Последњи споразум „црногорски обавезно, српски ко хоће“ између премијера Игора Лукшића и три опозиционе странке, представља највећу подвалу Србима и последњу издају српских националних интереса. Последњу, јер после издаје Српскога језика, гаранта постојања српскога народа, лидери такозване просрпске опозиције више немају шта издати. Однарођени квазиопозиционари су дали себи за право да изнесу на политички бувљак Српски језик и продају га шефу режима Милу Ђукановићу, освједоченом напријатељу српског народа. Коју годину раније, исти политички естаблишмент је на бувљак изнио Државну заједницу и продао је на покраденом референдуму. За све вријеме „чувања“ заједничке државе, (тј. новца који су од Београда добили да помогну народу и спасе државу), клели су се, дакако, да на фалсификату и антисрпству створену „државолику творевину“ никад признати неће. Између издаје државе и издаје Српскога језика, у ходу су се привикавали на „реалност“ и „махинално“ скакали на химну Секуле Дрљевића, сликајући се испод заставе „обновљене државности“. Успут су просрпски лидери, такмичећи се са режимом ко ће се више допасти „западним пријатељима“ тј. српским непријатељима, „објашњавали“ обманутом српском народу да идентитетска питања нијесу битна (читај: антиевропска су и старомодна), важни су криминал и корупција?! Нијесу лидери просрпских странака заборављали наглашавати ни значај „евроатлантских интеграција“, промовишући „европске вриједности“ попут „параде поноса“. Тако су и личним примером доказивали српском народу да је српско национално и традиционално схватање система вриједности нешто много ретроградно и, као такво, камен спотицања на „европском путу“ који „нема алтернативу“. Нијесу више гадљиви ни на светску организацију за убијање по Планети, звану НАТО пакт. Напротив, радо оду код њих на кафицу да им „објасне“ зашто их Срби не воле.
Изгледа да је и Српска Православна Црква стављена на продају. И то од оних који је воде у Црној Гори?! Наиме и на жалост, главни њени чувари упорно избјегавају да је назову српским именом, понизно се режиму нудећи.
Странка српских радикала годинама упозорава српски народ на издајничке потезе тзв. опозиционих странака, али тај исти народ их је на последњим изборима наградио удобним скупштинским клупама, из којих могу несметано да тргују српским националним интересима.
Размјере последица последњег издајничког чина лажних опозиционара, прихватање обавезног школовања на црногорском језику и обавезног предмета црногорски језик уз „Српски ко хоће“, за дјецу којима је Српски матерњи језик, надилазе све досадашње издаје. И сва накнадна „тумачења“ споразума типа „Српски и црногорски равноправно“ и слично, не значе ништа друго него баруштину у којој ће се, и по режимском намонтираном попису већински језик Српски, изгубити. Насиље звано настава на црногорском језику, уз антисрпске и ненаучне школске програме, је последњи акт индустрије зла, која има задатак да сакрије истину, а промовише лаж, и да потпуно испере мозак и затре памћење нашој дјеци. А све у функцији прављења „новог човјека“ бившег министра Бацковића. Коначан резултат овог споразума, којим су и СДП-овци задовољни, (онда можете мислити колико је праведан и добар за Србе), је нестајање Српскога језика а са њиме и српског народа у Црној Гори. Јер, језик умире последњи.
Једини гарант опстанка Срба на овим просторима је школовање српске дјеце на Српском језику, одвојено од дјеце којима је матерњи неки други језик. И без тзв. црногорског језика! Све друго представља обману удружене власти и провладине опозиције и замкa je за српски народ, који би кроз школоваље дјеце на туђем језику, чак и са примјесама Српског у било којој варијанти, врло брзо био асимилован.
Стога, Странка српских радикала упозорава српски народ, да у име свог духовног и биолошког опстанка, мора преузети одговорност за будућност своје дјеце. Важно је да Срби буду свјесни чињенице, да ће далекосежно, несагледиво теже последице по опстанак њиховог потомства, имати настава на тзв. црногорском језику, него губљење једне школске године. Уколико допустимо да наша дјеца наставу у школи слушају на туђем језику, она више неће бити ни наша, ни српска! Биће безлична маса полуобразованих слуга западним богаташима и домаћим тајкунима. И живјеће као робови у земљи привидне слободе, у којој придјев „српски“ неће смјети изговорити.
Последњим издајничким чином лажних опозиционара, српском народу је све отето, па је тако и формално окупиран. Странка српских радикала позива трезвени дио народа, који више не вјерује лажним опозиционарима, да нам се придружи, како би се заједно изборили за своја основна људска права. Једино тако можемо вратити Српски језик у школе, а српском народу погажено достојанство. За искрене патриоте, какви су Српски радикали, Српски језик, Српска црква и српска држава, никад не могу бити на продају.
Предсједник,
Видосава Остојић
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР