Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.
Dame i gospodo, danas imamo nameru da u javnosti raskrinkamo još jednu veliku mafijašku aferu.
Srpska radikalna stranka raspolaže pouzdanim podacima o delu medicinske mafije, na čijem čelu se nalazi Boško Đukanović, direktor Instituta bolnice za kardiologiju Dedinje, koji je u sprezi sa Šiptarima i organizuje lečenje kosovsko-metohijskih Šiptara u Beogradu, u čemu učestvuju još neki naši i albanski lekari. Šiptarski pacijenti se smeštaju u Beogradu po privatnim objektima, a lekari koji su u državnoj službi im pružaju medicinske usluge i koriste lekove i drugu opremu, dakle, sve državne resurse i kapacitete Ministarstva zdravlja, radi sticanja lične i grupne materijalne koristi, što je, naravno, poznato i državnim organima Srbije i Ministarstvu zdravlja, a niko ništa ne preduzima.
Srpska radikalna stranka je aktivirala svoju informativnu službu, takozvanog Laufera i poseduje i konkretne podatke, sa kojima su upoznati državni organi i mi danas zahtevamo da se nadležni državni organi, Bezbednosno-informativna agencija i nadležni ministri izjasne da li je to tačno ili nije i niko ništa ne preduzima.
Imamo, na primer, podatak da u tom poslu aktivno učestvuje izvesni Ismet Rušiti iz Kragujevca i imamo i njegov broj telefona – 063/209-817. S njim u sprezi je Duško Bobić, koji radi za Bezbednosno-informativnu agenciju, aktivno radi. I služba je došla do podataka, a nije na to reagovala, na osnovu jednog njihovog telefonskog razgovora od 19. oktobra 2015. godine, u toku koga je Bobić Rušitiju predložio da se smeštaj pacijenata sa Kosova i Metohije, koji bi eventualno bili medicinski zbrinjavani u Beogradu, vrši kod njegove prijateljske veze, kod izvesnog Škorića. Tog Škorića lično poznaje i Rušiti. S tim u vezi napomenuo je da je pomenuti vlasnik hotela, odnosno vile, koja poseduje desetak apartmana i koja se nalazi na Dedinju, u blizini Boška. Reč je o Bošku Đukanoviću, direktoru klinike. Zapravo, izgleda da se ta vila nalazi preko puta Instituta za kardiohirurgiju Dedinje. Taj isti Škorić je vlasnik dva restorana u Beogradu, od kojih jedan priprema nacionalnu, a drugi talijansku kuhinju, i koji bi mogli da obezbeđuju hranu za te albanske pacijente, koji se ilegalno leče u Srbiji uz protivpravno korišćenje srpskih državnih resursa. Oni su tada usaglasili kako taj posao da obavljaju.
Četvrtog novembra ponovo su razgovarali Rušiti i Boško Đukanović, direktor ove klinike. Đukanović je tada koristio telefon koji se vodi kao vlasništvo Instituta za kardiovaskularne bolesti i njegov broj je 064/843-1-000. Zašto vam ove detalje iznosim? Da vidite da su nam informacije krajnje pouzdane i da sa ovim nema nikakve igre. Oni su u tom razgovoru komentarisali detalje uoči njihovog sutrašnjeg planiranja boravka u Prištini, dakle putovanja od 5. novembra. Dogovorili su se da iz Beograda krenu u sedam ujutru, da se sretnu u Mrčajevcima ili Kraljevu, a Rušiti je najavio da će ih u Prištini čekati između 11 i 11.30 toga dana, 5. novembra. Dakle, svim detaljima raspolažemo.
Dalje, Rušiti je tog 4. novembra zvao i izvesnog Duška Bobića, za koga sam vam već rekao da radi u Bezbednosno-informativnoj agenciji, upoznao ga sa detaljima dogovora sa Đukanovićem i planiranim putovanjem. Bobić je uzeo na sebe da se toga dana u pola šest na Klinici za neurohirurgiju sastane sa Goranom Tasićem i da zajedno krenu za Kragujevac, a da potom sačekaju Đukanovića u Mrčajevcima. Dogovor je bio da oko sedam časova ujutru budu u Mrčajevcima, a oko 11 u Prištini. Dakle, aktivni agent Službe državne bezbednosti, odnosno Bezbednosno-informativne agencije, kako se to sada zove, učestvuje neposredno u ovoj mafijaškoj raboti.
Narednog dana u 6.30 časova ujutru vođen je novi razgovor i Bobić je preneo da su on i Tasić na putu, da se nalaze 30 kilometara od Kragujevca i Bobić upoznaje Rušitija da su upravo prošli Batočinu. Dogovoreno je da se sastanu kod megamarketa „Metro“ u Kragujevcu.
Raspoloživa saznanja opet ukazuju da su na Kosovo 5. novembra otputovali Ismet Rušiti, Goran Tasić i Duško Bobić, koristeći vozilo marke „pasat“ registarskih oznaka KG-079-XI, dok su u drugom vozilu bili Boško Đukanović, Ljupčo Mangovski i vozač tog Mangovskog, upravljajući vozilom marke „audi A8“, registarskih oznaka BG-055-UV. I ta zabeležena komunikacija ukazuje na nastavak njihovih aktivnosti na planu započinjanja saradnje u oblasti medicine između pojedinih lica iz Beograda i Prištine.
Rušitija je u sedam sati naveče kontaktirao izvesni Bujar, koji koristi broj 35569/208-7-286, koji pripada albanskom telefonskom operateru. Bujar se interesovao da li ima kakvih novina u vezi sa poslovnim susretom koji je dogovaran.
Sa Duškom Matkovićem i firmom koju on predstavlja (vi se sećate ko je Duško Matković, bio je direktor „Sartida“ svojevremeno, ministar i potpredsednik vlade devedesetih godina i tako dalje); Rušiti je tada, uz obrazloženje da nije u prilici da se javi, jer je bolestan, napomenuo da najverovatnije neće imati novina pre ponedeljka, ali da oni čekaju konkretne informacije u vezi zahteva da se utvrdi postojanje rudnika i luke u Albaniji, koji bi eventualno bili predmet kupovine.
Rušiti je tom prilikom izneo saznanje da je firma koja je zainteresovana za kupovinu te luke i rudnika iz Turske. Opet je 2. novembra u 19 časova Rušiti kontaktirao Boška Đukanovića, koji je koristio broj 064/843-1-000. Prilikom ostvarenog kontakta Đukanović je preneo da je vrlo bitno da prilikom njihovog planiranog odlaska u Prištinu sa njima dođe i doktor Mangovski; objašnjavao je da bi on tamo trebalo da vidi angio salu. Rušiti je potom saopštio da je dogovoreno da pomenuti dođe sa njima i da je on zbog toga odložio posetu Hilandaru, taj Mangovski. Istog dana u 19.15 Rušitija je pozvao Duško Bobić. Od sagovornika je Rušiti tražio potvrdu da će zajedno sa njima putovati i Mangovski, što je ovaj i potvrdio.
U 19.53 ponovo ostvaruju kontakt. Bobić je saopštio da se čuo sa Boškom Đukanovićem i da mu je potvrdio da bi sa njima trebalo da ide i Mangovski. Prisećaju se da je i Boško bio prisutan kada je Mangovski dao svoj pristanak, ali da je to ispustio iz vida. Bobić je objasnio da je on imao presudan uticaj na pristanak Mangovskog, obzirom da mu je objasnio da se radi o državnom projektu i da mora da otkaže sve druge obaveze. Rušiti je naveo da se radi o pravom poslu, na nivou.
Dakle, oni tu svoju mafijašku rabotu pokušavaju da predstave kao državni posao i država o tome mora da se izjasni i da se to tako mora shvatiti. Osim toga, Bobić bi u sredu trebalo da ode i kod direktora Uprave carina i posle toga Rušiti treba da čeka nalog.
Ponovo su ostvarili kontakt u 19.57, s obzirom na to da Bobić u sredu ide tamo, navodno kod direktora carine. Rušiti je sugerisao da ide samo „Beograd“, verovatno da na izvesnim aktima ili dokumentima koji su potrebni na carini piše samo „Beograd“, a ne „Republika Srbija“.
Dogovaraju se da u četvrtak otputuju na Kosovo i Metohiju (oni, naravno, kažu Kosovo), a Bobić je planirao da u pola šest ode po Tasketa (to je taj Goran Tasić, koga sam već pomenuo), i da potom, kada budu u blizini Mrčajevaca, ostvare kontakt sa Rušitijem.
Imamo još nekoliko podataka, koji se ne odnose na taj datum. To vam dajem radi ilustracije koliko smo dobro obavešteni.
Taj Rušiti je dana 31. oktobra 2015. godine u 10.30 sa svog telefona zvao Duška Bobića. Taj Bobić je koristio isti broj telefona koji sam već naveo i tom prilikom Rušitiju preneo da je iskoristio priliku da zajedno sa Goranom Tasićem razgovara sa ministrom, verovatno ministrom zdravlja Republike Srbije (tražimo da se i ministar zdravlja Republike Srbije o ovome izjasni), koji se tom prilikom navodno vrlo pohvalno izrazio o saradnji koju imenovani pokušavaju da ostvare sa zdravstvenim ustanovama na Kosovu i Metohiji. Prema navodima Bobića, ministar je tom prilikom pružio podršku navedenoj saradnji i odobrio i transplantacije. Mi smo već pominjali da taj ministar zdravlja inače angažuje neke hrvatske lekare, dovodi ih u Beograd da vrše transplantacije, mada je veliki broj naših lekara i te kako za to osposobljen, u stanju su da to rade. Od tog pomenutog su dobili odobrenje i za to da idu na lokalne cene, što, po Bobiću, Rušitiju otvara prostor verovatno za veću kalkulaciju u ceni koju bi naplatili pacijentima na Kosovu i Metohiji.
Rušitija je u 18 časova kontaktirao Naim Maljoku, koji je koristio broj telefona albanskog provajdera, koji sam već pomenuo, i interesovao se da li važi ono za sredu (verovatno misli na njihov dolazak na Kosovo), na šta je Rušiti saopštio da još uvek ne može da odgovori sa sigurnošću, kao i da će odmah obavestiti sagovornika kada mu ovi iz Beograda budu potvrdili. Maljoku je prihvatio njegove navode, ali je napomenuo da je ovaj mislio da je Rušiti izbegavao da mu se javi na telefon. Rušiti je odbio takve tvrdnje i napomenuo da je on u bolnici, kao i da je poslao jednu poruku ovom drugom (misli na Bujara). Maljoku se tada još interesovao za doktora koji se zove Jeton Zećiri, uz konstataciju da se ni on nije javljao na telefonske pozive. Rušiti je izneo da se ni on nije čuo sa njim par dana, a potom je preuzeo obavezu da ga kontaktira.
I još malo o tome. Nastavljeno je dalje angažovanje i ovih dana Rušitija i Bobića na organizovanju tog transfera bolesnika iz Prištine, da bi se u Beogradu lečili o državnom trošku Srbije, a u privatnim objektima i za privatni interes i Bobić se angažovao na ostvarivanju kontakata sa pojedincima koji treba da omoguće ili olakšaju tu saradnju. Bobić, za koga sam već rekao da radi za BIA.
Izdvaja se pozivanje imenovanih na ministra zdravlja Republike Srbije. U istom kontekstu je i tvrdnja Bobića da se radi o državnom projektu. Dakle, koga god bi trebalo novog da uključe, oni ga obmanjuju da je reč o državnom projektu, da bi to olakšalo uključivanje. On koristi termin „državni projekat“ da motiviše pojedince da se uključe u taj posao, kako bi taj navedeni projekat dobio na značaju, kao i da bi se prikazao kao osoba od ugleda, uticaja i na taj način saradnika doveo u zabludu, Rušiti se koristio i tvrdnjom da je bio u kontaktu sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, a o tim kontaktima sa Tomislavom Nikolićem on je saznao i u razgovoru sa Rasolićem.
Od značaja je i činjenica da se Rušiti u aktivnostima koje sprovodi u pogledu medicinske saradnje, ali i u poslovima sa Duškom Matkovićem, koji se odnose na kupovinu rudnika i luke u Albaniji, oslanja na Naima Maljokua, koji je, prema saznanjima naših službi, bezbednosno vrlo interesantno i indikativno lice i koji je bio pod merama praćenja duži period vremena. Dakle, reč je o aferi o kojoj nadležni državni organi moraju odmah bez odlaganja da se izjasne, da se utvrdi da li je u to umešan i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i da li je umešan Tomislav Nikolić kao predsednik Republike.
O umešanosti Boška Đukanovića, naravno, ne treba ni raspravljati, njegova uloga u svemu tome je ključna. Ovo se ne sme prećutati.
Podaci do kojih sam došao preko svojih izvora su najstrože čuvana tajna naših službi bezbednosti. Ili mene neka sude zbog odavanja državnih tajni, ili neka odmah preduzmu mere i izjasne se da li je sve ovo tačno i zašto već Boško Đukanović nije u zatvoru i zašto ne odgovaraju drugi učesnici u ovom prljavom poslu, pa čak i Tomislav Nikolić, ako je umešan. Evo, oni pominju da je umešan ili da je upoznat sa svim.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je već godinama pod medijskom blokadom javnog servisa, takozvanog javnog servisa Radio-televizije Srbije. Taj javni servis je u stranim rukama i mi smatramo da građani Srbije ne treba da plaćaju taksu, da treba svi da bojkotujemo taksu, pa neka ih finansiraju njihove gazde neposredno. Mi smo protiv toga da se RTS finansira iz državnog budžeta, iz pretplatničkih taksi, sve dok se ne smene i Dragan Bujošević i Nenad Lj. Stefanović.
Oni blokirajući Srpsku radikalnu stranku pokazuju da nisu nikakav javni servis, da su puki izvršioci stranih naloga. To je postalo nepodnošljivo i ukoliko se nijedna mera ne preduzme u tom pogledu, srpski radikali će razmisliti o organizovanju višednevnih demonstracija pred zgradom državne televizije. Mi na to imamo i ustavno i zakonsko pravo.
Srpska radikalna stranka žestoko osuđuje postupak Haškog tribunala, čije je Žalbeno veće na protivpravan način ukinulo presudu Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću i odlučilo da im se ponovo sudi.
To je još jedan dokaz da Haški tribunal koristi različite aršine, različite pravne principe u predmetima optuženih Srba i u predmetima Albanaca, Hrvata, muslimana i ostalih. U predmetu Gotovina i Markač usvojen je princip da kod pomaganja krivičnog dela i podržavanja mora biti utvrđena direktna usmerenost pomagača na samo izvršenje krivičnog dela. To je prihvaćeno i u predmetu Haradinaj. Haradinaj je oslobođen. To je prihvaćeno i u predmetu Perišić u drugom stepenu. Perišić je oslobođen, iako je u prvom stepenu bio osuđen na 27 ili 28 godina zatvora. Prihvaćeno je to bilo i u predmetu Jovica Stanišić i Franko Simatović u prvom stepenu, a u drugom stepenu je to promenjeno. Ovaj novi pravni stav je primenjen i u predmetu protiv Nikole Šainovića, Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića i oni su tamo potpuno nevini osuđeni, jer nikakve veze nisu mogli da nađu između njihovog delovanja i eventualno izvršenih krivičnih dela i mi smatramo da je krajnje vreme da Srbija zatraži intervenciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju neravnopravnog tretmana optuženika pred Haškim tribunalom i da prestane sa bilo kakvim oblikom saradnje.
Izvolite, imate li vi neko pitanje? Izvolite.
Novinar: Ivana Majstorović, TV Pink. Kako komentarišete saradnju Pajtića i „Dveri“?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Nas to ne interesuje. To su male, minijaturne stranke. Pajtićeva je još uvek parlamentarna, „Dveri“ su vanparlamentarna, a našli su zajednički jezik očigledno. Da vam iskreno kažem, nismo se ni raspitivali kako su došli do tog zajedničkog jezika, ali vidi se šta im je cilj.
Novinar: Šta?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Cilj im je da se dočepaju parlamentarnih klupa i da ujedinjuju te marginalne opozicione stranke, bez obzira na njihovu proklamovanu ideologiju. Koliko će daleko da ide ta njihova saradnja videćemo, ali nismo mnogo zainteresovani za to.
Novinar: A drugo pitanje, ovih dana se dosta priča o pokrajinskim izborima, dakle, ko treba da obezbedi uslove da se izbori u pokrajini održe?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, mora pre svega pokrajinska vlast, pokrajinska autonomija, ali mora i centralna vlast to da obezbeđuje. Ako budu istog dana i republički i pokrajinski izbori, onda će Republička izborna komisija imati prevashodnu nadležnost u organizovanju izbora, s tim što će Pokrajinska izborna komisija obračunavati rezultate na nivou pokrajine.
Novinar: A ako ne budu istog dana?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Onda Pokrajinska izborna komisija.
Novinar: Hvala.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Imate li još pitanja? Ako nemate, hvala što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR