На конференцији за новинаре одржаној у Народној скупштини новинарима се обратио председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ.
Он је изнео податке везане за аферу „Смедеревска железара“ коју су изазвали представници тадашњег режима одлуком да је продају Американцима за 22 милиона долара. У тренутку када је кинески партнер преузео железару Смедерево, њени дугови су били 384 милиона евра. Кинески партнер ју је купио за 46 милиона, дакле дао је два пута више пара него Американци.
Кинески партнер је још купио залихе сировина, производњу која је била у току и залиху готових производа у оквиру тих 46 милиона. Од тих средстава и прилива од продатих производа у првих 6 месеци, исплаћене су неке заостале обавезе. На пример: за Србија Гас 18 милиона; Агенцији за подстицање извоза 3,9; Србија Карго 1,8; ЕПС снабдевање 1,8; Поштанској штедионици 20; Уникредит банци 20; Комерцијалној банци 25; Банци Интеса 1 милион и Фонду за развој Републике Србије 40 милиона.
„Оно што је сада најважније – истакао је Шешељ - су дугови остали Србији, банкама и привредним друштвима, комитентима те железаре за коју се још није покренуо ликвидациони поступак, а који се мора спровести по закону. Преостале су следеће обавезе: дугорочни кредит од 53 милиона, краткорочни кредит 203 милиона, обавезе према добављачима, углавном у земљи, 80 милиона евра, камате и остале обавезе 51 милион евра, што укупно износи 384 милиона евра. То је остало држави Србији да измири“.
Шешељ је истакао да ово говори овако детаљно јер следи захтев српских радикала да се формира анкетни одбор и да се поднесе кривична пријава против Мирољуба Лабуса, Данка Ђунића и Александра Влаховића који су незаконито уступили својевремено Железару Смедерево, а урадили су то ван свих могућих законских норми.
Српски радикали Влади Србије постављају следећа питања:
1.Зашто годину и два месеца после престанка рада правног субјекта, који још носи назив Железара Смедерево, није покренут ликвидациони поступак? Не може се прикрити дуг од 384 милиона евра, Влада Србије га кад тад мора подмирити.
2. Да ли су банке имале хипотеке на непокретност? Па ће сада, у том случају, из буџета Републике Србије морати да се плати тих скоро 300 милиона евра банкама које су имале хитпотеке, јер су и та хипотекарна обезбеђења отуђена. Све оно што је било под хипотекарним обавезама је нестало, све је продато.
3.Којим банкама и за које износе је држава дала гаранције за узете кредите? То још јавност не зна.
4.Којих највећих десет добављача сировина, репро материјала, кокса, електричне енергије и услуга ће изгубити потраживање? Стога јер су имовина која има вредност 48 милиона евра, а с обзиром да су у значајном делу ненаплатива потраживања – од те имовине дакле ништа неће добити.
Американци су у време владе Демократске странке преузели железару за 22 милиона, али су уз то још у њој претопили по багателној цени, а и бесплатно огроман број наших тенкова, оклопних возила, тешког наоружања, камиона итд.
То су чињенице, до којих су српски радикали дошли да би заокружили иницијативу коју су покренули крајем 2014. године, на три конференције за штампу којима су сузбили намеру тадашње Владе, да се опет, али некој другој америчкој фирми прода железара да би преузела стокове сировина и да би државу увалила у нове дугове. Било је уговорено велико ново кредитно задужење за које би гарантовала Влада Републике Србије. Суд српских радикала је уродио плодом, а сад је на држави потез, на Влади Србије. Неко мора кривично одговарати, а то су пре свих Мирољуб Лабус, Данко Ђунић и Александар Влаховић, а и јавност се мора упознати са свим овим.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР