Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.
Dame i gospodo, neregularnost republičkih parlamentarnih izbora dovodi u pitanje i legitimitet Narodne skupštine. Srpska radikalna stranka zato smatra da treba hitno držati nove parlamentarne izbore.
Ovo što se desilo u ovih nedelju dana ne pamti srpska politička istorija. Imali smo mi raznih kršenja izbornog zakonodavstva i Ustava i u vreme Obrenovića i u vreme Karađorđevića, a u vreme komunizma nismo ni imali demokratski parlamentarizam. Otkad je višepartijski sistem obnovljen pre 25 godina, nema presedana poput ovog.
Imali smo i ovoga puta kršenja izbornih pravila, i tako što sve stranke nisu bile ravnopravno zastupljene u medijima, i tako što je Javni servis svoje predizborne okrugle stolove sveo na minimum. Mi se sećamo, u vreme Miloševića toga je bilo neuporedivo više. Imali smo po nekih 12 okruglih stolova na televizijama, imali smo po sat vremena za predstavljanje i tako dalje i tako dalje.
U ovom slučaju Republička izborna komisija nije dozvolila svim strankama da imaju svoje kontrolore na području Kosova i Metohije. Oni su doneli odluku da kontrolori mogu biti samo iz redova onih stranaka koje su već bile u Narodnoj skupštini u proteklom mandatu. To se apsolutno kosi sa svom izbornom regulativom.
Moram da priznam da mi ovoga puta kao stranka nismo bili u stanju da pratimo kompletan izborni proces, jer smo imali pokrivenost biračkih mesta samo 85 posto našim kontrolorima, dakle bilo je 15 posto biračkih mesta gde nismo imali kontrolore i nešto su nam sporije dolazili izborni rezultati nego inače, jer je bilo problema sa izdavanjem kopija zapisnika. Ali, način na koji su izbori falsifikovani je neverovatan.
Sam Aleksandar Vučić je saopštio javnosti, na osnovu 77 posto obrađenih biračkih mesta, da dve stranke, odnosno stranačke koalicije ne prelaze cenzus i rekao je da koalicija Čeda-Boris-Čanak ima 4,85 posto glasova, a koalicija Dveri-DSS 4,75. Na osnovu preostalih biračkih mesta oni su mogli imati samo manje, a ne više, ako se ima u vidu da su to pre svega bile opštine sa većinskim stanovništvom koje predstavljaju pripadnici nacionalnih manjina, na primer Tutin, Ada, Senta i tako dalje.
Međutim, nakon tog saopštavanja sa 77 posto biračkih mesta američki ambasador Skot otišao je u sedište Demokratske stranke, gde su ga dočekale sve ove prozapadne stranke, uključujući i predstavnike Dveri i DSS-a i on je tada intervenisao i u Republičkoj izbornoj komisiji i u Republičkom zavodu za statistiku. Umesto Republička izborna komisija da se sastaje po pet, šest puta dnevno, da se sastaje da verifikuje bilo kakvu promenu, da pravi česte preseke stanja izbrojanih glasova, odnosno obrađenih biračkih mesta, tri dana se uopšte nije sastajala. Samo je vrh Republičke izborne komisije valjda znao o čemu se radi, članovi nisu imali pojma. A neki ljudi koji su vrbovani iz Republičkog statističkog zavoda mašinski su, dakle kompjuterski obavljali zadatak koji im je Skot postavio i tako je došlo do veštačkog namicanja cenzusa, prvo za koaliciju Tadić-Čanak-Čeda, a onda i za DSS-Dveri. To su, dakle, izbori koji imaju krupnu falinku, zbog koje Narodna skupština nema potpuni legitimitet i zbog toga se moraju držati novi.
Naravno, Srpska radikalna stranka je trenutno usamljena u ovom stanovištu, ali mi smo navikli da narodu uvek govorimo istinu i samo istinu i niko nas u tome ne može pokolebati.
Nakon Skotove intervencije Vučić je ustuknuo. Više mu nije palo na pamet da ponavlja one rezultate s kojima je bio izašao u javnost.
Mi smo imali slične rezultate sa nešto manjeg broja obrađenih biračkih mesta, ali Dveri i DSS se pozivaju na činjenicu da smo mi saopštili da oni u jednom momentu imaju šest posto. Ma to je tačno, ali to je bilo sa 4,5 procenata obrađenih biračkih mesta. A i nama su prvo počeli da pristižu rezultati sa mesta gde najbolje stojimo. Tada kada smo imali na papiru da oni imaju oko šest i nešto, mi smo imali preko devet. Kada su počeli kasnije da pristižu rezultati sa biračkih mesta gde nismo imali tako snažno uporište, to se dovodilo u normalu.
Mi smatramo da pre održavanja novih izbora mora da se poboljša izborno zakonodavstvo i u pogledu zastupljenosti stranaka u medijima i u pogledu izbornog ćutanja. Vladajuće stranke su nesmetano kršile izborno ćutanje, opozicione nisu mogle. Čemu onda to predizborno ćutanje?
Drugo, teška je greška napravljena. Kada je menjan postojeći izborni zakon i u njega uvedene odredbe o prirodnom cenzusu stranaka nacionalnih manjina, formulacija je u zakonu takva da dozvoljava svakom hohštapleru da se predstavi kao zastupnik interesa nacionalnih manjina i da dobije prirodni cenzus. Tu treba uvesti preciznije odredbe. Treba uvesti instituciju nacionalnih saveta, pa reći – stranke koje učestvuju u izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina mogu da imaju prirodan cenzus na parlamentarnim izborima ili stranke koje saveti nacionalnih manjina overe kao zastupnike i branioce interesa određenih manjina, a ne ovo što se desilo na izborima koji su upravo protekli. I to je nešto što dovodi u pitanje regularnost.
Činjenica da je bilo stranaka koje su falsifikovale potpise, da su utvrđeni falsifikati i da su ipak te stranke bile na glasačkim listićima, je sama po sebi veoma opasan propust, a na kraju i krivično delo.
Izvolite, imate li vi nešto da pitate?
Novinar Đorđe Nasković, N1 televizija: U jednom od prvih intervjua nakon izbora ste rekli da ćete pozvati svoje pristalice na proteste ukoliko DSS i Dveri uđu u skupštinu. Dakle, hoćete li organizovati proteste?
A drugo, opozicija tvrdi da su jučerašnji ponovljeni izbori pokazali da postoji, kako kažu, tajni brak između vas i Aleksandra Vučića, da su radikali glasali za SNS, s obzirom na to da ste dobili mnogo manje glasova nego pre deset dana.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ja sam rekao da bismo i mi mogli izaći na proteste kada su pretile ove prozapadne stranke da će protestima iznuditi nove izborne rezultate, odnosno naterati državne organe da falsifikuju izborne rezultate, a nismo mi najavljivali protest zbog samih ovih propusta koji su se desili. Nisu to ni propusti. To su krupne, kardinalne greške. To su krivična dela. Da li ćemo izaći na protest zbog toga ili ne, još ćemo videti, ali u svakom slučaju, mi ćemo neprekidno u parlamentu da se zalažemo da se prvo naprave adekvatne promene u izbornom zakonodavstvu, pa da se ide na nove izbore.
Naravno, u ovom parlamentu postoje stranke koje mi nazivamo Skotovim. To su stranke koje su isključivo Skotovom voljom ušle u parlament i postoje sadaka-partije koje su Vučić i neki drugi uveli u parlament. Na naprednjačkoj listi je bilo desetak takvih partija i to se mora sprečiti. Čemu cenzus ako jedna partija za sobom može da povuče desetak stranaka koje same nikada ne mogu cenzus da postignu? Čemu onda cenzus u zakonu? Onda treba reći za partije koje izlaze na izbore u koaliciji: dve partije zajedno, cenzus sedam posto; tri partije zajedno, cenzus devet posto; više od tri partije zajedno cenzus 15 posto ili sprečiti uopšte predizborne koalicije. Ako imaju mnogo dodirnih tačaka i ako su programski podudarne, onda se postavlja pitanje zašto se ne ujedine u jednu stranku. Sada imate u skupštini sadaka-partije. Prošli put sam objašnjavao šta znači to sadaka – milostinja koja se udeli prosjaku; to je milostinja koju je Vučić udelio Srpskom pokretu obnove Vuka Draškovića, stranci Velimira Ilića, stranci Aleksandra Vulina, Pokretu socijalista i još mnogim strankama. Sada su ti koji ne mogu da pređu cenzus kandidati, i to ozbiljni kandidati za ministre. Govori se da bi Vulin mogao da bude i ministar odbrane. Morate priznati da to nije ozbiljno i da nije u skladu sa elementarnim političkim principima parlamentarne demokratije.
I ovo drugo vaše pitanje, te izjave su besmislene. Kako to da mi navedemo naše članstvo da glasa za naprednjake? Imate li ijednog našeg člana da ga pronađete da mu je neko iz rukovodstva stranke rekao – izađi, glasaj za naprednjake? To su sulude besmislice.
Đorđe Nasković: Kako onda objašnjavate to što imate na ovim izborima 3,16?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Nezainteresovanošću članstva. Pošto je bilo očigledno da će na ovaj način Dveri i DSS uspeti da se na silu dokopaju cenzusa, nama kao stranci ništa nije značilo da li ćemo imati veći ili slabiji odziv i masa naših simpatizera i glasača nije se odazvala, niti smo mi tu ulagali u neku kampanju. Naša kampanja se svodila na nekoliko izjava iz stranačke centrale i to je sve.
Imate li još pitanja?
Novinar Nemanja Jakovljević, RTS: Kakvi ćete biti vi u parlamentu? Kako ćete se ophoditi prema vladajućoj koaliciji u budućem parlamentu?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Mi ćemo biti opozicija, oštra, ljuta opozicija, neprikosnoveni kao što smo uvek bili, kompetentna opozicija, jer od nas kompetentnijih nema ni za politička, ni za ekonomska, socijalna, kulturna, zdravstvena, naučna i druga pitanja. Bićemo beskompromisni kada je reč o srpskim nacionalnim interesima, naravno.
Nemanja Jakovljević: Ima li bilo kakvog prostora za saradnju po nekim pitanjima?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Samo ako je u skladu sa našim programom.
Đorđe Nasković: I opozicija najavljuje, ova druga, ove četiri stranke, da će se boriti za promenu izbornih zakona. Možete li tu da sarađujete sa njima?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, ja mislim da bi morale u normalnoj situaciji sve stranke da sarađuju da bi ti izborni zakoni bili što bolji.
Možda vama nije poznato, ja sam prvobitni pisac ovog izbornog zakona i posle 5. oktobra, pred one republičke izbore, ja sam to ponudio Zoranu Đinđiću pred Čedomirom Jovanovićem i Zoran Đinđić nije hteo ni da čita, rekao je – slaže se. I onda smo išli u skupštinu i izglasali taj zakon, ali su ga kasnijim promenama zapravo kvarili. Sve te promene koje su usledile, bile su u cilju kvarenja, a ne poboljšanja zakonskih odredbi.
Kada bi se zakon vratio u onu svoju prvu formu, bio bi mnogo bolji. Naravno, u ovom slučaju treba i to pitanje predizbornih koalicija da se reguliše na adekvatan način.
Imate li u Nemačkoj neku političku partiju koja za sobom tegli deset malih stranaka? Imate li to u Francuskoj? Imate li igde na svetu? To nigde ne postoji osim kod nas.
Đorđe Nasković: Da li ćete onda podržati ideju za formiranje anketnog odbora u skupštini, pošto smo to juče čuli kao jednu od ideja, kako bi se utvrdila izborna krađa, kako kažu.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Mi za tu ideju još nismo čuli, niti nam je neko uputio, a kad počne da zaseda Narodna skupština, mi smo otvoreni za debatu o svim ozbiljnim pitanjima, pa i o tome. Samo, ja upozoravam unapred, izborna krađa nije bila tamo gde su ukazivale ove prozapadne partije, nego pre svega ovamo gde mi ukazujemo. Ne isključujem mogućnost drugih izbornih krađa na biračkim mestima, na primer da se podmiti kontrolor za određenu sumu novca, pa da proda izbore, ili tamo gde nismo imali kontrolore da su mogli svašta da upisuju. Na Kosovu izborni rezultati deluju apsolutno neprirodno. Ali, naravno, bilo kakav anketni odbor da se formira u Narodnoj skupštini, radikali će učestvovati.
Novinar Kusto Lazarević, nemačka televizija NDR: Nas zanima da li će Srbija ući u Evropsku uniju i šta ćete vi raditi protiv toga da Srbija bude član Evropske unije u budućnosti.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ja sam ubeđen da Srbija nikada neće postati član Evropske unije, da će se pre Evropska unija raspasti nego što će Srbija biti primljena, a mi ćemo voditi svu moguću propagandu protiv ulaska u Evropsku uniju.
Imate li još pitanja? Ako nemate, hvala vam što ste se odazvali pozivu.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR