Strateška uloga grada Kragujevca

Nataša Jovanović: Dame i gospodo novinari, na dan osnivanja republičke vlade jasno je da Vlada Republike Srbije ne shvata stratešku ulogu grada Kragujevca kao centra Šumadije i jednog od najvećih gradova u Srbiji, i mi ćemo danas da vam govorimo o činjenici da se grad Kragujevac, po odluci Vlade Republike Srbije ne nalazi na listi gradskih turističkih centara. Naime, to su samo grad Beograd kao glavni grad, Novi sad, Subotica i Niš. Iako Kragujevac u ovoj oblasti može i te kako da pruži, da inkasira ogroman prihod samo kada bi Vlada Republike Srbije, a i gradska vlast, više razmišljali u tom pravcu. Mi smo dočekali, evo 2010. godinu i juli mesec, da se Kragujevac kao istorijski, kulturni, sada očekujemo da će u narednom periodu biti jedan od razvijenijih ekonomskih centara, kako su to bar obećali, a vi znate da to treba da prihvatite sa zadrškom jer se mnogi projekti ne ostvaruju. Dakle, i kao centar ne samo tog kulturnog, nego i na kraju krajeva, prostora koji pruža i mnoge druge mogućnosti, za turizam ruralnog područja koje obuhvata okolinu grada Kragujevca. I ne samo to, već to treba da shvatamo kao komplamentarnu delatnost, zajedno sa razvojem agrara, odnosno poljoprivrede, koja je u izuzetno teškoj situaciji i vi ako sada pogledate ove poražavajuće podatke i izjave pojedinih ministara iz osovske vlade, setite se izjave Slobodana Milosavljevića iz 2003. godine kada je on bio ministar turizma, kada je rekao da će milioni turista da hrle po čitavoj Srbiji, u ta ruralna, odnosno seoska područja koja se nalaze oko velikih centara kao što je Kragujevac sa svom svojom lepotom, okruženjem i kulturno-istorijskim spomenicima, a od toga danas nema ništa. Oni su olako shvatili činjenicu da su ljudi na području Šumadije a da ne govorimo o ovim drugim, dakle i o zdravoj klimi, o vazduhu, o predusretljivosti naših ljudi ovde u Šumadiji, dakle olako su shvatili to i nisu želeli da ulože ni jedan jedini dinar, pa rukovodeći se takvom jednom politikom, degradirajućom od strane republičke vlade kad je u pitanju grad Kragujevac, kragujevačka gradska vlast apsolutno ništa u ove svrhe, u smislu investicija, nije izdvojila u budžetu za 2010. godinu. Ako pogledate budžetske stavke, vi ćete videti da se očekuje prihod od dva miliona i sedamsto hiljada dinara od boravišne takse. Ako to preračunate i vidite koliko je zapravo boravišna taksa u našem gradu, to je 50 dinara plus 5 dinara osiguranje, onda je očekivani dolazak preko 40000 skoro 50000 ljudi. Odakle to, kada ovde osim sporadičnih pojavljivanja ponekih đačkih ekskurzija ili nekih manifestacija nema drugih ljudi u ovakvom gradu koji, i sami vidite, ovde živite kao i mi, može mnogo da pruži? Uveče atraktivan zabavni život za mlade, preko dana zaista prelep grad i područje okolo, a da i ne govorim o neiskorišćenim mogućnostima za razvoj manastirskog turizma, koji u sklopu ovog seoskog može mnogo da doprinese, a sami znate da nam selo odumire. Prema procenama stručnjaka, za 10 godina će od 4800 sela, koliko ih ima u Srbiji, a ruralno područje zahvata oko 80 posto celokupne površine u našoj zemlji, dakle, prema njihovim procenama, za jednu deceniju, ako se nastavi ovakva degradacija srpskog sela i uništavanje srpskog sela, na jedan način da se sve stihijski radi, da nema investicija, da se ne pokreće ni proizvodnja zdrave hrane, da se ne pokreće ni seoski turizam, ostaćemo bez 1200 sela, odnosno, ona će postojati na mapi, ali pitanje je ko će tamo da živi. Vi znate da ovde u našem neposrednom okruženju, a imali smo i takve probleme i na sednicama Skupštine grada kada smo pravili novu mrežu osnovnih škola, mi imamo problem zbog bele kuge i zbog činjenice da se mladi ljudi teško odlučuju da ostanu na selu. Razvoj tog ruralnog, odnosno seoskog turizma u mnogim zemljama Evropske unije, u koju oni tako hrle i obećavaju što pre ulazak Srbije, a kada su došli 2000. godine na vlast rekli su da će Srbija 2007. da uđe u Evropsku uniju, pa pre će se raspasti ta tvorevina nego što će Srbija u nju uopšte ući. Dakle, evo, daću vam neke konkretne podatke: Višak radne snage koji postoji u tim zemljama, recimo u Španiji, je zaposlen u ovom sektoru privrede, odnosno u ruralnom seoskom turizmu a što dakle, obuhvata i sve ovo drugo što sam malopre pomenula i razvoj prehrambene industrije, i proizvodnju zdrave hrane, i samim tim viška tih proizvoda, dakle, u Italiji se taj procenat kreće oko 23 posto, u Španiji 18, u jednoj od bivših jugoslovenskih republika koja se prva otcepila, da je sada ne spominjem, taj procenat je čak 40 posto, a Srbija je na najnižoj mogućoj lestvici od svih, gotovo svih država u Evropi. Da li mi to ne želimo da upošljavamo ljude, a pogotovo tu mladu radnu snagu koja može mnogo da pruži? Da li ne želimo da pružimo mogućnost mladim ženama na selu? Očigledno da ne, jer ako je Srbija projektovala, po lažnim obećanjima dosovskih ministara 2003. godine, da će 2010. godine da se ostvari milijardu dolara, zamislite vi šta su oni obećali od turizma na području Srbije, računajući tu i banjski i seoski turizam pre svega, a danas od toga nema ništa. Onda se postavlja pitanje koliki je uopšte kredibilitet tih ljudi, kada stalno obmanjuju ljude i nikako da započnu nešto konkretno da rade. Za vašu informaciju, tek sada se pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, dakle to je projekat koji je inicijalni od pre nekoliko meseci, razmišlja o strategiji za razvoj, dakle uključena je Srbija u taj projekat ruralnog, odnosno seoskog turizma. Naše podneblje i naš grad Kragujevac, i sve ono što mi imamo, kao mogućnost su apsolutno neiskorišćeni. Sela su opustela i prazna, samo možete da vidite pogrbljena seljake na njivama koji jedva obrađuju svoju zemlju, nema veselosti, nema boljeg života u tim mestima zbog toga što država ne brine. Vidite, juče je jedan od lokalnih medija objavio da je prva seoska kuća, da je tako nazovemo, registrovana u mesnoj zajednici Vlakča. Mi smo postavili pitanje, ako se sećate u 2008. godini u kampanji, a šta je sa banjom u Stragarima? A zašto to kupalište, koje je bilo i te kako posećeno između dva svetska rata, nije renovirano, obnovljeno od 1931. godine, kako su nam ljudi koji su tamo starosedeoci rekli. Zbog čega onda sve te priče o boljem životu i obmanjivanje građana, kada mladi ljudi čekaju na posao i kada i samim tim i ta uslužna delatnost može i te kako da se razvije? Dakle, grad Kragujevac u budžetu očekuje, opet da rezimiramo, u ovoj godini prihod od dva miliona i sedamsto hiljada po osnovu nekih zamišljenih boravišnih taksi, a za investicije u ovom sektoru nije planiran ni jedan jedini dinar, jer ako je tako vlada Republike Srbije mogla na lestvicu prostornog plana Srbije da stavi Kragujevac, ne kao centar, nego kao neki grad drugog reda, šta mi onda možemo da očekujemo? A to je onda pitanje i za gradonačelnika i za njegovog zamenika i za predsednika Skupštine, koji podržavaju ovakvu republičku vladu, koji osim tih lažnih obećanja, od jedne do druge godine, ne rade ništa, pa ne možemo da razmišljamo samo u tom pravcu da ovo bude grad automobilske industrije. Mi moramo da iskoristimo i druge mogućnosti, nećemo valjda da radimo kao što su komunisti radili u SFRJ, sećate se kakva je bila deagrarizacija sela, da je tako nazovem. Osam miliona ljudi je Josip Broz sa svojim komunistima, za pedeset godina, preselio iz sela u grad, upravo iz takvih namera da se selo opustoši, da se uništi pre svega srpski poljoprivredni sektor. Nekim zemljama je za to trebalo 120-130 godina, a u Srbiji je to urađeno brzopotezno, kad pogledate sa ove istorijske distance, za pedeset godina i posledice toga mi i dan-danas trpimo. Na kraju, i ta zamišljena nova fabrika sa novim tipom automobila koji će „Fijat“ ovde da proizvodi, ako se to uopšte bude realizovalo a mi to želimo, jer ne želimo da budemo maliciozni, ne može da uposli na desetine hiljada ljudi i nećemo valjda opet te ljude koji su ostali ili koje treba da zadržimo u selu, opet ponavljam, 80 posto područja je selo u Srbiji, na takav način da opet vučemo negde, a na kraju i nema posao, ne može ni da im se pruži, ni da im se da. Neće za njih biti mogućnosti. Dakle, šta je onda mogućnost? Ako su ove zemlje koje sam pobrojala višak radne snage od 23 do preko 30-40 posto, kroz razvoj ovog ozbiljnog projekta koji svaka normalna zemlja ozbiljno prihvata, uspele da uposle, ajde mi neka težimo tome da to bude određeni procenat, neka bude i 20 posto, znate vi koliki je to broj na ukupan broj nezaposlenih. Mi smo imali toliko za ovu konferenciju. Izvolite, ako za nas imate pitanja. Mi ne očekujemo da će u toku ovih letnjih meseci, osim ako to ne bude zakonski neophodno zbog nekih rokova, biti sazivana sednica Skupštine grada Kragujevca, međutim, mi smatramo da problema u gradu i te kako puno ima, a u sklopu ove teme koju smo danas pred vama prezentovali usko je vezan i problem preduzeća „Autosaobraćaj“, jer se apsolutno ništa ne dešava na tom polju i pored svih pokušaja i intervencija u Vladi Republike Srbije, i raznih smena i afere koja se desila sa ljudima iz Upravnog odbora, zaposleni, a njih je preko 800 u ovom preduzeću, nemaju šta da očekuju. A i mi danas govorimo o nečemu što treba da bude svetla budućnost za grad Kragujevac i za okolna područja i za naselja, a nemamo prevozničku firmu koja funkcioniše. Mislim, ona funkcioniše, ali pitanje je kako. Znate da mi razgovaramo o tome da grad Kragujevac i stanovništvo na ovom području žive bolje od toga, da im država i grad pomažu da razvijaju proizvodnju zdrave hrane, da razvijaju seoski turizam, a ljudi nemaju čime da se voze jer je nekada jedno od najjačih autoprevozničkih preduzeća gotovo potpuno uništeno, onda vam to dovoljno govori u 2010. godini gde se to naš grad nalazi i koliko potencijala, što ljudstva što teritorije i uopšte svega onoga što mi imamo da pružimo, a ovo je jedna od jako lepih sredina u Srbiji i mi je nismo iskoristili. Hvala što ste došli na našu konferenciju za novinare.