Sunovrat kragujevačke ekonomije

Nataša Jovanović: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka smatra da su, posle dve godine od konstituisanja novog saziva Skupštine Republike Srbije, mnogobrojni zakonski akti koji su usvojeni, kako novi tekstovi i novi zakoni, od kojih se neki ne primenjuju, tako i mnogobrojne izmene i dopune zakona, otežali život građana Srbije, a skupštinske službe, odnosno sekretar i predsednica se hvale da smo usvojili, odnosno da su oni svojim glasovima usvojili 444 akta, dakle tu spadaju i zakoni, kao što rekoh, i mnogobrojne ratifikacije, koje su pre svega bile u funkciji dodvoravanja briselskoj administraciji i udovoljavanja nalozima koje su aktuelna vlast, na čelu sa Tadićem i Cvetkovićem, pa tako i Narodna skupština Republike Srbije dobijali od Olija Rena i ostalih komesara i mentora aktuelne vlasti. I mi sada imamo izuzetno tešku situaciju u gotovo svim oblastima našeg privrednog i društvenog života, a danas ćemo ovde da potenciramo dva ključna problema. Da vi vidite kako su nakaradni ti zakoni i kako se oni uopšte ne primenjuju u praksi. Dakle, setite se onih vrelih septembarskih dana prošle godine, posle gotovo mesec i po dana skupštinske pauze kada je navrat-nanos sakupljen kvorum da se izglasa novi zakon o planiranju i izgradnji. I onda su obećali kako će da se ubrza proces legalizacije, dobijanje dozvola, građevinski sektor će da procveta i samim tim će se otvoriti radna mesta za nekoliko stotina hiljada radnika. Od toga dan-danas nema ništa. Kako se taj zakon sprovodi u praksi? Gotovo nikako. Zbog čega? Pa, zato što nedostaje najmanje 15 podzakonskih akata. Onda vidite koliko je vlast bila neozbiljna i koliko smo mi kao opozicija bili u pravu kada smo kritikovali donošenje takvog zakona. Sećate se, počev od definisanja načina investiranja, odnosno pravnog lica kao subjekta u tom postupku izgradnje, licenciranja agencije koja će to da radi, usvajanja prostornog plana, usvajanja merila i kriterijuma od strane lokalnih samouprava, ali džaba što neka lokalna samouprava i uradi neki deo posla, pa kao posledicu toga mi danas imamo u Srbiji, a samim tim to se odražava i na naš grad, građevinskih projekata. Posao u građevinskom sektoru opao je u ovoj godini za 47,5 odsto, što u izvođenju radova, odnosno u investicijama, i time se zatvaraju vrata novih radnih mesta i mogućnosti da se nešto stvara kao nova vrednost. To je jedan od najskandaloznijih primera tako usvajanih zakona. Drugi slučaj je ova najnovija afera koja se dešava u našem gradu, a vezana je za izmeštanje fabrike u kojoj rade osobe sa invadilitetom, odnosno pogona „Zastava impro“,u takozvani Sivi dom, odnosno u krug fabrike „Zastava oružje“. Zar nije Vlada Republike Srbije preporučila da se osobe sa invadilitetom, tamo gde su zaposlene u matičnoj firmi, zapošljavaju na način koji je taj famozni zakon propisao. U praksi od toga nema ništa, ne samo za oružare, a na tome insistiramo od onog prvog otpuštanja velikog broja radnika ,,Zastava oružje“, da se odmah obezbede zaštitne radionice. Evo, prošlo je 5 godina, a od toga nema ništa. Šta je sa radnicima „Zastava automobili“? Sa ovima koji su ostali u ovom državnom delu? Imamo primere naših aktivista, odbornika Stevana Pušonje, koji je povredu i teško telesno oštećenje zadobio na radnom mestu, koji ne može da nađe sebi posao u okviru ovoga što je što je ostalo od „Zastava automobila“. Dakle, sve je bila jedna velika prevara. Svi drugi zakoni koji su u funkciji upropaštavanja srpske privrede, doneti po direktnom nalogu iz Brisela, dovoljno govore o tome gde se mi danas nalazimo. Zakon o stečaju je stvorio mogućnost za mnoge manipulacije i za likvidacije mnogih preduzeća na način da se ona izvuku iz obaveza prema zaposlenima, kao što je to slučaj sa radnicima „Robnih kuća Beograd“, jer je zakon omogućio takvu legalizaciju kriminala, pa ljudi moraju da traže preko redovnih sudskih postupaka ostvarenje svojih prava, a sudbina stečaja će da zadesi do kraja ove godine još mnogo preduzeća. Evo, mi u našem gradu imamo potpuni kolaps kada je u pitanju preduzeće za javni prevoz „Autosaobraćaj“. Vi znate da smo mi kao odbornička grupa i kao stranka u više navrata insistirali, ali evo sada su poslednji trenuci da se nešto uradi, da država za svoj deo vlasništva kapitala preuzme odgovornost, i da se grad Kragujevac uključi direktno u rešavanje tog problema zbog toga što je to preduzeće kome je poveren javni prevoz, zbog toga što je preko hiljadu zaposlenih sada sa neizvesnom sudbinom i zato što je to jedino preduzeće za prevoz putnika, odnosno saobraćaj, koji nije obuhvaćeno programom Vlade Republike Srbije. I kada smo ih pitali, odnosno kada je delegacija sindikata, uz moje posredovanje, otišla kod ministra Ljajića, oni su jednostavno priznali da su, zamislite, zaboravili da urade. Pa hajde, ako ste zaboravili, gospodo, krenite onda da radite. Znate, ako ih ne zanima sudbina radnika u jednom gradu, ako je za njih hiljadu radnika ništa, pa još ko zna koliko članova njihovih porodica, o čemu onda oni pričaju? Ja danas posebno želim da istaknem vaninstitucionalne centre moći, što je najveća opasnost po naše društvo, koji direktno kroje zakone koji dolaze u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Pod tim vaninstitucionalnim centrima moći svakako podrazumevam srpske tajkune, odnosno te kriminogene strukture koje sebe nazivaju privrednicima, a koje se direktno mešaju, kroz monopol koji drže u našem društvu, i na politiku kursa dinara i na politiku preuzimanja sredstava iz Fonda za razvoj. Uostalom, i sam direktor Fonda za razvoj Srbije priznaje da su na njegovoj grbači bili i Mišković i Beko i svi drugi tajkuni koji su na tako kriminalan način izvršili „privatizaciju“, jer to je pljačka dva velika preduzeća u Srbiji, a to su ,,Večernje novosti“ i „Luka Beograd“, gde je država oštećena za nekoliko desetina miliona evra. I šta ćemo sada? Država ćuti, nesposobna da to razreši, što se u teoriji naziva „zarobljavanje države“. Država zarobljena u krugu korupcije i kriminala i ne može iz toga da izađe jer su pojedinci iz vrha državne vlasti, a to se prenosi od jedne do druge vlade od 2000. godine do današnjeg dana, umešani u takve kriminalne poteze i takve mahinacije. Šta, onda, da očekuje jedan običan čovek? Kako da ostvari svoje pravo i kako da traži primenu tog zakona, bilo kog od ovih famoznih koje je donela Narodna skupština Republike Srbije kada nema država snage da se na najozbiljniji način obračuna sa organizovanim kriminalom? Kao član srpske delegacije i poslanik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, sledeće nedelje ću učestvovati na redovnom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i upravo sam za sredu, kada se na dnevnom redu nalazi tačka Funkcionisanje demokratskih institucija u Evropi, pripremila u ime Srpske radikalne stranke izlaganje na temu ,,Vaninstitucionalni centri moći u demokratskim sistemima“ i mislim da je veoma važno da se glas o tome čuje.

Ovaj saziv parlamenta i dve godine njegovog funkcionisanja na ovakav način ostaće zabeležen pre svega po najsramnijoj stvari koja se desila od obnavljanja višestranačja u Srbiji, a to je otimanje mandata Srpskoj radikalnoj stranci, i kroz učešće onih koji su predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, stvaranje neke nove fantomske stranke bez izbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije i to je jedna mrlja, jedna nota za poraznu istoriju srpskog parlamenta. Posle svega toga i posle činjenice da smo mi jedina istinska opozicija sadašnjoj aktuelnoj vlasti, Tadiću, Cvetkoviću i onima koji predstavljaju izvršnu vlast u našoj zemlji, a to govori činjenica da za dve godine nijedan srpski radikal nije nikada dao kvorum za rad bilo kojeg odbora, što i jeste posao opozicije, pošto su oni nesposobni da obezbede kvorum za rad radnih tela. Mi smo jedini argumentovano i kritički ukazivali na sve ovo što se dešava, i na ove afere koje sam danas spomenula i na mnoge druge, a zbog toga je i smenjen gospodin Dragan Todorović, kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost. Dakle, kao što smo prošlog puta rezimirali da je na delu sunovrat naše ekonomije, tako je na delu i sunovrat demokratije u Srbiji, zbog toga što se ne poštuju demokratska načela i zbog toga što se taj privid da je sve u redu i da je sve regularno, tako kroz pokretnu traku odvija štancovanje zakona, odnosno prepisivanje zakona koji stižu iz briselske kancelarije. Uostalom, koliko su oni nesposobni da sami izvorno kao vlast naprave neki zakon koji će da koristi građanima, govori činjenica da u skupštinskoj proceduri gotovo da nema više nijednog zakona. Zbog čega? Pa, zato što nije stigao prevod. Nemaju prevod ovih zakona koje im šalje Brisel i sada su u ćorsokaku. I sada, kada pitate mene kao potpredsednika Skupštine, ja ću da vam dam jasan odgovor na to. Da me pitate da li je moguće da Narodna skupština Republike Srbije nešto radi u julu mesecu, moram da adresiram to pitanje na predsednicu Skupštine, a ona će da vam kaže - pitajte vladu. A ima toliko predloga zakona koje je dala Srpska radikalna stranka, upravo da se isprave svi ovi nedostaci. Ali se nije desilo za ovih deset godina, ja mislim, u stvari jednom samo 2001. godine, i to su stavili samo reda radi jedan predlog zakona našeg poslanika iz Zrenjanina, ali da deset godina više nijedan predlog opozicionog zakona nije došao na dnevni red. Uostalom, koliko oni ne poštuju opoziciju i koliko su oni izgubili taj odnos i koliko ih ne zanima da čuju one koji su protivnici ovakve vlasti, govori činjenica da se nijedna rezolucija, nijedan predlog rezolucije nije našao na razmatranju koji je predložila Srpska radikalna stranka, a izglasana je sramna rezolucija o genocidu u Srebrenici. Rezolucija o genocidu nad Jermenima, koju su donele mnogobrojne članice, čak i države Evropske unije, pa čak i američki Kongres, nije došla na dnevni red samo zato što je predložila Srpska radikalna stranka. Rezolucija o nacističkim zločinima tzv. nezavisne ustaške države i pogroma i genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima takođe nije došla na dnevni red zato što je to predlog Srpske radikalne stranke. Vlast se navikla da se tako ponaša i da služi samo sebi a ne interesima građana koji su je birali. Sazvana je sednica Skupštine grada Kragujevca za 18. jun i to će biti odlična prilika da po tačkama koje su predložene na dnevnom redu razgovaramo upravo o ovim problemima koji ne mogu nikako da se prevaziđu, pošto je u pitanju zakon koji ima prateća podzakonska akta koja još uvek nisu doneta, znači, ovaj Dulićev zakon o planiranju i izgradnji koji pravi mnogobrojne probleme i zbog koga ljudi ne mogu da dobiju u ekspeditivnom roku, investitori i potencijalni investitori, dozvole za rad.

Hvala vam što ste došli na našu konferenciju.