Zrenjanin centar za odlaganje opasnog otpada

SINIŠA GAJIN: Demokratska stranka je na izborima 2008. godine izašla sa sloganom „Za evropski Zrenjanin“, ali tada nisu građanima objasnili šta podrazumevaju pod „evropskim Zrenjaninom“, da je to grad sa uništenom privredom, bez investicija, sa neasfaltiranim ulicama i trotoarima, bez rasvete, sa naseljenim mestima koja sve više ostaju prazna i bez sredstava za normalno funkcionisanje i izgradnju. A sada smo, zahvaljujući Nacrtu prostornog plana Republike Srbije, saznali da „evropski Zrenjanin“ podrazumeva i centralno regionalno skladište za opasan otpad, što treba sve da nas zabrine. Kada je gradska vlast dozvolila da se među „velikim“ stranim investitorima nađu i oni koji ne samo da negativno utiču na životnu sredinu, nego i na zdravlje zaposlenih, onda nas ni ne čudi da se i država odlučila da nastavi sa tim trendom i da Zrenjanin predvidi kao regionalni centar za odlaganje opasnog otpada.

Poznato je da su sredstva od pokrajine i republike namenjena našem gradu u proteklom vremenskom periodu drastično smanjena, a pošto je ista struktura vlasti u gradu i republici i pokrajini, to nas dovodi u sumnju da postoji ozbiljan problem između zrenjaninskih i demokrata na višem nivou. Ne želimo da se mešamo u unutarstranačke probleme DS-a, ali ova situacija sa odlukom o deponiji za opasan otpad direktno pogađa sve građane Zrenjanina i okoline a mi ne želimo da Zrenjanin bude talac unutarstranačke borbe i prepucavanja unutar DS-a i koletaralna šteta tih sukoba.

Niz stvari iz Nacrta prostornog plana Republike Srbije pokazuje da je Zrenjanin za republiku postao „zadnja rupa na svirali“ i da će, ukoliko Nacrt prostornog plana ne bude izmenjen, on imati dalekosežne negativne posledice po naš grad. Naime, Nacrtom prostornog plana gradovi su po značaju svrstani u 6 kategorija. U prve dve su Beograd i Novi Sad. Iako su nas još u školi učili da je Zrenjanin čvorište drumskih, željezničkih i plovnih puteva, da je centar razvoja Banata i regije, našeg grada nema u toj trećoj grupi, gde se nalaze „čvorišta“ od nacionalnog interesa. Našeg grada nema ni u četvrtoj grupi, gde se nalaze gradovi od posebnog značaja, među kojima su Kikinda, Valjevo, Pirot, Vranje i drugi, a nekada je Zrenjanin po svim pitanjima bio ispred tih gradova. Zrenjanina nema ni u petoj grupi, gde se nalaze gradovi u pograničnim područjima, poput Sombora, Vršca, Sremske Mitrovice i drugih, koji kao i naš grad izlaze opštinskom ili gradskom teritorijom na granicu susednih zemalja ili se nalaze u neposrednoj blizini granice. Zrenjanin je u poslednjoj, šestoj grupi gradova zbog specifične lokacije u odnosu na koridor VII i X. Na žalost, Zrenjanin je samo po tome za državu prepoznat. Problem je što se u strateške prioritete i projekte do 2014. godine ubraja donošenje paketa potencijalnih mera države za gradove treće, četvrte i pete grupe, ali ne i za poslednju, šestu grupu, u kojoj je naš grad. Iako po svojim karakteristikama i položaju zaslužuje da bude bolje rangiran, Zrenjanin će i na ovaj način biti kažnjen od strane republike i biti uskraćen za materijalna sredstva namenjena razvoju, koja su zbog loše politike gradske vlasti više nego potrebna.

U Nacrtu prostornog plana definisan je jedan poseban pojas, u kome se nalazi Inđija, zbog svog specifičnog položaja, tj. naslanjanja na Beograd i Novi Sad i uticaja tih gradova na nju. Inđija je zbog te činjenice proglašena za pojas najintenzivnijeg razvoja republike i biće joj ukazana posebna pažnja. Mišljenja smo da je tu naš grad nepravedno izostavljen, da je trebalo da bude u istom rangu sa Inđijom, jer se i on nalazi u neposrednom kontaktu sa oba grada, a pored toga, nalazi se i na jednom od važnijih nacionalnih puteva koji povezuju Beograd i Novi Sad, što mu još više daje na značaju.

Porazna je činjenica da se Zrenjanin spominje kao poljoprivredni centar, ali ne i industrijski, iako je još u vreme SFRJ bio jedan od vodećih industrijskih centara. Očigledno je tranzicija i privatizacija koju je sproveo DOS na čelu sa Demokratskom strankom, a koja je uništila zrenjaninsku privredu, bespovratno izbrisala naš grad sa mape industrijskih centara Srbije, a očigledno ni silna marketinška kampanja lokalnih vlastodržaca o brojnim investicijama nije bila dovoljno ubedljiva da bi njihove stranačke kolege u vrhu države ozbiljnije računale na industrijski oporavak našeg grada.

Poražavajuća je činjenica da Zrenjanin nije planiran ni za izgradnju luke, ni aerodroma, iako se mnogo očekivalo od aerodroma u Ečki, niti za ozbiljniju sanaciju pruga, jer je svrstan u onu grupu „kada bude bilo sredstava“.

Očigledno je da će se ostvariti vizija pojedinaca da će Zrenjanin u budućnosti biti grad svetlosti, ali to neće biti blještava svetla neonskih reklama koja reklamiraju uspešna zrenjaninska preduzeća i pozivaju na bogatu turističku ponudu i zabavu, to će noću svetleti naši ozračeni sugrađani, zahvaljujući skladištu opasnog otpada koji predviđa Nacrt prostornog plana Republike Srbije.