Konferencija za novinare, 4. februar 2016. godine
Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka se odlučno i energično suprotstavlja izraženoj spremnosti premijera Aleksandra Vučića iznesenoj u intervjuu za Bi-Bi-Si da Srbija preuzme na sebe da primi određenu kvotu izbeglica i trajno ih nastani na našoj teritoriji.
Prvo, Srbija nije članica Evropske unije i ne treba da učestvuje ni u kakvim kvotama.
Drugo, Srbija nije u stanju finansijski da izdrži bilo koji broj izbeglica koji bi se naselio na njenoj teritoriji. Mi još uvek imamo mnogo srpskih izbeglica iz Republike Srpske Krajine i Kosova i Metohije koje žive u kolektivnom smeštaju. Srbija nije u stanju ni tim ljudima da obezbedi krov nad glavom niti da ih zaposli.
U Srbiji je ogroman broj nezaposlenih, skoro milion i po, i to je razlog više da ne možemo ulaziti u avanturu prihvata izbeglica. Te izbeglice iz Sirije, Iraka, Avganistana treba da prime one zapadne sile koje su izazvale ratove na tom prostoru, a ne Srbija.
Inače, ta londonska donatorska konferencija, na kojoj se planira prikupljanje nekih sedam milijardi evra, je antisirijski usmerena. Tu su zemlje koje su protiv sirijske vlade, legalne, legitimne vlasti u toj državi. I postoji, naravno, velika opasnost od zloupotrebe prikupljenog novca da bi se finansirale antisirijske subverzivne i ratne aktivnosti.
Srpska radikalna stranka zahteva od aktuelnog režima da se izbori raspišu u svim jedinicama lokalne samouprave. To je prilika da se opet uhvati korak sa izborima na lokalnom nivou, jer jedan veći broj opština je imao svojevremeno vanredne izbore, pa su ispale iz tog koloseka. U ovom slučaju je važno da se lokalni izbori održe u Zemunu, na Voždovcu i na nivou Beograda. Ima i čitav niz drugih opština u Srbiji gde takođe treba održati izbore, iako su oni tamo kao izbori vanrednog karaktera održani pre godinu, dve ili tri dana, pogotovo što su sve opozicione stranke imale veoma krupne i teške primedbe na način zakazivanja tih izbora, način vođenja izborne kampanje i pogotovo na ponašanje vladajućih partija na sam dan izbora. Takva praksa je bila povod da Srpska radikalna stranka još pre dve godine donese odluku da otkaže svoje učešće na svim prevremenim izborima na lokalnom nivou.
I treće pitanje o kom ćemo vam danas govoriti je inicijativa Haškog tribunala da predstavnik Vlade Srbije na statusnoj konferenciji 10. februara objašnjava stanovište Srbije po pitanju troje mojih bliskih saradnika i članova Komiteta za moju odbranu, koji su optuženi pred Haškim tribunalom.
Ni Vjerica Radeta, ni Petar Jojić, ni Jovo Ostojić neće se odazvati bilo kakvom pozivu Haškog tribunala, a mi upozoravamo režim da mu ne padne na pamet da ih na silu isporučuje. Ne postoji pravni osnov za njihovu isporuku, a pogotovo u slučaju kada imamo saznanje, i mi kao Srpska radikalna stranka i režim u celini, da su optužbe protiv njih troje potpuno izmišljene i režirane.
Izvolite, imate li vi neko pitanje? Izvolite.
Jasmina Karanac, Televizija Prva: Pa evo, ako može za gospodina Jojića i za gospođu Vjericu. Htela sam da pitam da li vas je neko kontaktirao od predstavnika vlasti, od nekoga ko sarađuje sa Haškim tribunalom i ko to tamo treba da ide i o čemu ste razgovarali? Evo, za Vjericu prvo.
Vjerica Radeta: Niko me nije kontaktirao, niti ja imam potrebu da bilo sa kim kontaktiram. Moj stav je upravo ovo što je izneo predsednik stranke. Sigurno neću tamo ići dobrovoljno i uopšte me ne zanima ni njihova prepiska sa Tribunalom, ni njihove odluke. To je problem Vlade Republike Srbije, a ne moj.
Jasmina Karanac: Da li se plašite hapšenja, gospođo Radeta?
Vjerica Radeta: Naravno da se ne plašim. Što bih se plašila? Ako misle da treba da me hapse, da krše zakon, da krše Ustav, neka izvole, a mi ćemo dokazati da nisu u pravu.
Jasmina Karanac: Plašite li se vi hapšenja, gospodine Ostojiću?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Reč je o gospodinu Petru Jojiću. Gospodin Jovo Ostojić nije danas prisutan ovde.
Jasmina Karanac: Pardon.
Petar Jojić: Što bih se ja hapsio i što bih se ja plašio, za to nema pravnog osnova, to zna i Vlada Republike Srbije.
Nema pravnog osnova hapsiti Srbe kako se to nekome bude sviđalo, iz ovih ili onih razloga. Sve što bi bilo potrebno nekome reći, to možemo reći samo pred nadležnim organom Republike Srbije. Ja nisam boravio na teritorijama Evropske unije da bi mesno i stvarno bio nadležan neki drugi sud ili neki drugi organ. Ničega se ne plašim kao srpski radikal.
A kao što se vidi, oni su raspoloženi i imaju nameru da mnoge Srbe optuže, da mnoge Srbe uz pomoć domaćih izdajnika oglase krivim, a to su nevini ljudi.
Jasmina Karanac: Znači li to da se zalažete da vam se ovde sudi, koliko sam razumela?
Petar Jojić: Ako bi bilo pravnog osnova da sam ja učinio neko krivično delo na teritoriji Republike Srbije, uvek zna se da je stvarno nadležan sud moje države. A pošto nisam počinio nijedno krivično delo ni prekršaj, ne vidim pravnoga osnova da bi me bilo ko optužio i u ovoj državi. O svemu tome znaju predstavnici Vlade Republike Srbije.
Jasmina Karanac: Hvala.
Maja Nikolić, TV N1: Maja Nikolić, N1 televizija, imam dva pitanja. Najpre u vezi sa ovom pričom: kada kažete da nema pravnog osnova, hoćete li sa pravnog aspekta da nam obrazložite zašto nema?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Zato što postoji Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Taj zakon je donesen još kao opšti pravni akt Državne zajednice Srbije i Crne Gore i on je u dva ili tri navrata novelisan, znači pretrpeo je izmene. On je i dalje na snazi. On predviđa samo isporuku srpskih državljana koji su optuženi za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti ili genocid. On uopšte ne predviđa isporuku po optužbama za nepoštovanje suda i nemoguće je, dakle, isporučiti naše državljane po takvom zahtevu, pravno je nemoguće.
Maja Nikolić, TV N1: Drugo pitanje. Govori se o tome da bi presuda u vašem slučaju mogla da se desi u martu 2016. Ne znam koliko je to izvesno.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Mogla bi da se desi i 2016, 2017, 2020. godine, ko to zna. Ja uopšte o tome ne razmišljam.
Po svemu sudeći, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je sudijama produžio mandat do kraja marta meseca u mom predmetu. Dakle, oni su na taj način obavezani da presudu ipak donesu, ali šta ako je ne donesu – možda će im Savet bezbednosti opet produžiti mandat. Mene to jednostavno ne interesuje, ja dobrovoljno u Hag više ne idem ni u jednoj varijanti.
Maja Nikolić, TV N1: Znači, samo ako vas isporuči Srbija?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Jeste, ako me uhapse i odnesu na aerodrom.
Moraće pažljivo da me nose, znate, pošto sam ja od skupocenog kristala, da me ne razbiju negde usput.
Maja Nikolić, TV N1: A ukidanje tog suda 2017. godine?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ma, ništa ne znači ukidanje tog suda, jer nastavlja da radi takozvani rezidualni mehanizam, koji je zajednički i za Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju i za Međunarodni sud za Ruandu. Kroz taj rezidualni mehanizam se zapravo dva suda ujedinjavaju u jedan. Ranije su imali samo zajedničko žalbeno veće, a sad bi im sve bilo zajedničko: i predsednik i glavni tužilac i sudska veća.
Maja Nikolić, TV N1: Hvala.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ima li još neko pitanje? Ako nema, hvala što ste se odazvali.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR