Konferencija za novinare, 10. decembar 2015. godine
Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.
Dame i gospodo, za današnju konferenciju za štampu naši eksperti ekonomske struke pripremili su nam analizu još dve kriminalne afere u privrednoj sferi, još dva promašaja i dosmanlijskog i naprednjačkog režima, još dve kritične tačke u srpskoj ekonomiji. Prvi problem je „Srpska fabrika stakla“ u Paraćinu, a drugi Fabrika vagona u Kraljevu. „Srpsku fabriku stakla“ u Paraćinu smo već pominjali na našim konferencijama za štampu, a danas ću izneti konkretne podatke i razloge zbog kojih je ova fabrika pred gašenjem, o čemu se u javnosti malo govori. Niko nije izneo kompletne podatke i režim pokušava to da potisne što dublje i želi da spreči neku konkretniju raspravu na današnjoj političkoj sceni.
Bugarska firma „Rubin“ je u novembru 2006. godine kupila tu paraćinsku fabriku stakla i taj je ugovor raskinut. Nakon raskida ugovora, potpuno nelogično, „Srbijagas“, kao republičko javno preduzeće, je preuzeo staklaru, a „Srbijagas“ je i sam u ogromnim gubicima.
„Srbijagas“ je svoja potraživanja za isporučeni gas u iznosu od 34 miliona evra pretvorio u kapital, odnosno u akcije, pa su na taj način postali većinski akcionari „Srpske fabrike stakla“, sa 63,62 odsto akcija.
U martu 2012. godine javnost je obaveštena da je bugarski državljanin Cvetan Vasilev ponovo kupio staklaru. Ovaj put kao konzorcijum njegove dve firme: „Rubin“ i „Glas industri“, uz garanciju njegove „Korporativno-trgovinske banke“, koja je ovih dana otišla u stečaj.
Konzorcijum Cvetana Vasileva preuzeo je 63,62 odsto vlasništva u staklari od „Srbijagasa“, po ceni od 35 miliona evra i obavezao se da će investirati 22 miliona evra u izgradnju nove fabrike stakla u Paraćinu i modernizaciju postojeće fabrike.
Bugarski vlasnik treba da obezbedi i 10 miliona evra za isplatu dugova prema bankama i Fondu za razvoj, kao i polovinu od 4,5 miliona evra, koliko je potrebno za socijalni program, s obzirom da se do tada od 1.700 zaposlenih radnika skoro polovina prijavila za socijalni program i naknadu od po 300 evra za godinu dana radnog staža.
Već sam govorio u nekoliko navrata da je bugarski tajkun Cvetan Vasilev lični prijatelj Tomislava Nikolića, koji je 10. februara 2014. godine svečano otvorio novu tehnološku liniju za proizvodnju ambalažnog stakla u Paraćinu.
Nikolića je inače sa Cvetanom Vasilevom povezao Predrag Mikić – Peđa Trgomen. I o njemu smo govorili u nekoliko navrata. Savetnik za privredu predsednika Republike, Peđa Trgomen je poznati kraljevački kriminalac protiv kojeg je podignuto više krivičnih prijava i o njegovim kriminalnim radnjama sam govorio na jednoj od naših redovnih konferencija za štampu, a i više puta u raznim televizijskim emisijama, pa čak i na kraljevačkoj televiziji.
Trgomenov i Nikolićev prijatelj Vasilev je odmah po preuzimanju „Srpske fabrike stakla“ u Paraćinu napravio 10.000 flaša za „tomovaču“, rakiju koju za Tomislava Nikolića pune i preko of šor kompanija prodaju Peđa Trgomen i njegova firma u selu Ratina kod Kraljeva.
Flaša za „tomovaču“ je posebne reljefne izrade, a za takvu proizvodnju potrebni su posebni alati, koji se nabavljaju u inostranstvu i koštaju oko 30.000 evra. Interesantno je da je proizvodnja ovih flaša čuvana kao najveća službena ili državna tajna. Radnicima je, pod pretnjom otkazom, bilo zabranjeno da o tome pričaju, a ni u proizvodne pogone nisu smeli da unose mobilne telefone, da slučajno ne bi fotografisali flaše za „tomovaču“. Iako je uobičajeno da se u fabrici zna ko je naručilac određenog posla, za flaše sa šajkačom i slovom „T“ dugo se nije znalo ko je naručilac, čak ni među rukovodećim radnicima.
Kada su Tomislav Nikolić i Cvetan Vasilev svečano otvarali „Fabriku stakla“, najavljeno je da će, kada bude završena nova fabrika, ukupna proizvodnja godišnje biti 120 hiljada tona ambalažnog stakla i da će se od prodaje ostvarivati profit od 60 miliona evra godišnje.
Dušan Bajatović, generalni direktor Javnog preduzeća „Srbijagas“, prilikom potpisivanja ugovora sa konzorcijumom bugarskih firmi, pokrivenim bankarskom garancijom, tvrdio je da će od primljenog iznosa od 35 miliona evra u celosti biti naplaćena ulaganja i sva potraživanja koja je Javno preduzeće „Srbijagas“ imalo prema „Srpskoj fabrici stakla“.
Evo kako je poslovala „Srpska fabrika stakla“ u 2014. godini. Sa 863 zaposlena ostvareno je nešto više od deset miliona evra prihoda, uz iskazani gubitak u toj godini od čak 27 miliona evra.
Ukupna vrednost imovine na kraju 2014. godine bila je 58 miliona evra. Staklara je ostala bez dinara sopstvenog kapitala, pa su obaveze na kraju te godine dostigle 96 miliona evra, ili 38 miliona evra više od vrednosti ukupne imovine.
Akcionari Fabrike stakla na današnji dan su: bugarske firme koje čine konzorcijum, „Rubin“ i „Glas industri“, sa 43,97 odsto.
Zakon o privatizaciji u članu 41 predviđa da za iznos obaveznog investiranja akcije pripadaju akcionarskom društvu, a ne inostranom ili domaćem vlasniku i po tom osnovu je fabrika sama vlasnik tog društva sa 55,91 odsto. Zbog priznatog velikog iznosa investiranja, od skoro dve milijarde dinara, procentualno je opalo vlasništvo konzorcijuma, a mali akcionari, njih 3.941, su vlasnici samo 0,12 odsto akcija, dakle, jedan promil. A njih je, ponavljam, 3.941.
Ranije sam govorio da je direktor „Srpske fabrike stakla“ Verica Matković, žena Dušana Matkovića, nekadašnjeg direktora „Železare u Smederevu“ i visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije. Očigledno je, dakle, da Fabrikom stakla upravljaju Dačićevi kadrovi, ali je interesantan i uticaj Tomislava Nikolića, preko njegovog savetnika Predraga Mikića i prijatelja, kontraverznog biznismena Cvetana Vasileva, koji je i pored ogromnih dugova dobio saglasnost Vlade Republike Srbije da upravlja ovom fabrikom.
Ovih dana 56 odsto Fabrike stakla prodato je firmi „CPR Impeks“, koja se bavi prometom naoružanja i vojne opreme. Vlasnik ove firme je Petar Crnogorac, koji je poznat po tome što je hapšen zbog sumnje da je nameštao tender za prodaju oružja.
Koliko je neodgovoran odnos države prema Fabrici stakla i zaposlenima najbolje govori podatak da je Vasilev još 2013. godine broj zaposlenih sa 1650 sveo na 900, a Crnogorac najavljuje otkaze za još 400 zaposlenih. Interesantno je da je račun staklare sa novim vlasnikom bio odblokiran svega dva dana i da je račun ove fabrike i dalje u blokadi.
Što se tiče Koncerna „Fabrika vagona Kraljevo“, ovaj nekadašnji gigant u svom sastavu ima sedam zavisnih društava: „Vagonogradnju“,„Drumska vozila“,„Livnicu“,„Termoplastiku“,„Procesnu opremu“,„Održavanje“ i „FVK Turs“.
U Centralnom registru hartija od vrednosti Agencija za privatizaciju je vlasnik 74,70 odsto akcija Koncerna, jer je do njih došla poništavanjem prodaje društvenog kapitala prvom kupcu. Akcijski fond Republike Srbije vlasnik je 14,49 odsto, a 3.375 malih akcionara 10,91 odsto akcija.
Kupac Koncerna „Fabrika vagona Kraljevo“ bio je „Donbas“ iz Ukrajine, koji je 6. aprila 2006. godine kupio 67,80 odsto ukupnog kapitala, koliko je tada iznosio društveni kapital, i 3,15 odsto kapitala Fonda za razvoj, sve za 200 hiljada evra, uz obavezu da ukrajinska firma investira 6.454.000 evra.
Posle raskida ugovora, 25. januara 2010. godine, Vlada je uvela restrukturiranje, po Dinkićevom lažnom modelu. Taj nazovimodel podrazumeva obmanjivanje javnosti tako što se u medijima objavljuje da se nešto suštinski radi, a u stvari se samo gomilaju problemi i odlažu rešenja. Ti problemi su sačekali i Vučićevu vladu, koja za tri i po godine nije našla rešenje za „Fabriku vagona Kraljevo“, a s obzirom da su Mlađan Dinkić i Aleksandar Vlahović za Aleksandra Vučića ugledni ekonomisti, on očigledno ne namerava ništa da preduzima protiv njih iako je njihova odgovornost za propast ove fabrike nesporna. A mi smo više puta saopštili javnosti da je nemoguća borba protiv kriminala dok se ne pohapse i ne procesuiraju ključni kriminalci dosmanlijskog režima, izričito govoreći da su, od njih, među glavnima Mlađan Dinkić i Aleksandar Vlahović.
Danas su tekući računi Koncerna i njegovih zavisnih društava blokirani, i to: Koncern 1096 dana neprekidno za 42 miliona dinara, „Vagonogradnja“ 1096 dana za 268 miliona dinara, „Livnica“ isti broj dana za 185 miliona dinara, „Drumska vozila“ 170 dana neprekidno za 101 milion dinara, „Procesna oprema“ 1096 dana za 20 miliona dinara, „Termoplastika“ 975 dana za 56 miliona dinara, „Održavanje“ 864 dana za četiri miliona dinara i „Turs“ 170 dana za 12 miliona dinara, što znači da je ukupna blokada „Fabrike vagona Kraljevo“ 688 miliona dinara, odnosno 5,7 miliona evra.
Prethodni stečajni postupak za Koncern, Livnicu i Procesnu opremu pokrenut je 28. oktobra ove godine, a uskoro će biti i za sva druga zavisna društva u stečaju.
Prezadužena „Fabrika vagona“, koja je odavno ostala bez dinara sopstvenog kapitala, nije jedina iz oblasti vagonogradnje. Do sada su nastradale, iako su imale lažnu Dinkićevu zaštitu, i MIN „Vagonka“, MIN „Lokomotiva“, Fabrika vagona „Bratstvo“ iz Subotice, Fabrika vagona „Goša“ iz Smederevske Palanke i „Želvoz“ Smederevo, najveći remontni zavod vagonogradnje u Srbiji.
Srpska radikalna stranka pita Aleksandra Vučića i njegovu vladu ko će i kada odgovarati za uništavanje vagonogradnje, traktorske i automobilske industrije, „Prve petoletke“, prehrambene industrije, u stvari – celokupne srpske privrede.
Još uvek nemamo ni odgovore na pitanja o odgovornosti za dodelu nenormalnih podsticaja iz republičkog budžeta stranim investitorima, kao ni za uništavanje četiri najveće srpske banke i za gubitak više od milijardu evra u pet nedavno zatvorenih banaka („Agrobanka“, „Nova Agrobanka“, „Razvojna banka Vojvodine“, „Privredna banka“, „Univerzal banka“). Nije utvrđena ni odgovornost zbog toga što su gubici „Srpske banke“ bez ikakvog pravnog osnova prebačeni na budžet Republike Srbije.
Svima je valjda jasno da aktuelni režim ne želi da se upusti u rešavanje svih ovih i mnogih drugih problema koji su zbog raznih malverzacija, kriminala i korupcije doveli do ekonomskog kolapsa i propasti srpske privrede i da je jedini izlaz iz ove situacije, zna se – raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Imate li vi neko pitanje? Ako nemate, hvala što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR