Nemanja Šarović: Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka je ostvarila prvu veliku pobedu protiv okupacionih vlasti u Zemunu i zadali smo prvi ozbiljan udarac i okupacionim vlastima i režimu u Beogradu koji oličavaju Đilas, Antić i Čedomir Jovanović. Vi znate da smo mi juče dobili presudu Okružnog suda u Beogradu koja je doneta po žalbi Srpske radikalne stranke kojom su potvrđeni naši navodi, kojom je poništena odluka okupacionih vlasti, odnosno Prinudnog organa opštine Zemun, kako ga oni nazivaju, o formiranju izborne komisije.
Ovo je izuzetno važno jer pokazuje da je Srpska radikalna stranka od samoga početka bila u pravu kada je ukazivala kako će se ponašati ovi okupacioni upravnici i da će donositi odluke koje u skladu sa zakonom nemaju pravo da donesu. Oni su počeli od prvog trenutka da se ponašaju kao da su legalno i legitimno izabrani organi, kao da su ostvarili neku pobedu na izborima, a zakon propisuje da privremeni organ može donositi samo tekuće i neodložne odluke, dakle samo odluke koje se odnose na tekuće i neodložne poslove.
Oni su smenili sekretara Skupštine opštine Zemun, što niko ne može podvesti niti pod tekući posao jer je sekretar izabran nekoliko meseci ranije na period od četiri godine, niti to može biti neodložno jer su oni to uradili čim su upali nasilno u opštinu Zemun i, jednostavno, ja bih voleo da vidim šta je to moglo da se desi i zašto je bilo neodložno smeniti sekretara Skupštine opštine Zemun. Dalje, ovlašćen je predsednik Privremenog organa da raskida i zaključuje ugovore, što takođe ne spada u okvir njegovih nadležnosti. Odluka o javnom pravobraniocu izmenjena je i povećan je broj pravobranilaca sa dva na tri. Ako mislite da je to tekući ili nodložan posao, ja sam zaista siguran da nije, razrešeni su predsednik i članovi Upravnog odbora Poslovnog prostora i Nadzornog odbora Poslovnog prostora i konačno, doneta je odluka o razrešenju Izborne komisije opštine Zemun, koja je formirana nakon ovih izbora u skladu sa zakonom i uz postignut dogovor sa svim odbornica odborničkih grupa koje postoje u opštini Zemun. To je odluka koju niko nikada nije osporavao, dakle, koja je doneta konsenzusom jer Demokratska stranka ima većinu u ovom privremenom organu, istu takvu većinu pokušala je, valjda, da bi organizovala izbornu krađu u Zemunu.
Mimo odredaba Zakona o lokalnim izborima, formirala je izbornu komisiju bez članova Srpske radikalne stranke. Iako smo mi osvojili pedeset odsto mandata u Skupštini opštine Zemun na izborima. Izbornu komisiju u kojoj su predsednik i zamenik iz Demokratske stranke, što zakon zabranjuje, izbornu komisiju u kojoj više od pola, četiri predstavnika, ima koalicija ZEZ, Za evropski Zemun, kako su je oni zvali. I to je nešto, imajući u vidu da zakon propisuje šest članova plus predsednika i da nijedna izborna lista ne može imati većinu, to je takođe direktno u suprotnosti zakonu. Srpska radikalna stranka je uložila žalbu i Okružni sud u Beogradu je, presudom OŽ 4/09, juče u popodnevnim časovima poništio ovo rešenje i dao nalog da se prilikom budućeg formiranja izborne komisije postupi u skladu sa zakonom i dao objašnjenje, i kaže da se pri formiranju izborne komisije mora voditi računa o srazmernom broju odbornika u skupštini opštine, kao i da predlog za sastav izborne komisije mogu davati političke stranke koje su imale odborničke grupe u skupštini jedinice lokalne samouprave.
Šta su oni uradili? Oni su, poput akta o formiranju Privremenog organa za opštinu Zemun, u izbornu komisiju delegirali odbornike SPS-a, PUPS-a i Jedinstvene Srbije, koji nisu prešli cenzus, i predstavnika LDP-a koji takođe nije prešao cenzus i nije imao ni jednog jedinog odbornika u Skupštini opštine Zemun, i samim tim, kao ni stotine drugih političkih stranaka koje su registrovane u Srbiji i koje nemaju predstavnike u Skupštini opštini Zemun, ne mogu imati ni po kom osnovu predstavnika u stalnom sastavu predstavnika Izborne komisije, dalje sud kaže da su osnovani navodi Srpske radikalne stranke u žalbi i da u Komisiji ne mogu imati predstavnike stranke koje nisu prešle cenzus na izborima održanim 11. marta 2008. godine ili stranke koje su samostalno nastupale na tim izborima, već to mogu samo da učine u okviru koalicija koje su nastupale, drugim rečima, u Izbornoj komisiji je predstavnike imala Demokratska stranka, G 17 plus, iako su oni nastupali u okviru koalicije ZEZ i bili potučeni do nogu jer je većinski ukazano poverenje predstavnicima na izbornoj listi Srpske radikalne stranke.
Zašto je ova presuda u Okružnom sudu Beograda važna i kakav je uticaj, ne radi se ovde samo o Izbornoj komisiji, već o uticaju ove presude na odluku koju će doneti Ministarstvo za samoupravu Vlade Republike Srbije vezano za zahtev koji je podnela Srpska radikalna stranka. Prvo vas moram obavestiti da smo mi zahtev predali 10. marta Vladi Republike Srbije i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da ponište odluku Skupštine grada Beograda o raspuštanju Skupštine opštine Zemun i formiranju Privremenog organa. Mi smo podneli još tri dopune tog zahteva Vladi Republike Srbije, tri urgencije Ministarstvu i tri urgencije Vladi Republike Srbije. Mi svakih nekoliko dana podsećamo na njihovu obavezu u skladu sa Ustavom i zakonom i tražimo da državni organi reše ovu situaciju, ja vam uporno ponavljam da smo mi apsolutno u pravu i da je jedini razlog što se ne donosi odluka ta što niko ne može napisati odgovarajuće obrazloženje jer su članovi zakona na koje se mi pozivamo po tom pitanju potpuno jasni.
Donošenjem ove odluke, Okružni sud je utvrdio princip koji moraju poštovati Ministarstvo i Vlada kada budu donosili odluku o način formiranja privremene uprave u skladu sa zakonom. Zašto? Zato što su principi na kojima je formiran privremeni organ i principi na kojima se formira izborna komisija apsolutno isti. U skladu sa članom 86 Zakona o lokalnoj samoupravi i članom 94 Statuta grada Beograda, privremeni organ se formira tako da dođe srazmerno, na osnovu političkog sastava raspuštene skupštine gradske opštine. To direktno piše u članu 94. Kako je formiran Privremeni organ? Tako što su dati predstavnici SPS-u i PUPS-u koji nisu imali odbornike, tako što je dat predstavnik Liberalno-demokratskoj partiji koja nije imala predstavnika i odbornika, a što je jasno Okružni sud u Beogradu, pravosnažnom presudom, označio kao protivzakonito. Razlika je jedino što se mi za ovu odluku žalimo Ministarstvu i Vladi, a za odluku o Izbornoj komisiji se žalimo Okružnom sudu. Ali, apsolutno je isti osnov, apsolutno isto činjenično stanje, stranke koje nemaju predstavnike u Skupštini opštine Zemun ne mogu imati predstavnike u Privremenom organu i ne mogu imati predstavnike u Izbornoj komisiji.
Mi smo jutros još jednu dopunu svog zahteva, još jednu urgenciju uputili i Vladi i Ministarstvu i dostavili im presudu Okružnog suda o kojoj vama sada govorimo. I očekujemo da u najkraćem mogućem roku, bez odlaganja, bude doneta odluka da bude usvojen naš zahtev i da odluka o raspuštanju Skupštine opštine Zemun bude stavljena van snage. Dakle, nedvosmislen je naš stav i jasan je stav Okružnog suda u Beogradu. Nema mogućnosti druge ni Ministarstvo ni Vlada po pitanju kada će oni tu odluku doneti, ili će čekati da prođe tri meseca ili pola godine i da svaka važnost prođe i da tek onda donesu neku odluku koju više neće biti moguće na bilo koji način sprovesti.
Druga tema o kojoj smo želeli da govorimo na današnjoj konferenciji su optužbe Srpske napredne stranke koje su iznete na njihovoj jučerašnjoj konferenciji za štampu kako je naš uvaženi član i gradski odbornik Srpske radikalne stranke, gospodin Saša Nebregić, koji se nalazi sa moje desne strane, fizički napao, udario i na zemlju oborio odbornika SNS u Skupštini opštine Palilula. Takvo saopštenje više govori o mentalnom stanju pojedinaca u Srpskoj naprednoj stranci, o pokušaju srpskog barona Minhauzena, Aleksandra Vučića, da večito predstavlja njih u SNS-u kao nekakve žrtve.
Kaže, oni su udareni, i ja mogu da se složim da su udareni. Mogu da se složim da su žrtve, ali su pre svega žrtve sopstvenih nezajažljivih apetita, želje za vlašću i toga što su pogazili sve moralne principe na kojima su zasnivali svoj i ovaj ovozemaljski i politički život prethodnih osamnaest godina. Srpska napredna stranka ne može imati bilo kakve odbornike jer oni nisu izašli na izbore. Jedini razlog zbog koga se pojedinci i dalje nalaze u Skupštini opštine Palilula i lažno predstavljaju kao odbornici SNS-a je to što Okružni sud u Beogradu, za razliku od svih ostalih okružnih sudova u Srbiji, brutalno krši Zakon o lokalnim izborima i odbija da vrati mandate Srpskoj radikalnoj stranci. Mi smo zbog toga podneli zahtev za razrešenje šestoro sudija Okružnog suda. Podneli smo ga Vladi Republike Srbije, Ministarstvu pravde, Nadzornom odboru, predsedniku Okružnog suda, predsedniku Vrhovnog suda.
Dakle, na sve moguće adrese koje smo mogli u skladu sa zakonom. Obratili smo se i čekamo kakav će biti odgovor i kada će taj odgovor doći. Vi ste videli da državni organi, kada je to politička želja vlasti, reaguju veoma brzo, i klasičan primer je ovaj pokušaj, odnosno predlog za razrešenje dvoje sudija vrhovnog suda koji su doneli odluku koja se nije svidela političkim moćnicima u Srbiji. Gospodin Nebregić je bio profesionalni sportista, bio je reprezentativac velike i stare Jugoslavije, bio je reprezentativac bivše i velike Jugoslavije, reprezentativac Srbije, prvak, bio je četvrti u Evropi, profesionalni sportista, bivši doduše, ali kao što vidite, i dalje je u dobro fizičkoj spremi, da je udario tog gospodina, na njemu bi ostale posledice, ja sam siguran, kao prvo, on nije pao, to vam može potvrditi 50, ljudi niti ga je udario gospodin Nebregić.
Da ga je udario, ja sam siguran da ne bi ustao pola sata a možda i duže. Ukoliko bilo ko sumnja u posledice koje je mogao ostaviti taj udarac, da je do njega zaista došlo, mi možemo u svakom trenutku da napravimo neku rekonstrukciju tog događaja, ukoliko imamo dobrovoljca, da vidimo kakve bi posledice ostale. Dakle, to je apsolutna laž, vi ste videli juče na konferenciji za štampu da nikakvih povreda nema na licu tog gospodina, niti bilo gde drugde. Dakle, nema teških povreda nema lakih povreda, nema nijedne ogrebotine, reč je o čistoj medijskoj manipulaciji.
Mi smo svedoci različitih medijskih manipulacija u poslednje vreme, ja ću vam pokazati da državni organi od slučaja do slučaja reaguju različito.
Pokazaću vam sliku Jovana Nikolića koji je povređen od strane pripadnika policije, od pre nekoliko dana, nakon mitinga na kome je obeležena desetogodišnjica zločinačke NATO agresije i bombardovanja Republike Srbije. Polomljeno mu je sedam zuba, nos, obe vilice, fraktura ramena i kolena. Državni organi na ovo nisu reagovali, a policija je napisala, iako se vidi, ovo su slike koje smo skinuli sa interneta, vidi se na ovoj drugoj slici da je to u pitanju obračun sa policijom, da je on stradao od policijskih pendreka i čizama. Policija je u svom izveštaju, u Urgentnom centru kada je primljen, napisala da se radi o međusobnoj tuči učesnika ovog skupa iako slike govore drugačije, ali državni tužilac nije reagovao na ovo.
Zanimljivo je to što su u ovom izmišljenom incidentu tužilaštvo i policija reagovali neverovatnom brzinom. Sednica se završila bez ikakvih problema, potpuno uobičajeno, juče oko 17 časova i niko nije znao da se desio bilo kakav incident. Incident se kasnije rodio u glavama nekih ljudi, iste večeri je reagovala policija i reagovao je javni tužilac Prvog opštinskog tužilaštva, Ivan Jeftić, i zatražio od policije sprovođenje nekakve istrage zbog, mislim, povrede člana 334 Krivičnog zakona, navodnog nasilničkog ponašanja. Nikakve povrede nema, nikakvih posledica nema, tužilaštvo reaguje, sedam zuba, obe vilice, fraktura nosa, rame, lakat i koleno. Tužilaštvo ne reaguje. Teške telesne povrede opasne po život. Trebalo je da ovaj momak danas bude operisan, ali je zbog velikih otoka, prema informacijama koje smo dobili od njegove porodice, ne može se operisati dok otoci ne splasnu. Operacija je odložena za ponedeljak.
Još jedan klasičan primer medijske manipulacije je hajka Televizije B 92 koja pažnju javnosti sa imovine nepoznatog porekla Čedomira Jovanovića prenosi i usmerava na navodni napad na njega i njegovu porodicu. Mi smo u kontaktu sa advokatskim timom koji zastupa ta dva mladića i imamo informaciju da apsolutno nikakvog napada na Čedomira Jovanovića nije bilo. Šta se desilo? Ta tri momka, od kojih je jedan od 19 a drugi od 20 godina, a treći je maloletan, radi se o dva brata, šetali su psa prema Dunavu i u tom trenutku iz te velelepne vile otvorila se kapija, izašao je džip, oni nisu ni znali da je Čedomir Jovanović u kolima, gledali su u pravcu tog džipa, da bi ih tast Čedomira Jovanovića pitao u šta gledaju, i rekao im o kome se radi. Nakon toga usledila je razmena uvredljivih reči, ali nije bilo nikakvog fizičkog napada na Čedomira Jovanovića, na njegovu porodicu, na njegov džip od 170 000 evra, na njegovo troje dece i dvoipomesečnu ćerku, kako je to lažno predstavila Televizija B 92.
Mi osuđujemo svako vređanje, mi kao Srpska radikalna stranka, ali se mora osuditi ovakvo izveštavanje Televizije B 92 koja tri momka, pristojna, normalna, koji nikada nisu imali sukob sa zakonom niti su privođeni, predstavlja kao ljude koji su nasrtali na porodicu Čedomira Jovanovića, na njegovu ženu, na njegovo troje dece, i dovipomesečnu bebu. To je sramota. Sramota je i to što je njima, očigledno pod političkim pritiskom, određen pritvor, jer se danas u Srbiji tužilaštvo i sudstvo svakako mogu nazvati ali se ne mogu nazvati nezavisnim. Njima je pod političkim pritiskom određen pritvor u trajanju od 30 dana, navodno da ne bi uticali na svedoke. Na koje svedoke će dva momka od 19 i 20 godina da utiču? Na Čedomira Jovanovića, na njegov džip, na onu velelepnu vilu? Koje to oni mehanizme imaju da utiču na Čedomira Jovanovića, ili kaže, zbog opasnosti da ne ponove krivično delo. A koje krivično delo? Koje je to krivično delo u pitanju? To što su oni rekli da je izdajnik? To je nešto što u sudskom procesu može da se dokazuje. On se otvoreno zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije. Pa, da li je to je izdaja srpskih nacionalnih interesa?
Pa, državni tužilac bi morao reagovati kada Čedomir Jovanović kaže da Kosovo mora biti nezavisno i da Srbija mora priznati nezavisnost Kosova. To je krivično delo protiv uređenja zemlje. Najteže krivično delo protiv države. Država bez teritorije ne postoji. Kada vam neko otima državu, otima teritoriju, to je kao da vam seče ruku, kao da vam vadi neki od vitalnih organa iz tela. Dakle, medijska situacija u Srbiji nikada nije bila gora nego što je sada i to vam pokazuje ovih nekoliko primera koje sam naveo. Hvala vam, ukoliko imate pitanja, spremni smo da odgovorimo na sva vaša pitanja. Ukoliko nema pitanja, hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR