СРС је поднела две интерпелације Народној скупштини Републике Србије, 26. и 27. јула 2011. Године, у вези са актуелном политиком Владе Републике Србије према Косову и Метохији и односом режима Бориса Тадића према НАТО-у. Очекује се да ће се интерпелације најкасније до средине септембра наћи на дневном реду Скупштине.
Објављујемо документа у целини.
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
НАРОДНА СКУПШТИНА
ПОСЛАНИЧКА ГРУПА
СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ
27. јул 2011. године
БЕОГРАД
ПРЕДСЕДНИКУ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
На основу члана 129. Устава Републике Србије и члана 220. и 221. Пословника Народне скупштине Републике Србије, подносимо:
ИНТЕРПЕЛАЦИЈУ
о раду Владе Републике Србије по питању:
Да ли актуелна политика Владе Републике Србије у вези са Аутономном покрајином Косово и Метохија представља нарушавање територијалног интегритета Републике Србије?
Поштујући Устав Републике Србије, суверенитет и територијални интегритет Србије, као и већинску вољу грађана, посланици Српске радикалне странке који подносе ову интерпелацију, сматрају да је неопходно разјаснити у Народној скупштини погубне последице политике републичке владе према аутономној покрајини Косову и Метохији, којима се нарушава територијални интегритет Србије и крши Устав.
Посланици Српске радикалне странке сматрају да ни један део Србије није власништво ни једне владе, политичке странке или функционера. Нико у име Србије не сме да тргује српском територијом и да посредно или непосредно, de facto или de jure призна самопроглашену независност Косова и Метохије.
Влада Републике Србије је спремна да зарад стицања статуса кандидата за Европску унију испуни све захтеве Брисела, а један од њих је успостављање добросуседских односа, што подразумева фактичко признање тзв. државе Косово.
То што чини Влада Републике Србије представља најјачи ударац српским националним интересима. Републичка влада на овај начин угрожава уставни поредак, крши законе и нарашува цивилизацијске норме.
Овлашћени представник Српске радикалне странке за ову интерпелацију је народни посланик Борис Алексић.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
У преамбули Устава Републике Србије наводи се следеће: „полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни деотериторије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани Србије доносе Устав Републике Србије.“ Приликом ступања на дужност, председник Републике, пред Народном скупштином полаже заклетву која гласи: „Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије,укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“
У члану 182. стоји: „Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија. Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.“
Резолуција СБ УН 1244 првенствено се односи на раније резолуције Савета безбедности: 1160, 1199 и 1203, из 1998. Резолуција 1160 садржи изјаву признања и јемства суверенитета и територијалне целовитости Савезне Републике Југославије, то јест Србије и Црне Горе од стране Уједињених Нација. У њој се посебно каже следеће: (Савет безбедности) “Потврђује приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалној целовитости Савезне Републике Југославије...” Иста изјава је поновљена у резолуцијама 1199 и 1203 из 1998. У Резолуцији 1244 из 1999. још изричитије се каже да (Савет безбедности) Изнова потврђује приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалној целовитости Савезне Републике Југославије и других држава у региону, у складу са Хелсиншким завршним актом и Анексом 2.
Републичка влада је уласком у директне преговоре са шиптарским сепаратистима (без УНМИК-а) противуставно започела фактичко признање независности тзв. државе Косово. На овај начин крши се Устав, али и Резолуција СБ УН 1244.
По међународном праву признање држава може бити:
- De jure – врши се путем изричитог формалног акта.
- De facto – настаје када држава ступа у односе са непризнатом државом или владом без претходног изричитог акта.
Економски споразуми појединих држава са СССР-ом између 1921. до 1924. године сматрају се фактичким признањем Совјетског савеза.
Борислав Стефановић именован од стране републичке владе као шеф тима за преговоре, са шиптарским сепаратистима је разговарао и о ЦЕФТА споразуму – уговору о слободној трговини који је закључен 2006. године. 2006. године УНМИК је учествовао у разговорима. Међутим, 2011. године републичка влада је преко свог овлашћеног представника Борислава Стефановића уз савете ЕУ и САД елиминисала УНМИК и започела директне преговоре са шиптарским сепаратистима и терористима. У прошлости закључивање економских уговора са неком државом представљало је њено фактичко признање. Режим Бориса Тадића по питању Косова и Метохије уз посредништво ЕУ повлачи исти потез.
У споразуму који је Борислав Стефановић у име републичке владе договорио 2. јула 2011. године за административну линију према КиМ употребљава се реч „граница“. КиМ под контролом шиптарских терориста и трговаца људским органима и Србија су према овом споразуму равноправне стране, што значи да су субјекти међународних односа тј. државе. Према том споразуму: становници сваке стране треба да буду у могућности да слободно путују у оквиру или преко територије друге стране. Овакву формулацију могу да пропишу и договоре само суверени чиниоци међународног права и међународних односа – државе. У споразуму се прецизирају и права „грађана обе стране.“ Свака страна ће предузети све мере да омогући грађанима друге стране да путују неометано преко и кроз територију друге стране користећи возачке дозволе које су издале њихови матични органи. На овај начин се још једном потврђује да републичка влада фактички признаје Косово и Метохију као независну државу. Ко признаје неки документ, признаје и орган (институцију) која га је донела.
Шиптари су овим споразумом чак добили право да у личним документима мењају презимена Срба и њихово држављанство. Српска презимена се након споразума у новим документима звршавају на „и“ док је српско држављанство преформулисано у „косовско“. Наведеним потезима републичка влада и режим Бориса Тадића су фактички признали самопроглашену независност тзв. државе Косово, прекршили Устав, законе и Резолуцију 1244. На овај начин режим Бориса Тадића прихвата насилну асимилацију Срба, што представља злочин против човечности јер се насилно мења етничка слика и омогућава доминација једне етничке групе над другом!
Борис Тадић је, како су пренели медији, почетком јуна изјавио: „Србија идеју о стварању велике Албаније сматра опасном, али би могла са тим да живи, ако би постојала споразумна решења". На овај начин Тадић брутално крши Устав и законе Србије јер даје изјаву као председник државе да је тзв. велика Албанија прихватљива за Србију. Ипак овом изјавом се потпуно расветљава политика режима и Демократске странке према Косову и Метохији.
На основу досадашњих политичких потеза јасно је да је Влада Републике Србије спремна да стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ плати делом територије Србије.
Републичка влада крши Устав, законе и Резолуцију 1244, јер је ушла у процес фактичког признања самопроглашене независности тзв. државе Косово и чини злочин над сопственим становништвом прихватајући његову насилну асимилацију и нестанак у јужној српској покрајини.
Ми доле потписани посланици тражимо од републичке владе да поштује Устав и законе Републике Србије, заштити грађане у аутономној покрајини и државну територију.
- У прилогу достављано потписе народних посланика који подржавају интерпелацију.
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
НАРОДНА СКУПШТИНА
ПОСЛАНИЧКА ГРУПА
СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ
26. јул 2011. године
БЕОГРАД
ПРЕДСЕДНИКУ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
На основу члана 129. Устава Републике Србије и члана 220 и 221. Пословника Народне Скупштине Републике Србије, подносимо
ИНТЕРПЕЛАЦИЈУ
о раду Владе Републике Србије по питању:
УЛОГА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПРОЦЕСУ ПРИКЉУЧЕЊА СРБИЈЕ НАТО ПАКТУ
Поштујући вољу и опредељење већине грађана Србије, посланици Српске радикалне странке који подносе ову интерпелацију, сматрају да је неопходно отворити расправу у Скупштини Србије о различитим процесима које спроводи Влада Србије и њени органи и институције а које за крајњи циљ имају такозвано „тихо“ или „пузеће“ учлањење Србије у НАТО.
Све ово је у директној супротности са Резолуцијом скупштине Републике Србије о војној неутралности и може имати несагледиве последице по будући развој Републике Србије.
Овлаштени представник Српске радикалне странке за ову интерпелацију је народни посланик Божидар Делић
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Народна Скупштина Републике Србије је у мају месецу изгласала Закон о потврђивању уговора између Владе Републике Србије коју представља министарство одбране и групе националних директора НАТО за кодификацију – савезнички одбор 135 о усвајању НАТО кодификационог система.
У јуну месецу изгласан је Закон о ратификацији споразума са НАТО-ом о безбедности информација и Кодексу о поступању. И у једном и у другом случају посланици Српске радикалне странке су указали на чињеницу да ратификација ових споразума представља још један корак више у прикључењу Србије НАТО пакту и затражили одговор Владе по том питању.
После ратификовања споразума о безбедности информација и Кодекса о поступању 29. јуна 2011. године и после самита НАТО пакта у Београду од 13 – 15. јуна постало је очигледно да Србија, односно њена „проевропска“ власт убрзавају темпо приступа тој злочиначкој организацији која и данас у нашем суседству у Либији убија и уништава либијски народ исто као што су то радили на нашим просторима 1999. године.
Наравно актуелна Влада, посебно министар одбране па и сам председник Републике Србије, истрајавају у тврдњама да Србија не иде у НАТО и да нема промене става о војној неутралности, а споразуме правдају потребом бољег искориштења могућности које пружа програм „Партнерство за мир“.
Но кад смо већ код тог програма сетимо се речи председника Србије приликом потписивања оквирног документа у Бриселу 14. децембра 2006. године „желео бих да на крају овог процеса све балканске државе видим у НАТО-у, потпуно интегрисане у НАТО систем“.
После избијања афере „Викиликс“ интересантне су две депеше у вези НАТО-а. У првој од 8. децембра 2008. године, после састанка министара спољних послова НАТО земаља, изнесен је став „Београд иде евроатланским смером, али да те тежње треба пажљиво прикрити“.
Друга белешка је настала 5. фебруара 2010. године после састанка Јована Ратковића спољнополитичког саветника председника Тадића и госпође Мери Ворлик, амбасадора Америке у Србији.
При том госпођа Ворлик преноси „Тадић верује да Србија не може заувек остати изван НАТО-а, али о томе не говори често због тога што је ово питање политички осетљиво“.
Ако томе додамо и споразум између Владе Републике Србије и Владе САД о заштити статуса, приступу и кориштењу војне инфрастуктуре у Републици Србији који је у име Владе потписао председник Тадић у Вашингтону 7. септембра 2006. године са државним секретаром САД-а Кондолизом Рајс, добијамо потпунију слику о приближавања НАТО пакта.
То је убедљиво најгори споразум који је икада у историји потписао било који званичник са простора Србије, и довољно говори о томе колико је уоште Србија суверена држава.
Одржавање НАТО самита у Београду јасно говори да је не само министар Шутановац већ и цела Влада заузела курс који постепено али неминовно води ка чланству у НАТО и да је у једном тренутку више неће бити важно да ли је Србија формално у НАТО-у.
Ако из домена политике пређемо на конкретне активности у Војсци Србије у различитим областима, можемо закључити следеће:
- терминолошки: преузета је терминологија НАТО пакта, правила и стандарди.
- визуелни: НАТО униформе, поздрављање и опхођење, чинови (бригадни генерал и комодор)
- организацијско формацијски: организација и формација је потпуно прекопирана од НАТО пакта. Реформе у Војсци Србије спровођене су под контролом канцеларије НАТО пакта при МО. У МО у склопу Сектора за људске ресурсе форимирана Дирекција за промену каријере у чијем ће саставу центар „Призма“ (центар за преквалификацију)
У команди НАТО пакта у Бриселу формирана је стална Мисија од 15 чланова на челу са амбасадором при НАТО пакту.
- идеолошко-образована: све је усмерено ка НАТО пакту и примењују се стандарди те организације. Школовање великог броја официра у НАТО земљама пример (14 кадета у Америци а само 1 у Русији) велики број курсева где се официри обучавају у различитим НАТО процедурама. Увођење звања првог подофицира на нивоу сваке јединице и читаве Војске.
- материјални: иако у ВС није било већих куповина опреме осим средстава везе, један од основних захтева тактичко-техничких студија за опремање садржи захтев за компатибилност са опремом НАТО пакта.
На основу свега напред изнетог јасно је да Влада и њени министри не поштују скупштинску Резолуцију о војној неутралности.
Ми доле потписани посланици тражимо да се Влада јасно одреди по питању учлањења у НАТО пакт у светлу скупштинске Резолуције о војној неутралности из 2007. године и да прекине све активности посебно у министарству одбране које воде приближавању Србије НАТО пакту.
Председник посланичке групе
Драган Тодоровић
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР