа! Сви српски непријатељи, из мотива расрбљавања Црне Горе, боре се за овакав статус Срба.

Гледајући на екрану забринута лица двојице „српских представника“, народ је повјеровао у њихову голему бригу за угроженим Српством. Таман толико колико им вјерује да цркоше што Мађарска нема мора.

Но, брига на лицима Томислава Николића и Андрије Мандића није што српска дјеца у црногорским школама не смију у вјежбанкама да напишу: Писмени задатак из Српског језика, „да неби уносили злу крв међу ђаке“, него што пред својим западним газдама не могу да оправдају и испуне давно преузете и добро наплаћене обавезе. Не могу, а обавезали су се и аванс узели, да униште Српску радикалну странку - сваки у своме атару. Онај у Србији, овај у Црној Гори. Али, некако им не полази за руком, а финансијери притисли. Траже резултате. Па можда неком заједничком стратегијом да покушају?... Џаба се трудите, господо издајници српских националних интереса. Све стратегије и све гомиле прљавих пара, домаћих и светских парајлија, неће моћи уништити Српску радикалну странку. Неће моћи, јер идеологија српског национализма, на којој почива Српска радикална странка, није купљена на пазару гдје користократија за паре трампи српске националне интересе, него је никла из гена српскога бића.

Заједнички именитељ за сву поменуту западнопузећу господу јесте, да су сви доказани трговци. Да би се код “високих представника“ декларисали као пожељни партнери, неко је продао цио народ и државу, са свим што је у њој било. И ваздух је, приде дао на биохемијско запрашивање. Неко је продао своје идеале и свога кума – најскупљу српску главу. Неко продаде Српски језик, а са њим аманет предака и судбину потомака...

Предсједник Странке српских радикала

Мр Видосава ОСТОЈИЋ