Srđan Radović: Dame i gospodo, dobrodošli na konferenciju Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Valjevu. Moje ime je Srđan Radović i želeo bih da vas sve podsetim da je u našem gradu, još 12. aprila otpočeo generalni štrajk u Fabrici vijaka Gradac a da je sedmoro radnika od 10. maja u štrajku glađu. Srpska radikalna stranka ne stoji iza navedenog štrajka ali je upućena u sva dešavanja i zamoljena od ljudi koji su posegli za poslednjim sredstvom za ostvarenje svojih elementarnih prava da dodatno informiše građane. Mi podržavamo radnike Gradca u borbi za njihova prava i ističemo jasan zahtev da vlast u ovoj državi dođe i sasluša probleme naših sugrađana i da preduzme sve da ih reši. Naši poslanici u republici su obavešteni i danas će informisati parlament i javnost ove države o stanju u jednoj od valjevskih privatizovanih firmi.
Nedopustivo je da građani budu ostavljeni na cedilu i da niko od nadležnih ministara ne dođe da ih obiđe. Nedopustivo je da ova vlast, koja je već 10 godina, dozvoli privatizaciju ove firme za 900 hiljada evra na 6 rata, a svi radnici znaju da je fabrika bila procenjena na 8 do 9 miliona evra bez 8,5 ha zemljišta. Nedopustivo je da vlasnik isisava kapital iz fabrike i zaduži je oko 5 miliona evra a prilikom privatizacije nije imala nikakvog duga. Skandalozno je da firma posluje sa gubitkom a pravi profit drugoj firmi većinskog vlasnika. Skandalozno je da za vreme štrajka glađu, štrajkačima u upravnoj zgradi bude isključena voda. Radnici plate nisu primili osam meseci, doprinose od 2008. godine, zdravstvene knjižice su radnicima neoverene od juna 2009. godine. Inicijalna kapisla za štrajk je predlog većinskog vlasnika da se otpusti 200 zaposlenih radnika. Zbog čega niko od nadležnih nije obišao štrajkače osim zamenika gradonačelnika, kome to nije u nadležnosti? Sve oči su uprte u Beograd i zahtevamo od gradonačelnika kao predstavnika takozvanog “demokratskog” režima da utiče da nadležni ministar dođe u pogon. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da je ovde reč o čistom privrednom kriminalu i očekujemo od nadležnih organa da reaguju dok ne bude prekasno.
Poslednja vest je da je bilo određenih intervencija hitne pomoći i da je štrajkačima zdravlje narušeno.
Ovakva nebriga vlasti za svoje građane je adekvatan primer vladavine Demokratske stranke od DOS-a pa na ovamo. Većina privatizovanih firmi su doživele istu sudbinu. Da li je ovo demokratija? Ako jeste, koji je ovo oblik demokratije? Da li je moguće da su za 10 godina vlasti naučili samo kako da nas osiromaše, prodaju i zaduže?
Ono što je takođe na veoma niskim granama jeste informisanje. Mediji se gase i propadaju u našem gradu. Informacije do republičkih dnevnih listova ne dolaze ili retko dolaze, ne zbog krivice novinara, već zbog opšteg stanja. Novinari su malo plaćeni, profesija obezvređena. Ovoj vlasti opet i to odgovara. Imamo i štrajk u Televiziji Valjevo, nestabilno stanje u Radio Valjevu. U republičkim dnevnim listovima Valjevo je zastupljeno samo kada su neke senzacionalističke novinarske priče, o bačenoj bombi kašikari, o velikom stepenu alkoholisanosti i slično, što samo pokazuje gde smo na mapi Srbije. Skrajnuti, zavučeni i u zapećku. Redovnih izveštaja kakvi dolaze iz drugih gradova, iz Valjeva nema. Opet kažem, nisu novinari krivi, jednostavno ne postoji strategija razvoja informisanja grada Valjeva. Kao grad ne zaostajemo samo u novinarstvu, zaostajemo u broju novozaposlenih, visini zarada, pa čak i u nacrtima pojedinih državnih dokumenata kao što je Prostorni plan Republike Srbije, gde nismo centar od Nacionalnog značaja, već od regionalnog. Zbog toga su odbornici SRS sa ostalim opozicionim odbornicima tražili vanrednu sednicu skupštine grada sa jednom tačkom dnevnog reda – mesto Valjeva u pomenutom planu.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR