Monopolisti dokusurili poljoprivredu

Sudeći po najavama otkupljivača poljoprivrednih proizvoda, poljoprivrednicima se ne piše dobro. Prvo je bila niska cena otkupa pšenice, a sad suncokreta, a ako i cena otkupa kukuruza bude niska, poljoprivrednike očekuje bankrot. Vlada više brine o monopolistima (tajkunima) i njima daje subvencije, dok poljoprivredni proizvođači ne dobijaju ništa. Zato prerađivači imaju jeftinu sirovinu a cene u maloprodaji rastu iz dana u dan, što se pravada rastom cena energije. Sve dok monopolisti finansiraju vladajuće stranke, seljak će muku mučiti a građani kupovati najskuplje namirnice. Zarada će se slivati u džepove tajkuna dok će poljoprivrednici ostajati bez zemlje ako su uzimali kredite kod komercijalnih banaka.

Na terenu su drugi krenuli sa cenom od 400 evra, a potom su odustali jer su se u dogovoru sa finansijskim moćnicima, poput „Viktorija grupe“ na čelu sa Milijom Babovićem i „Dijamanta“ na čelu sa Ivicom Todorićem, složili da cena suncokreta bude 31,5 dinara.Još jednom će poljoprivrednici biti prevareni. Cena ulja po marketima „Iskon“ je 137 dinara, a „Dijamantovo“ ulje je 153 dinara, a prošle godine cena suncokreta je bila 400 evra po toni dok je ulje je bilo 117 dinara za jednu litru. Poljoprivredni proizvođači traže da cena suncokreta bude ista kao i prošle godine dok monopolisti (tajkuni) odgovaraju da bi sa tom cenom suncokreta oni morali povećati cenu ulja. Da bi bilo jasnije građanima Srbije, ova cena ulja koje se trenutno nalazi u prodaji rađena je na bazi 400 evra po toni suncokreta. Srpsku poljoprivredu država konstantno uništava, i to novcem poreskih obaveznika, odnosno svih stanovnika, a samo neki izabrani od ovoga imaju koristi. U ovom slučaju to su monopolisti okupljeni oko „Viktorija grupe“.

Četvorica najvećih srpskih gazda skupa poseduju više od 100.000 hektara zemljišta, a pojedinačno su jači i od najvećih evropskih zemljoposednika. Njihovi rančevi su veći od države Lihtenštajn, koja se prostire na oko 160 kvadratnih kilometara (16.000 hektara) ili grada Novog Sada, čija je površina 235 kvadratna kilometara (23.500 hektara). Svet politike u Srbiji jači je od sveta ekonomije, jedni su potrebni drugima pa međusobno prave dilove. Sa postojećom politikom, brzo ćemo postati zavisni od uvoza hrane a sve više stanovništva će – gladovati.

U samom tajkunskom vrhu nalaze se vlasnik „Irva grupe“ Đorđije Nicović sa blizu 30.000 hektara, vlasnik „Delte“ Miroslav Mišković sa 25.000, vlasnik MK Komerca Miodrag Kostić sa 24.000 hektara i vlasnik „Industrije mesa Matijević“ Petar Matijević sa 16.000 hektara. Daleko iza njih je, recimo, „Viktorija grupa“, čiji su vlasnici Milija Babović, Zoran Mitrović i Stanko Popović, sa oko 6.000 hektara „Bogati” sirotani.

I na kraju treba istaći da pravi domaćini ne prodaju zemlju... A i kada se kupuje kuća i zemlja - kupuje se od onog ko je nije gradio, već od naslednika. Tada je mnogo jeftinija. Zato su samo naslednici u Vojvodini pevali bećarac „Da sam bogat ko što sam jedinac, ne bi nikad spavo, sve bi lanac po lanac prodavo...“