Nemanja Šarović: Dame i gospodo novinari, kao što znate, danas se završava kampanja za lokalne izbore na Voždovcu. Srpska radikalna stranka je zadovoljna onim što je uradila - imajući u vidu uslove za ovu kampanja. Vi znate da se ne može govoriti o poštenim i korektnim izborima ukoliko svi učesnici nisu imali istovetna sredstava na raspolaganju. Jasno je, da nije postojala ravnopravna zastupljenost stranaka na medijima. Medijska pomoć je, to ste videli, bila pružena, pre svega, Demokratskoj stranci, a onda Srpskoj naprednoj stranci. Na RTV-u i Studiju B je pruženo maksimalno vreme Demokratskoj stranci, čime su ove kuće dokazale da nisu servis građana, nego servis vlasti i Demokratske stranke. Čak je i sadržaj Dnevnika bio pun hvalospeva aktuelnoj vlasti, a samo je nekoliko minuta trošeno na stranačke hronike - ponekad samo po 34 do 40 sekundi, ili minutipo o aktivnostima drugih stranaka.
Druga očigledna razlika među strankama je bila u količini uloženih sredstava, finansiskih sredstava, u ovu izbornu kampanju. Jasno je, da je većina ovih stranaka potrišila desetine miliona dinara. Kampanja Srpske radiklane stranke je bila najskromnija. Jedina smo stranka koja nije imala nijedan jedini bilbord, koja nije zakupila nijedan termin na televiziji, i jedina smo stranka koja nije imala televizojske spotove. Građani, na žalost, ne znaju koliko bilbordi koštaju. Mi smo to objavili u našem stranačkom listu, “Velika Srbija”. Primera radi, četvoronedeljni zakup jednog jedinog bilborda, na primer, onog na Dušanovačkom mostu košta 313.000 dinara - i to bez štampanja i troškova kačenja Reč je samo o ceni zakupa prostora. Kada uzmete u obzir, da su desetine i desetine bilborda na Voždovcu istaknute na zakupljenim površinama (ovi manji su nešto jeftiniji), možete zaključiti da koštaju preko 100.000 dinara. I to je za običnog građanina izuzetno skupo. Jer, desetine miliona dinara su potrošene samo na zakup bilborda. Zakup televizijskog termina je, takođe, izuzetno skup. Pola sata emisija na Studiju B košta 541.000 dinara. Jedan sekund na televiziji Studio B košta 3.000 dinara plus PDV. Pola sata termina, kako sam rekao, košta 541.000 dinara. Trideset minuta na televiziji B-92 je čak 1,663.000 dinara i postavlja se pitanje otkud nekim strankama toliki novac! A vi znate, da su, pre drugih stranaka, Demokratska stranka i Srpska napredana stranka imale veliki broj tih termina.
Srpska radiklana stranka dobija najveći deo novca iz budžeta, jer je najveća politička stranka - osvojili smo 40 od 110 mandata. Mesečno dobijemo oko 1,000.000 dinara. Što znači, da od čitavog tog mesečnog iznosa, koji se troši i na stranačke prostorije i na plate zaposlenih, preostaje samo jedan skroman deo. No, ni taj celokupni iznos ne bi bio dovoljan za 30 minuta nastupa na B-92.
S druge strane, Srpska napredna stranka ne dobija ni dinara iz budžeta, ali zato može najviše da potroši na zakupu televizijskog vremena.
Demokratska stranka je nemilice trošila novac, ali je važno da iznesemo još jednu odliku ove kampanje. Reč je o zloupotreba vlasti. Nikada se brutalnije, ni bestijalnije nije vršila zloupotreba vlsti kao u ovoj kampanjei. Činili su to najviši republički organi - od ministarstava, pa preko Skupštine Grada i gradonačelnika, pa do funkcionera javnih preduzeća. Prekršaje su činile i opštinske vlassti, čiji je budžet, takođe, zloupotrebljavan u više akcija Demokratske stranke. Gde god je predstavljena, Demokratska stranka je svoju kampanju počinjala postavljanjem javne rasvete, uređenjem parkova, a svi zamo, da nijedan jedini dinar nije otišao iz budžeta Demokratske stranke.
Srpska radikalna stranka nije u ovoj kampanjei davala nerealna obećanja. Nismo lagali građane, nismo ih podmićivali. I što je najbitnije, nismo ponižavali građane - kupujući njihove glasove, jeftinim poklonima i sitnim uslugama. Na izborima, očekujemo pobedu, jer smo ovakvom kampanjom već pobedili. Činjenica je da je naša kampanja bila najmaštovitija. Svaki prilog je bio posvećen nekom konkretnom problemu građana. Nismo, kao neke druge stranke, stajali na punktu i govorili o biločemu, već smo svakog dana ukazivali na neki postojeći problem. To je dokaz da smo u najboljem kontaktu s građanima, i da najbolje poznajemo prave i suštinske probleme građana Voždovca.
Mnoge stranek su nas kopirale i ponavljale naše izlaganje. I što je za nas najbitnije, veliki broj problema, na koje smo ukazali, preko noći je, bržebolje, vlast rešavala. Ti problemi su godinama prisutni, ali je, eto, čim bismo ih mi spomenuli, neko ih je rešavao. Tako je, na primer, škola u Ripnju (dan ili dva nakon naše posete) dobila nova vtrata i prozore. Nažalost, učenici se i dalje greju na čvrsto gorivo. Koriste, verovali ili ne, šporet „smederevac“, kao da se radi o nekoj školi na Prokletijama, a ne o školi dvadesetak kilometara od Beograda. Vlasti kažu da je to selo Ripanj, a ja ne znam kako naselje sa 20.000 stanovnika može da se zove selom. Slično je bilo i sa Kumodraškim potokom, i sa izlivanjem fekalnih voda kod okretnoci trolejbusa 41. Kad smo izneli problem u obdaništima u Kumodražu 1, brzo je podignuta ograda, a nije je bilo godinama. U Jajincima se asfaltira deo ulice Bulevara oslobođenja, koji smo obišli. I deponija u selu Rakovici je uređena. Ima još mnogo drugih sličnih mesta, na kojima treba mnogo toga uraditi.
Nakon ovih izbora, Srpska radikalna stranka, govorim o Gradskom odboru Beograda, vratiće se svojim aktivnostima. Pre svega, mislim na razotkrivanje samovoljnog i štetočinskog delovanja gradonaćenika Beograda, Dragana Đilasa. Počeli smo s praksom držanja redovnih konferencija za štampu u prostorijama Skupštine grada. To su tematske konferencije. Do sada smo govorili o nekoliko afera. Prvi, i jedini, raspolažemo kompletnom dokumentacijom o prodaji zgrade „Ineksa“. Reakcija na naš istup je usledila - došlo je do promene finansiranja. Umesto Grada Beograda, u taj posao je ušla Gradska čistoća - delimično i grad, ali se ne zna koliko. Jjavnost se, nažalost, tim pitanjem više ne bavi. Ne zna se, eto, ni koliko je ko dao. Ovakva situacija je najbolji dokaz, da se radi o samovolji jednog čoveka. Jasno je da Gradska čistoća nije, planom javnih nabavki i finansijskim planom - kao ni Skupština grada, imala sredstava za takvu namenu. Za kupovinu te zgrade!
Srpsak radikalna stranka je za razliku od drugih stranak, vladajućih i opozicionih, jasno rekla, da je, od prvog trenutka, kupovina te zgrade dobra ideja. Ali, ništa ne može opravdati činjenicu, da je zakon prekršen načinom kupovine. I ne sme se zanemariti činjenica, da se Dragan Đilas ponaša kao pijani kauboj. I nemoguće je, bilo gde u svetu, da neko s čela izvršne vlasti, prošeta ulicom i odluči da kupi zgradu koja mu se svidi. Znamo da u ovom slučaju kupovine nije bilo, apsolutno, nikakave procedure. Niko nije znao, ni da je grad dao depozit od 407,000.000 dinara. Niko nije znao - kolika je ponuđena vrednost. Javnost ni danas ne zna koliko je platio Grad, a koliko Gradska čistoća.
Iskrsao je još jedan veliki problem u Beogradu. Prekomerno se zadužuje. Gospodin Đilas je pokrenuo javnu nabavku 83 trolejbusa - po nerealno visokoj ceni. U pitanjuje više od 300.000 evra za jedan solo trolejbus. Ukupna vrednost javne nabavke je 2,000,000.419 dinara. Zakon o javnim nabavkama postavlja dva uslova - za pokretanje javne nabavke. Jedan je da javna nabavka bude predviđena planom javnih nabavki i finansijskim planom. Drugi uslov je, da budu obezbeđena sredstav u budžetu za javnu nabavku. od 2,000.000.419 dinara u budžetu Grada Beograda, a mi smo pokazali da je obezbeđen samo jedan milion (0,04%, od ukupne vrednosti), što je potpisao Dragan Đilas. I to je jasni pokazatelj, da Đilasa ne zanima zakon. Ne zanima ga ni kako će građani Beograda živeti te dve ili tri godine i kako će otplaćivati dugove koje on pravi. Jer, 2015. godine je predvideo da Grad Beograd plati 420,000.000 dinara, a zato 2009, kada je on gradonačelnik, plaćamo 1,000.000 dinara. I cilj je očigledan, da novi trolejbusi izađu na ulice, što će izazvati oduševljenje građana. Naravno, ni na jednom trolejbusu, neće pisati da li je plaćen ili nije. A jasno je da Dragan Đilas ne planira da bude na ovom mestu 2015. godine, kao ni 2013, ni 2014, kada ćemo takođe plaćati po 420,000.000 dinara.
Što se tiče Luke Beograd, i afere o njoj - koja traje, ubeđen sam, da će trajati još godinama. Srpska radikalan stranka je podnela zahtev, da sednica anketnog odbora, u vezi sa postupanjem Grada Beograda - vezano za lokaciju Luke Beograd, bude zakazana, jer odavno su protekli svi rokovi. Liberalno demokratska partija predložila je formiranje anketnog odbora, zato što im je to, u tom trenutku, mediski odgovaralo. Pokušali su da se predstave kao protivnici svih tajkuna u Srbiji, pre svega Miškovića i Beka, vlasnika Luke Beograd. Ali su, očigledno je, bili posle dobro namireni. Član veća Oliver Glišić je predložen od strane LDP-a, a pre toga je radio u advokatskoj kancelariji Glišića. A ta advokatska kancelarija je više godina zastupnik Luke Beograd. I eto, nekim čudom, Oliver Glišić se našao na mestu člana veća, a to je veće, upravo, i zaduženo za Luku Beograd. Takođe, drugim čudom se našao i na mestu predsednika komisije u Skupštini Grada, koja se bavila oduzimanjem zemljišta koje nije privedeno nameni, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. I upravo je njegov posao bio da deo zemljišta, koji je dat na korišćenje Luki Beograd (bez ikakve nadoknade) vrati pod okrilje Grada, kako bi kasnije na licitaciji Grad od toga mogao zaraditi ogromna sredstva. Naravno, to nije urađeno. I treće čudo - u vezi sa gosdpodinom Glišićem. On se našao i u Kanu, na sajmu investicija, na kojem je predstavljen projekat Luke Beograd – „Beograd grad na vodi“. Taj projekat je suprotan svim postojećim planskim dokumentima u ovom trenutku. Kad smo to utvrdili, gospodin Glišić je rekao, da je on na sajmu bio privatno, i slučajno, jer je bio na proputovanju kroz Francusku. Išao je, kaže, bratu u posetu, pa je skoknuo i do sajma nekretnina. Jasno je da se tu radi o velikim malverzacijama. Predviđena površina za izgradnju je 2,500.000.000 kvadrata stambeno-poslovnog prostora. Da se zaradi samo po 1.000 evra po kvadratu, to je nekih 2,500.000.000 evra. Pa vi vidite koliko će gospodin Miškovoić i Beko da zarade. Zahvaljujući, pre svega, Draganu Đilasu, a onda LDP-u, SPS-u, G-17 i ostalim strankama koje podržavaju ovakve lopovluke. Danas je na naslovnoj strani besplatnih „Dnevnih novina 24“, a koje finansira Grad Beograd, osvanuo članak o izgranji „Ggrada na vodi“, jer će to biti jedan divan projekat. Kaže se da će ga dnevno posećivati 1.000 ljudi, a imaće raznovrsne centre, u kojima će se zaposliti veliki broj ljudi. A ne kaže se ko će sve od toga profitirati.
Evo, to je ono što smo imali da vam kažemo.
Uukoliko imate neko pitanje, izvolite. Ukoliko nemate, hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR