Obrazovni sistem

Dame i gospodo, uvaženi predstavnici medija,

Sistem obrazovanja jedan je od najvažnijih stubova društva, te ga tako treba i tretirati! Nažalost, stanje u prosvetnom sistemu Republike Srbije veoma je zabrinjavajuće. Ovaj sistem je počeo da se urušava, kao i sve ostalo u našoj državi, dosmanlijskim petooktobarskim pučem. Da se razumemo, stanje u prosveti nije bilo savršeno ni pre 2000. godine ali „stručnjaci” poput onog nesrećnika Gaše Kneževića i razni eksperimenti sa prosvetom doveli su prosvetni sistem Srbije u veoma težak položaj. Svaki naredni ministar prosvete, u želji da ostavi neki svoj „pečat” gurao je prosvetni sistem sve dublje.

Poslednji u nizu problema sa kojima se prosveta suočava jeste iz godine u godinu osetno manji broj dece koja upisuju škole. Ruku na srce, nema neke krivice ministarstva prosvete u ovome. Država je zakazala, i to od nivoa lokalne samouprave, do samog vrha. Loša socijalna politika i politika nataliteta odnele su svoj danak. Retke su poslednjih godina porodice sa dvoje ili više dece. Sve manje dece se rađa, kažu podaci Republičkog zavoda za statistiku. Nažalost, ni naš Leskovac tu nije izuzetak. Sa druge strane, usled lošeg materijalnog stanja, ljudi nam odlaze kako bi decu odgajali „na nekom boljem mestu”. Posledica ovoga je, kao što rekoh, drastično manji broj dece u našim školama. Možemo primetiti da je ovaj problem možda najizraženiji kod nas na jugu jer tradicionalno važimo za najsiromašniji deo Srbije.

Ministarstvo prosvete izlaz iz ove situacije vidi u smanjenju broja odeljenja u školama. Gde to vodi? To vodi otpuštanju učitelja, nastavnika, profesora. Otpuštanju ljudi koji su se školovali kako bi svojim znanjem i veštinama obrazovali naciju. Stvaranje tehnoloških viškova među prosvetnim radnicima, u situaciji kada nas vlast ubeđuje da živimo nikad bolje i da nam je standard nikad veći je pomalo čudno, složićete se. Glas prosvetnih radnika se sve manje čuje. Počev od sumanute Uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, koja je možda najviše pogodila prosvetni sistem i stvorila armiju poslušnika i glasača vladajućih stranaka, preko urušavanja institucije prosvetnog radnika, pogrdno ga nazivajući „prosvetarom”, do konačnog rešenja – stvaranja ogromnog broja tehnoloških viškova u prosveti. Rešenja ni na vidiku.

Mi, srpski radikali, nudimo rešenje koje je realno, konstruktivno, praktično primenljivo i veoma jednostavno. Smanjiti potreban broj učenika za formiranje odeljenja sa 30 na 24. Poznata je činjenica da i taj broj od 30 učenika često naraste na 31, 32, 33, katkad iz opravdanih razloga, a mnogo češće jer „mamini i tatini sinovi” moraju da se upišu u atraktivne smerove. Tu na scenu stupaju zdravstvene komisije koje umesto da preporuče koji obrazovni profil učenik iz određenih razloga ne bi mogao da upiše, preporučuju povlašćenoj deci koji smer na osnovu izmišljenih zdravstvenih razloga moraju da upišu. Priznaćete – paradoks parekselans.

Smatramo ovo rešenje apsolutno prihvatljivim iz više razloga. Naime, pitajte bilo kog prosvetnog radnika koji savesno radi svoj posao koliko je lakše raditi sa odeljenjima u kojima ima 24 učenika. Koliko više pažnje može da posveti svakom od njih za onih 45 minuta koliko traje čas. Praksa nas uči da to jeste tako. Na ovaj način mnogi od napred navedenih problema bili bi rešeni.

Još jedan, možda i važniji razlog za smanjenje broja učenika u odeljenju, jesu zdravstveni razlozi. Poslednja pandemija nas je tome naučila, a opravdana je bojazan da nije gotova, da će se u nekom obliku vratiti, ali i da će se problemi slični Korona virusu nastaviti i u budućnosti. Smanjenjem broja učenika u odeljenjima doći će do veće distance među samim učenicima u učionici.

Rešenje koje nudimo je rešenje samo dela problema u vezi sa stanjem u našoj prosveti, ali želimo da građani Leskovca znaju da, kao i za sve, radikali imaju rešenje, što smo nebrojeno puta i dokazali.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, smatramo da mora mnogo više da se pomaže učenicima iz siromašnih porodica, kao i da se što više sredstava obezbedi za učeničke stipendije.