„POLITIKA” SAZNAJE: Stigla haška optužnica protiv Šešelja i radikala

Optužnica je podignuta zbog nepoštovanja ovog suda, jer sam navodno učinio dostupnim javnosti knjige koje sadrže poverljive informacije, kaže potpredsednik SRS-a Miljan Damjanović

Kao grom iz vedra neba stigla je, krajem prošle nedelje, u sedište Srpske radikalne stranke vest da je protiv njihovog lidera Vojislava Šešelja, ali i još četvoro članova – Miljana Damjanovića, Miroljuba Ignjatovića, Ljiljane i Ognjena Mihajlovića – podignuta nova haška optužnica. Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu, naslednik Haškog tribunala koji je ranije već osudio Šešelja, ovom optužnicom, uoči predstojećih izbora u Srbiji, zaokružio je proces koji već dve godine vodi protiv radikala.

Potpredsednik i član Predsedničkog kolegijuma SRS-a Miljan Damjanović ističe za „Politiku” da za njega optužnica nije iznenađenje. „To je počelo još od prvog imejla koji mi je stigao od strane haškog istražitelja, a u kojem mi je ostavio svoj broj mobilnog telefona da bismo uspostavili kontakt. S obzirom na to da sam ignorisao takvu vrstu komunikacije, imejlovi slične sadržine stizali su još dva puta u vremenskom intervalu od godinu dana. Svestan da nemam ama baš nikakve krivice, da nikada nisam kršio zakone svoje zemlje, da zastupam interese sopstvenog naroda i svih građana Srbije, kao i da poštujem institucije svoje države – nisam našao za shodno da ulazim u bilo kakvu avanturu s predstavnicima tribunala u kom pravda za Srbe ne postoji”, poručuje Damjanović.

Zatim im je, dodaje, stigao i poziv za saslušanje, u kome su označeni kao „osumnjičeni”. „Do saslušanja nije stiglo jer se haški službenici nisu pojavili zbog navodne korone, a drugi put su imali susret s liderom radikala, dr Šešeljem pa su pokupili kofere i napustili Beograd. Interesantno je da je bilo više ’osumnjičenih’, a optužnica je podignuta samo protiv nas koji nismo napustili Srpsku radikalnu stranku. A kako bi pokušali da nas zastraše, zapretili su nam kaznom od dve do osam godina zatvora i 100.000 evra. S obzirom na to da nismo poklekli, stigla je optužnica od Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove. Čitam optužnicu za, kako pišu, nepoštovanje ovog suda. Gone me jer sam, kako oni navode, učinio dostupnim javnosti, putem objavljivanja, oglašavanja, prodaje i drugih načina distribucije, knjige koje sadrže poverljive informacije kao i da sam učinio dostupnim javnosti u video-zapisu snimke sudskih zasedanja, a koje je cela Srbija gledala u odloženom prenosu putem malih TV ekrana”, objašnjava potpredsednik SRS-a.

Nabrojali su, kaže, čak i naslove knjiga u kojima je recenzent. „Tuže me zbog knjige! U tim knjigama, kojih se oni tako plaše, razobličio je dr Vojislav Šešelj sve podmetačine i laži – kao i njihove instruirane svedoke. Te knjige smo podelili i prodali u preko 150.000 primeraka građanima Srbije, a i šire. Optužnica je podignuta jer sam odbio nebulozni nalog sekretarijata da, kako su tražili, sve primerke knjiga preuzmem natrag i dostavim njima – haškim inkvizitorima. Spremili su, izgleda, lomaču za knjige, jer traže da im dostavim sve knjige u kojima sam recenzent kako bi ih uništili. Ne želim da budem Erih Kestner, koji je 1933. gledao kako njegove knjige spaljuju nacisti. Ne smemo dozvoliti spaljivanje knjiga. Jer ko spaljuje knjige, na kraju će spaljivati i ljude”, poručuje Damjanović.

Kako ističe, knjige Vojislava Šešelja su sada u pravim rukama. „Sebično ih čuva srpski narod. Čuva istinu o antisrpskom tribunalu. Optužnica je stigla u jeku predizborne kampanje, a Haški tribunal je svojim delovanjem i sada pokazao da je politička institucija. To sam već preživeo i suprotstavljaću se do kraja svog života. Rodni Prizren napustili smo posle rata, 13. juna 1999. godine. Samo dva dana kasnije našu porodičnu kuću došla je da pljačka rulja tzv. oslobodilaca. A u kući vredna biblioteka sa oko 6.000 naslova. Naša komšinica, Albanka po nacionalnosti, prenela nam je da je ispred dvorišta bio i transporter s nemačkim vojnicima koji nisu prstom mrdnuli da spreče varvarsko ponašanje. Samo ovog puta ne na berlinskom bulevaru ’Pod lipama’, kao one 1933, već na ulici ispred naše kuće, planula je buktinja. Redom su goreli Turgenjev, Puškin, Šolohov, Nabokov, Čehov. Gorela su dela Ivana Aleksejeviča Bunjina, nobelovca iz 1933, a sa njima i Fridrih Šiler i Gete. Ali i braća Grim. Ni Lešek Kolakovski nije bio pošteđen. O srpskim autorima da i ne govorim. Nije pošteđena nijedna stručna knjiga iz oblasti prava, medicine i tehničkih nauka. Gorele su, na kraju, i police”, ukazuje Miljan Damjanović i poručuje da srpski narod pamti kako je 6. aprila 1941. razaranje Beograda počelo uništenjem Narodne biblioteke, čuvara kolektivnog identiteta srpskog naroda.

Zato, ističe, neće pristati da učestvuje u spaljivanju knjiga. „Branićemo knjigu i istinu. Posao nas političara je da se borimo za mir. Zato moramo uvek da podsećamo da tamo gde spaljuju knjige na kraju će spaljivati i ljude”, poručuje Miljan Damjanović.