"Бављење спортом посебно битно за младе"

Кандидат Српске радикалне странке за председника општине Вождовац Бојан Младеновић, председник градског одбора Немања Шаровић и народни посланик Лидија Вукићевић посетили су данас Павла Ивановића, најстаријег активног атлетичара у Србији.

Павле Ивановић, који је рођен у Зуцама али последњих деценија живи у Пиносави, без сумње је један од најзнаменитијих Вождовчана. Павлу Ивановићу чак ни учешће у Другом светском рату и троструко рањавање није било препрека да током изузетне спортске каријере освоји више од 1.600 медаља и неколико стотина пехара, а његова жеља за трчањем и побеђивањем не слаби ни у осамдесет трећој години живота након шездесет пет година дуге каријере.

Чика Павле, који се и даље редовно такмичи и побеђује у тркама ветерана, поручио је пре свега младима али и свима другима да се баве било којим спортом јер ће тако продужити живот за пет, десет или чак двадесет година. Бављење спортом посебно је битно за младе који се, по речима чика Павла, не смеју препустити „умирању на ногама“ како он назива коришћење наркотика.

Бојан Младеновић је изразио жаљење што представници општинске власти никада нису обишли или на прославу општинске славе позвали Павла Ивановића који је својом више деценија дугом и изузетно богатом каријером пажњу и захвалност несумњиво заслужио. Бављење спортом најбољи је начин да своју децу склонимо са улице а најбољи промотери спорта свакако су људи попут чика Павла чија енегргија, воља за животом , такмичењем и победама плене и у деветој деценији живота.

Немања Шаровић рекао је да је част разговарати са човеком који је својевремено редовно и са лакоћом побеђивао много познатије атлетичаре попут Артура Такача и Фрање Михалића, и истакао да се морају више промовисати праве вредности и позитивни примери попут живота и спортске каријере Павла Ивановића. Дрога је један од највећих проблема савременог друштва а најбољи начин борбе против наркоманије али и разних других болести је бављење спортом у сваком животном добу. Чика Павле није пропустио ни један Београдски маратон, чак и на последњем у осамдесет трећој години живота успео је да истрчи полумаратон дужине 21 километар, на чему би му позавидели и многи осамнаестогодишњаци, закључио је Шаровић.