Politički azil psima lutalicama iz Beograda

Resnik – Da Demokratska stranka više brine o kerovima nego o građanima Rakovice pokazuje i odluka Opštinskih i Gradskih vlasti da u Resniku po ceni od „mizernih“ 30 miliona dinara izgradi Azil za pse. Umesto narodne kuhinje, parkova za decu, asvaltiranja puteva, pasarela preko železničkih šina, uređenja jezera „Pariguz“, izgradnje kanalizacije i vodovoda predsednik opštine Boja Milić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas odlučili su da je Rakovčanima najpotrebnija štenara. Utrošeno je 30 miliona dinara kako bi se ispunili strogi standardima Evropske unije pa je uz kaveze sazidana i betonska zgrada, u koju su ugrađene luksuzne pločice i stolarija, kade za kupanje pasa a oprema za sterilasanje (štrojenje) uvezena je iz inosranstva.

Nije se štedelo ni na jednom detalju jer, osim za Azil, objekat će služiti i kao hotel za pse (?!). Tako je, zahvaljujući mudroj odluci predsednika Opštine Bojana Milića, Rakovica na mala vrata ušla u turističku ponudu Beograda. Svaki bogataš iz Beograda kada krene na odmor moraće da dođe u siromašnu Rakovicu kako bi nam poverio svog ljubimca na čuvanje. I dok se gazda bude kupao na azurnoj obali njegov ljubimac lajaće (i smrdeti) pod prozorima građana Resnika.

Sam projekat Azila sporan je već od izbora imena. Reč Azil označava pravo na utočšte političkih krivaca. Zašto Rakovica daje azil psima iz drugih delova Beograda i ko politički progoni te pse? Da li je to osveta Demokratske stranke kučićima jer su izujedali njihovog poslanika i portparola Jelenu Trivan na parkingu ispred Skupštine Srbije? Ipak, nepravedno je progoniti pse zbog ujedanja funkcionera Demokratske stranke kada nas ostale pas nema za šta da ujede. U staroj Grčkoj reč azil koristila se za pljačku hrama pa je možda, izborom iste reči, namera Demokratske strake da na skriven način poruči da je bilo pljačke tokom izgradnje zgrade.

U prilog pljački govori i smeštajni kapacitet Azila u koji može da stane 450 „azilanata“ dok u gradu ima oko 4.500 pasa lutalica. Prema projektu, uhvaćena životinja trebalo bi u azilu da provede 10 dana dok se oporavi od sterilisanja (štrojenja) posle čega bi bila puštena na slobodu tako da bi svi Beogradski psi mogli da prođu kroz Azil za tri meseca. Sve govori da je pravi razlog izgradnje takvog azila sigurno bio pljačka i izgradnja hotela za pse bogatih funkcionera DS-a.

Komentari

0 KOMENTARA

TVOJ KOMENTAR

VIDEO SNIMCI

TVITER

INSTAGRAM