Služeći se neverovatnom političkom akrobatikom, Nikolić i Vučić krenuli su u pohod na birače. Istovremeno nude koaliciju DS i traže ujedinjenje opozicije obmanjujući građane da su tzv naprednjaci i srpski radikali jedno te isto. Zaista neverovatan miks različitih političkih stavova i demagoških floskula koji su teško pojmljivi svakom iole razumnom čoveku.
Međutim, kada su u pitanju glasovi i želja za vlašću tada za tzv. Naprednjake politika i ideologija postaju minorne stvari. Po potrebi, menjaju se politički stavovi kao odela. “Moja ruka je ispružena i čeka odgovore i ostalih stranaka, za sada opozicionih, ali ta ruka simbolično je upućena i vlasti”, poručuje Nikolić. Na komentar da su potezi naprednjaka prilično u koliziji jer s jedne strane traže izbore a s druge strane pružaju ruku, Vučić objašnjava na sledeći način “Nemi smo u kampanji, Ne mi smo u kampanji za izbore. Mi smo održali, mi smo... ne to je deo rešenja” (Poligraf 13. 4. 2009). Ozbiljnost političkog delovanja naprednjaka, opisuje i mr Anja Filimonova u tekstu “Likvidacija Srpske radikalne stranke”:
“Najverovatnija budućnost SNS je da će postati ’politički plastelin’ koji dobija svoju formu ’po naruzbi’ i ’za dnevnu upotrebu’. Kada budu potrebni glasovi sirotinje, partija će upotrebljavati ’socijalnu retoriku’, kada bude potrebno da brani ’slobodu preduzetništva’, ona će istupati u odbranu tajkuna.
Da zadovolje rastuće simpatije prema Rusiji, ’novi naprednjaci’, ne napuštajući “evropski brlog”, apelovaće na kategorije rusko-srpskog bratstva. Uz pomoć SNS vlast će davati ’oduška’ biračkom telu i neće dozvoliti ispoljavanje snage narodnog otpora. Politika SNS će se sastojati od svakodnevnih kompromisa i provokacija svojih bivših saradnika”.
Iako su Nikolić i Vučić pokušali, zajedno sa Tadićem, Đilasom, Miškovićem, američkim i britanskim ambasadorom, da unište Srpsku radikalnu stranku samo da bi dobili mogućnost da se ponude Tadiću i Demokratskoj stranci kao marionetski koalicioni partner, danas potcenjuju i obmanjuju birače tvrdnjama da nema razlike između naprednjaka i srpskih radikala. Što je najobičnija laž i obmana.
Sem što je pomenuti dvojac izdao i pokušao da uništi stranku, postoje nepremostive razlike i u politici koju zastupaju pomenute stranke. Nikolićeva i Vučićeva stranka je preuzela u potpunosti program Demokratske stranke Borisa Tadića i njima je bliska. “Svojim potezom, Toma je omogućio Borisu da bude ujedinitelj na političkoj sceni, omogućio mu je evropski konsenzus, smanjio otpor na njegovom političkom putu”, piše Željko Cvijanović, urednik “Standarda” i dodaje: “Koliko god između njega (Nikolića) i Borisa (Tadića) postojale velike političke i svake druge razlike, ne postoji među njima više ništa toliko nepremostivo zbog čega za neko vreme ne bi mogli da rade zajedno, da sede u istoj vladi.” Može li se govoriti onda o bilo kakvoj saradnji Srpske radikalne stranke sa nekim ko je pokušao da je uništi, ko njenog predsednika najstrašnijim izmišljotinama satanizuje i na svaki način mu otežava odbranu objavljujuć i navodne transkripte razgovora sa timom koji pomaže njegovu odbranu, sa nekim ko je neovlašćeno zadužio stranku i pokušao finansijski da je dotuče? Odgovor je jednostavan: Ne može. Srpska radikalna stranka neće nikada na bilo koji način sarađivati, ulaziti u koalicije ili imati bilo kakve veze sa izdajnicima, prozapadno orijentisanim manipulatorima kao što su Nikolić i Vučić. Bio bi to nemoralan čin i nepošteno i prema samoj stranci, njenim članovima, i prema građanima Srbije.
Protekli period pokazao je da su nezadovoljni i razočarani učesnici neuspelog puča spremni na sve, uz svesrdnu pomoć režima, Brisela i Vašingtona i medija. Boris Tadić čini sve za svoje nove miljenike, za svoje nove saveznike, za Nikolića i Vučića. Legalizovana je otimačina otetih mandata Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini, a zatim i promenjen Poslovnik ne bi li se poslanici Srpske radikalne stranke ućutkali. Demonstrirajući pravno i političko nasilje, Demokratska stranka izbacila je čitavu poslaničku grupu iz parlamenta ne bi li neometano mogla da donosi po hitnom postupku, po državu i njene građane katasrofalne zakone. Uprkos svemu, Nikolić i Vučić lažno se predstavljaju i kao deo opozicije.
Zbirom neverovatnih demagoških klišea koji su neispunjeni realnim sadržajem, Vučić i Nikolić očigledno igraju tvrdo na sve strane, pa gde upali. U politici, kako tvrdi prof. dr Kosta Čavoški, međutim, nema dileme – ili si opozicija ili vlast. “Nažalost, u politici nema srednjeg puta, niti takozvane Aristotelove zlatne sredine između onoga što je previše i onoga što je premalo. U politici, kako je to govorio Makijaveli, uvek je izbor ili – ili. Dakle ili jedna suprotnost ili druga suprotnost, nema srednjega puta. Prema tome, ili si za vladu ili si za opoziciju, ili si za svoju stranku koja je opoziciona ili si za frakciju koja se otcepljuje, a koja hoće da uđe u sastav vlade. Tu mešetarenja nema”.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR