Srpska radikalna stranka je u više navrata ukazivala da od obećavanih promena nema ništa i da ostaju samo prazna obećanja od strana koje su formirale vladu Srbije. Potvrdu da smo bili u pravu kada smo tvrdili da se politika aktuelne vlade ne razlikuje od prethodne dobili smo i od zvanične statistike.
Po statistici, 2000. godine bilo je 425,571 nezaposlenih, a 2008. godine 445,382, a u januaru 2013. godine taj broj je porastao na neverovatnih 778,579 nezaposlenih. Posebno poražavajuće je to što je od tog broja skoro 15% između 25 i 29 godina života, dakle ljudi koji bi trebalo da osnivaju porodice i rađaju decu. I onda se pitamo zašto Srbija ima problem sa negativnim prirodnim priraštajem. Broj nezaposlenih je realno i veći, zbog nerešenih pitanja veliki broj radnika se i dalje vodi da radi, veliki broj ljudi je brisan sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje zbog ne javljanja u određenom roku ili se nije nakon gubitka posla ni prijavljivao na istu.
U poslednjem tromesečju 2012. godine sredstva kojima je raspolagalo jedno domaćinstvo najniža su još od 2006. godine, a sada je situacija još gora. Prosečna zarada je za 59% manja od prošlogodišnje, troškovi života su porasli za više od 10%, a kupovna moć manja za 30% nego prošle godine. Od početka godine imali smo nekoliko talasa poskupljenja kako osnovnih životnih namirnica, tako i proizvoda za ličnu higijenu, kućnu hemiju i dr. Poskupeli su i struja i gas, pa stručnjaci najavljuju novi žestok talas poskupljenja od 1. oktobra, a stručnjaci nama nisu ni potrebni da shvatimo da će to stanovništvo dovesti na rub egzistencije. I ovu sumornu sliku još više će pogoršati potez vlade da dodatno smanji budžet za aktivne mere zapošljavanja, a dobijenu razliku prebaci za isplatu otpremnina.
Da bi se sakrila prava slika o realnom životnom standardu, sada se kao prosečno domaćinstvo računa tri člana porodice, a potrošačka korpa sadrži 75,49 proizvoda čija je energetska vrednost za preživljavanje. Tako jedno tročlano domaćinstvo po statistici ima 50.000,00 dinara, a za prosečnu potrošačku korpu treba izdvojiti 23.000,00 dinara. Po toj računici član domaćinstva ima manje od jedne čaše mleka, 10g čajne ili 40g svinjetine. Ovo je i više nego crna slika, a još crnje deluju procene stručnjaka da je za realnu potrošačku korpu neophodno 110.000,00 dinara. Više je nego jasno zašto 800 000 dece u Srbiji nema tri obroka dnevno.
Da je statistika u našem gradu alarmantna govore i analize Republičkog zavoda za statistiku, koji je analizirao kupovnu moć stanovništva 15 gradova, i da se naš grad nalazi na pretposlednjem mestu u Republici Srbiji. Statistika kaže da je prosečna zarada u našem gradu 40.890,00 dinara. Priznaćete nerealna slika, ali i kao takva nedovoljna da pokrije potrošačku korpu od 72.142,00 dinara. Ovakav podatak gradsku vlast uopšte ne pogađa, kao ni činjenica da je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje registrovano 10 000 nezaposlenih. Od gradske vlasti dobijamo uvećanje poreza, poskupljenje komunalnih usluga, poskupljenje grejanja, čak i poskupljenje vode. I dok se u Skupštini grada trguje odbornicima u cilju ostanka na vlasti SNS-a i njenih partnera, pa odbornike dobijaju stranke koje nisu prešle cenzus, a nestaju one koje su učestvovale na izborima, naš grad sve dublje tone. Privreda je potpuno uništena, nova radna mesta i nove investicije ni najveći optimisti više ne očekuju, fabriku vode nećemo ni dobiti, obilaznica oko grada ni da mrdne.
Gledajući sve činjenice jasno je da su i Srbiji i Zrenjaninu potrebne promene, a ne rekonstrukcije koje treba da budu paravan novim poskupljenjima. Srpska radikalna stranka i pored pritisaka i želje mnogih da je uklone sa političke scene nastavlja borbu da do tih promena ipak dođe, i od te borbe neće odustati, kao što nije ni do sada.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR