Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.
Dame i gospodo, poginuo je još jedan veliki, istaknuti Srbin u Haškom tribunalu. Ubijen je srpski general Zdravko Tolimir. Ubijen je u najmanju ruku tako što mu nije pružena, namerno mu nije pružena, blagovremena i adekvatna medicinska pomoć.
Zdravko Tolimir je uhapšen 2008. godine u jednom stanu na Bežanijskoj kosi. Uhapsila ga je vlada Vojislava Koštunice, njegov ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić, strpali su ga u džak i odvezli u Bratunac da bi odglumili kao da je nađen u Bratuncu i kao da je uhapšen u Republici Srpskoj. Polumrtvog su ga doveli u Hag, jedva je hodao, u veoma teškom stanju i to njegovo stanje se nije menjalo nabolje svih ovih osam godina. Bilo je nekih predaha kada je izgledalo da mu je malo lakše, da može da se kreće, ali to kretanje je bilo usporeno. Pretrpeo je nekoliko moždanih, a naknadno i srčanih udara.
On nije bio sposoban za odbranu, a ipak su mu sudili. On nije bio sposoban da prati sopstveno suđenje, a ipak su ga osudili. Osudili su ga za izmišljenu krivicu. On nikakve veze nema sa zločinom u Srebrenici. Za taj zločin su odgovorni drugi ljudi, neki od njih su i osuđeni. Vi, pretpostavljam, znate o kome se radi.
Zdravko Tolimir je bio angažovan na Žepi. U Žepi nije bilo nikakvih streljanja. Nijedan civil nije ubijen. Muslimanski vojnici su preko Drine preplivali u Srbiju. Tamo su lepo prihvaćeni, primljeni i pušteni posle nekoliko dana da idu gde god žele. Mali broj se vratio na područje Bosne i Hercegovine, a najveći broj je izrazio želju da ode u inostranstvo i naše vlasti su im to omogućile. Tu su bili i predstavnici Ujedinjenih nacija i humanitarnih organizacija. Oni su na najlepši mogući način primljeni, ali zarobljeni su tadašnji komandant muslimanske vojske u Žepi Ibro Palić, lokalni hodža i neki opštinski funkcioner. Oni su odvedeni prvo u Rogaticu, a odatle u zarobljenički logor Batković, iz koga su vršene razmene zarobljenika. Kada su otišli u logor Batković, više apsolutno nikakve veze sa Tolimirom nisu imali, a kad su vraćeni iz Batkovića, posle nekoliko godina nakon okončanja ratnih dejstava nađena su njihova mrtva tela. Ubistvo te trojice muslimana pripisano je Tolimiru bez ikakvih dokaza, pa onda proglašeno genocidom. Kao, ubijeni su najistaknutiji muslimanski lideri, pa su muslimani iz Žepe bili obezglavljeni zbog toga. To je najluđa presuda u Haškom tribunalu. Tolimir je bez ikakve krivice osuđen na doživotnu robiju i to je potvrđeno u drugostepenoj presudi negde početkom prošle godine.
Njegovo stanje je bilo sve gore i gore. Vi ste videli da je Vlada Srbije pre četiri meseca zahtevala da se on pusti u Srbiju na lečenje. Haški tribunal se oglušio, kao što se Haški tribunal ogluši o svaku drugu sličnu inicijativu. Jednostavno, on nikada Vladu Srbije nije tretirao kao neku ozbiljnu vladu nezavisne države članice Ujedinjenih nacija. Još od dosmanlijskog vremena Vlada Srbije i njeni predstavnici, koji su se tamo pojavljivali, ponižavani su na najgori način, a videli ste sad, mogli ste se uveriti kakav je bio postupak predsedavajućeg sudije Alfonsa Orija na statusnoj konferenciji, na kojoj se u ime Vlade Srbije izjašnjavao njen direktni predstavnik, inače istaknuti diplomata, Saša Obradović.
Možda je trebalo, a ubeđen sam da je trebalo, da se svi zahtevi podnose javno, pa ako ništa, da se blagovremeno žigoše Tribunal što uopšte na te zahteve ne odgovara. Pustili su Tolimira još četiri meseca da izdiše. U tako teškom zdravstvenom stanju morao je neprekidno biti hospitalizovan, a ne kad mu pozli u toku noći da je prepušten zatvorskim stražarima.
Ovo što se desilo u sudnici Haškog tribunala prevršilo je svaku meru i to je razlog više da Srbija uputi inicijativu Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da se Haški tribunal što pre ukine, da se svi preostali Srbi vrate u Srbiju i da se vrate i oni koji su poslati na izdržavanje kazne, jer u 95 posto slučajeva osuđeni su nevini Srbi, srpski političari, vojni komandanti i policijski oficiri.
Alfons Ori je inače jedan od najgorih sudija Haškog tribunala. Zbog njega sam svojevremeno bio spreman na štrajk glađu do smrti. Jedan od mojih glavnih zahteva je bio da se iz moga predmeta uklone on i celo njegovo sudsko veće. I tek kad su očekivali da izdahnem, 28. dana su mi prihvatili sve zahteve: da se sam branim, da dokumenta dobijam na papiru i na srpskom jeziku, da me porodica nesmetano posećuje, da imenujem sam svoje pravne savetnike, ali najvažnije od svega je bilo da se otarasim ovakvog monstruma od sudije. On je počeo bio proces bez mene. Ja u nekom polusvesnom stanju u bolnici, a on počinje suđenje – tužilac završio uvodnu reč i onda su morali da stanu.
Ja sam, kao što vam je verovatno poznato, objavio dosta knjiga koje sam napisao u Haškom tribunalu. Objavio sam u devet tomova komplet moj haški proces, sve ono što se dešavalo u sudnici, deseti tom je u pripremi, ali sam objavio i mnogo knjiga haških dokumenata, da bi se to sačuvalo za istoriju, jer je veoma upečatljivo i kompromitantno za Haški tribunal. Tim knjigama sam davao neke pogrdne naslove, namerno vređao haške sudije, haške tužioce i državnike zapadnih neprijateljskih zemalja. Vi ste verovatno čuli za neke od tih naslova, ali ću vam sada reći da je naslov jedne takve moje knjige „Holandski kurvin sin Alfons Ori“. Recenzenti te moje knjige su Vjerica Radeta i Zoran Krasić. Već zbog toga što je Vjerica Radeta bila recenzent te moje knjige postoji osnov za diskvalifikaciju Orija, za podnošenje zahteva za njegovo izuzeće i ja sam sugerisao gospođi Vjerici Radeti da podnese zahtev za izuzeće Alfonsa Orija i da kao razlog navede ovo što sam i vama sada izneo.
I na kraju, poučen neugodnim primerom sahrane generala Mileta Mrkšića, ovde iznosim zahtev Srpske radikalne stranke da se general Zdravko Tolimir sahrani uz sve državne i vojne počasti, bez obzira što ga je antisrpski Haški tribunal osudio. Mi svi znamo da je potpuno nevin osuđen i on zaslužuje te vojne počasti.
Izvolite, ako vi imate neko pitanje.
Novinar Maka Dragović, Televizija „Pink“: Imam ja, o izborima. Zbog čega se niste odlučili na saradnju sa DSS-om i Dverima?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Mi smo za saradnju nakon izbora sa svim partijama koje su protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju, a za integraciju sa Rusijom.
Smatramo da je besmisleno praviti predizborne koalicije. Predizborne koalicije su način da se izigrava duh zakona; duh, smisao i sadržaj pravnih normi zakona.
Politička teorija, posebno teorija demokratskog parlamentarizma, odavno je došla do zaključka da je za razvoj demokratije veoma štetno kad u Narodnoj skupštini ima previše stranaka, prevelik broj političkih partija. Da bi se to sprečilo, uveden je cenzus. Cenzus je uveden u svim civilizovanim zemljama na svetu. Kod nas i u Nemačkoj valjda je pet posto, postoje zemlje gde je tri posto, postoje zemlje gde je 10 posto i tako dalje. Zašto onda da pravimo predizborne koalicije da bismo marginalne stranke tako veštački ubacivali u Narodnu skupštinu. Ako nismo sami u stanju da osvojimo cenzus, onda nam nije mesto u Skupštini. I tako i za sve ostale stranke. Mi smo javno zahtevali od Srpske napredne stranke i od Demokratske stranke da prestanu da za sobom šlepaju te male marginalne stranke za čije lidere ni njihovi najbliži srodnici ne bi glasali, koji sami ne bi osvojili ni pola procenta.
Što se tiče konkretno vašeg pitanja, sve su ovo, naravno, naši razlozi, ali ovde postoji nešto što posebno moram da vam naglasim. Mi sa Demokratskom strankom Srbije, pod predsedništvom Sande Rašković-Ivić, ne možemo da pravimo nikakvu koaliciju. To je za nas apsolutno neprihvatljivo, jer je Sanda Rašković-Ivić, gostujući na nekoj hrvatskoj televiziji, to imate i na internetu, imate uživo na našim sajtovima, izjavila da se u Srebrenici desio genocidni zločin. Onaj srpski političar koji kaže da se u Srebrenici desio genocidni zločin nema o čemu sa nama da razgovara. On je za nas politički mrtav. Pored toga, Sanda Rašković-Ivić je takođe za televiziju izjavila da su Hrvati po međunarodnom pravu, na osnovu izveštaja Badinterove komisije, mogli da okupiraju, ili kako ona kaže, reintegrišu Republiku Srpsku Krajinu. Onaj ko smatra da su Hrvati imali pravo da okupiraju Republiku Srpsku Krajinu, da su to mogli da urade po normama međunarodnog javnog prava, taj je za nas izdajnik srpskog naroda i nemamo o čemu sa njim da razgovaramo. Dakle, apsolutno ne postoji mogućnost za saradnju sa Sandom Rašković-Ivić. Nadam se da mi je odgovor bio detaljan. Izvolite.
Novinar Petar Gajić, Prva televizija: Imam dva pitanja. Šta ćete preduzeti ukoliko se vlada ipak nađe u narednim mesecima pod pritiskom da uhapsi vaše članove i da oni budu poslati u Hag? Drugo pitanje, zašto ste izabrali slogan „Srbija u sigurne ruke“ i šta time želite da poručite?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Naši članovi, funkcioneri Srpske radikale stranke i kandidati na sledećim izborima na vrlo visokim mestima na kandidatskoj listi za republičke poslaničke izbore, Vjerica Radeta, Petar Jojić i Jovo Ostojić dobrovoljno neće hteti da idu u Haški tribunal. Srpska radikalna stranka ih u tome maksimalno podržava. Ako neko bude pokušao na silu da ih odvede, mi ćemo upotrebiti sva demokratska sredstva vanparlamentarne borbe da ga u tome sprečimo. Mislim da su i Vučić i njegova vlada svesni da to ne smeju da rade, jer bi to bila teška istorijska ljaga od koje nikada ne bi mogli da se operu. Mislim da Vučić neće dozvoliti da na njega padne strašno prokletstvo koje je zadesilo, na primer, Zorana Đinđića, Vojislava Koštunicu: Đinđića zbog isporuke Slobodana Miloševića pre svega, Koštunicu i Dragana Jočića zbog isporuke Zdravka Tolimira, a Borisa Tadića najstrašnije, zbog isporuke Stojana Župljanina, Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Što se tiče našeg slogana „Srbiju u sigurne ruke“, mi smatramo da je efektan, da govori o suštini naše političke pozicije, jer sigurne ruke u kojima može da se nađe Srbija su samo radikalske ruke. Srbija je za ovih 16 godina isprobala dosmanlije, isprobala je socijaliste, isprobala naprednjake i prevarila se kad im je davala poverenje. Jedino se srpski radikali nikad nisu obrukali. Mi smo pokazali da smo sposobni i kompetentni. Mi nismo korumpirani, nismo ničim kompromitovani. A što je najvažnije, pokazali smo srpskom narodu da smo spremni da se žrtvujemo za svoje ideale, za svoj politički program, da smo spremni da se žrtvujemo za otadžbinu i srpstvo.
Zato, vreme je da srpski narod ukaže poverenje srpskim radikalima da bi Srbija u budućnosti bila u sigurnim rukama.
Novinar Petar Gajić, Prva televizija: Izvinite, kada je reč o onom prvom odgovoru, zašto mislite da Aleksandar Vučić i vlada to neće uraditi, da li to znači da vi i dalje imate neko poverenje u njega?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ne, ja u njega nemam poverenja. Za razliku od Tomislava Nikolića, koji je izjavio već početkom prošle godine da moram biti isporučen kad me je Hag zatražio, Vučić je odbio da to uradi, jer Vučić je svestan kakve su posledice. Ma koliko mogli da govorimo da je Tomislav Nikolić glup i neobrazovan i ovakav i onakav, Vučiću ne možete sporiti da je inteligentan i obrazovan i on je toga svestan. Zbog toga to mislim, a poverenje naravno da nemam.
Novinar Dejan Nedić, BN televizija: Imao bih ja, gospodine Šešelj, jedno pitanje. Da li biste želeli da objasnite zbog čega zapravo ne postoje ti pravni razlozi za hapšenje i izručenje ovde prisutnih članova vaše stranke?
Prof. dr Vojislav Šešelj: To ne može po Ustavu Srbije i ne može ni po Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom, koji je donela još Državna zajednica Srbije i Crne Gore. Taj zakon je jednom ili dva puta novelisan. Taj zakon predviđa isporuku samo onih građana naše zemlje koji su optuženi za ratne zločine, za zločine protiv čovečnosti i genocid. Nigde tamo ne stoji mogućnost da se naši državljani isporučuju zbog nepoštavanja suda, niti to postoji u Statutu Haškog tribunala.
Novinar Dejan Nedić, BN televizija: Hvala.
Prof dr Vojislav Šešelj: Imate li još pitanja?
Novinar Ana Kaplij, N1 televizija: Samo da se nadovežem na kolegu Gajića. Rekli ste da je ovo ponašanje Haškog tribunala prema Srbiji juče razlog više da Srbija reaguje. Ali zar to nije razlog više da članovi radikala ne prave Srbiji dodatni međunarodni problem, da možda promene mišljenje o dobrovoljnoj predaji?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ne, oni nikakav međunarodni problem ne prave Srbiji. Oni su pošteni, ispravni građani Srbije, kojima niko ne može da pripiše krivično delo, a nepoštovanje suda vi znate kako se tretira u našem zakonodavstvu. Može neko zbog toga biti izbačen iz sudnice ili novčana kazna u vrh glave. A zašto bi oni išli u Hag i kakav problem može da nastupi za Srbiju?
Novinar Ana Kaplij, N1 televizija: Pa, pritisci koje već trpimo.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Od koga?
Novinar Ana Kaplij, N1 televizija: Od Haškog tribunala.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Koji su to pritisci? Što ludi Alfons Ori tamo galami na srpskog diplomatskog predstavnika. Drugog pritiska ja nisam video. Ja ne verujem da će Savet bezbednosti u ovakvoj konstelaciji snaga doneti bilo kakvu odluku da se Srbiji zavedu sankcije zbog neisporuke mojih bliskih saradnika Haškom tribunalu. Ne verujem, jednostavno, u tu mogućnost.
Imate li još pitanja?
Novinar Ana Kaplij, N1 televizija: Je li može pitanje za gospođu Radetu? Povodom onoga što stoji u optužnici protiv vas, između ostalog se navodi da ste vi u stvari ta koja je pisala izjave i pripremala izjave za svedoke koji je trebalo da svedoče za tužilaštvo, a zatim su, navodno pod pritiskom, prešli da svedoče u odbranu Vojislava Šešelja i da su isplaćivani ovde u Radikalnoj stranci za to svedočenje. Samo da mi prokomentarišete to.
Vjerica Radeta: Ja sam više puta rekla da ni na koji način nisam prekršila zakon, da sam kao član tima za odbranu Vojislava Šešelja radila sve u najboljem interesu Vojislava Šešelja i apsolutno u skladu sa zakonom.
Manir koji pokušavaju nama da pripišu je manir Haškog tribunala. Oni su po Srbiji hvatali svedoke, oni su upadali ljudima u kuće, oni su svedoke zastrašivali, oni su pretili optužnicama, oni su nudili drugi identitet i preseljenje u treće zemlje, dakle, sve nedozvoljene radnje radili su istražitelji tužilaštva Haškog tribunala, a ne niko iz tima za odbranu Vojislava Šešelja i niko iz Srpske radikalne stranke.
Novinar Ana Kaplij, N1 televizija: Hvala.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ako nemate ništa protiv, da malo dopunim odgovor gospođe Radete.
Pred Haškim tribunalom tužilaštvo i odbrana su dve ravnopravne strane u postupku i na onaj način na koji se tužilaštvo sprema za proces, sprema se i odbrana. Kada se izvode svedoci, prvo se traže pogodni i relevantni svedoci, pa kad se misli da su pronađeni takvi svedoci, onda se sa njima satima razgovara i svi se ti razgovori snimaju, a onda onaj ko je razgovarao, na osnovu snimljenog velikog materijala pravi sažetu izjavu i tu izjavu saslušani čita. Ako ima primedbi, postupi se po primedbama, a ako nema, on je potpisuje. Naši svedoci su sve izjave sudski overavali, za razliku od haških. Dakle, nije to ništa čudno, da vas to ne dovodi u zabunu, što je neko pisao te izjave. Jer kad bi se to dalo potencijalnim svedocima da sami pišu, to bi bilo neupotrebljivo u sudu. To bi bilo ili preopširno ili nesistematizovano ili ovako ili onako. Mi imamo sve snimke razgovora i oni se mogu uporediti sa potpisanim izjavama, da se vidi da li je u izjavu uneseno nešto, što taj svedok nije izjavio i što nije ušlo u fono-zapis. Naravno, mi tek treba da vidimo o kojim je tu navodno svedocima reč, a onda bismo vas sazvali i pustili vam ovde uživo ili dali na internet uživo saslušanje tog svedoka i tekst izjave koju je on na kraju potpisao, pa da vidite da tu niko ništa nije prepravljao i da niko nije ubacivao nešto što nije rečeno.
A što se novca tiče, otkud nama pare za tako nešto? Pa vi sami znate da smo u materijalnom pogledu mi srpski radikali uvek bili najugroženiji. Naši zaposleni su na minimalcima, a sad da se mi nečim razmećemo da bismo prikupili izjave.
Nego, desilo se nešto drugo, u čemu su se prevarili haški tužioci. Oni su svedoke prikupljali tako što su ih zvali, plašili i ucenjivali ili zvali i plaćali. Nataša Kandić je najviše takvih svedoka privela. Ona je neke od njih držala u svom stanu, poveravala im svoj ključ. Morali su čak i neke seksualne usluge da joj pružaju, to je pričao Goran Stoparić.
Novinar Ana Kaplij, N1 televizija: Dobro. Je li iko od tih svedoka prešao posle u vaš tabor?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Jeste, kako da ne. Takvih je mnogo prešlo, nekih dvadesetak. A Goran Stoparić je u sudnici potvrdio ovo što vam govorim. On je bio prvi svedok u mom procesu. Da je bio kod Nataše Kandić, u njenom stanu, samo je malo ovo pokušao da izbegne oko tih seksualnih usluga koje je pružao, a ona mu je za uzvrat obećala veoma dobar smeštaj u Holandiji i on je najbolje prošao. On je tamo dobio pare da otvori privatni biznis, dobru kuću, automobil i tako to. On je jedan od onih koji su najbolje prošli, a on se pojavljivao u mnogim procesima, ne samo kod mene.
Imate li još pitanja? Hvala što ste se odazvali.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR