Vjerica Radeta: Dame i gospodo novinari, svedoci smo da svakodnevno, kao država i kao narod, trpimo poniženja zbog neverovatno poniznog i udvorničkog ponašanja predstavnika režima prema javnim i tajnim zahtevima Evropske unije, koji svakodnevno stižu u Srbiju. Za mnoge se, naravno, ne zna, ali iz postupaka predstavnika režima je očigledno da ono što rade, rade zato što se to od njih traži iz Evropske unije. To traje već 15 godina, otkad su na vlasti proevropski režimi u našoj zemlji.
Za jedan isti problem, za jednu istu situaciju, jedan aršin se primenjuje za države članice Evropske unije, pogotovo za velike evropske sile, drugi aršin se primenjuje za manje zemlje članice Evropske unije i, naravno, posebno za Srbiju.
To upravo govori u prilog tvrdnji Srpske radikalne stranke da Srbija ne sme da ide u Evropsku uniju i da je Evropska unija, zapravo, tamnica malih naroda. Tamo se gubi identitet. Što se tiče Srbije, već smo izgubili, nažalost, deo teritorije i to svakako mora da prestane.
Faktički, ovaj aktuelni režim u Srbiji, a tako su radili i oni prethodni, radi u korist sopstvene štete, odnosno štetu nanose direktno državi Srbiji i svim građanima Srbije. O tim različitim aršinima, koji se primenjuju od strane Evropske unije, najbolje svedoče događaji oko migranata, koji su već nekoliko meseci aktuelni, ne samo u Srbiji, ali posebno u Srbiji.
Zemlje Evropske unije kontrolišu koliko će tih ljudi da prime, pod kojim uslovima će da ih prime, zbrinjavaju ih na način na koji su oni prethodno odlučili, a što se tiče Srbije, kod nas se sve to stihijski dešava.
U Srbiji se ne zna ni koliko je tih ljudi ušlo u Srbiju, ni kada su došli, ni kuda su došli, niti gde se trenutno nalaze. Gde god odete, u bilo koji grad u Srbiji, posebno na jugu i na severu naše zemlje, videćete te migrante u prodavnicama, u restoranima, na ulici.
Zašto tvrdimo da se ne zna ni koliko ih ima ni kako dolaze u Srbiju? Pa, zato što svakih nekoliko dana u medijima imamo obaveštenje da je neko, neki inicijal, uhapšen zato što je švercovao migrante, zato što ih je negde na granici, a što nije granični prelaz, dovezao u Srbiju, zato što kombijima i taksijima prevoze neodređen broj ljudi iz jednog mesta u drugo, zato što ih smeštaju u svojim kućama. Naravno, neko koristi tu situaciju da uzme pare od tih ljudi, ali tu država mora da bude ozbiljnija. U kom smislu? Ne može u Srbiju da se ulazi kud kome padne na pamet. Srbija mora da vodi računa o svojim granicama. Svako ko uđe u Srbiju mora da uđe isključivo na graničnom prelazu.
Ovako imamo situaciju da imamo ko zna koliko tih stranaca danas u Srbiji, koji nigde nisu evidentirani, neki jesu, ali ih ima, zaista, očigledno mnogo koji nisu evidentirani. Barata se podatkom da u Srbiju dnevno uđe sto ili dve hiljade migranata. Sada zamislite koliko su ta dva broja blizu, da li je sto ili je dve hiljade ili je nešto između toga.
Imamo dobar primer naše susedne zemlje Mađarske. Oni štite svoje interese, nisu mogli drugačije, pa ih štite stavljanjem zaštitne mreže, nekog zida, šta li, između Srbije i Mađarske.
U Srbiji niko ne vodi računa o interesima Srbije. Pored toga što i dalje u Srbiju ulazi kako ko hoće i kud ko hoće, najavljuje se da će se u Srbiji graditi nekakav kolektivni centar za više stotina hiljada tih migranata, negde oko pola miliona. E, onda, ministar Vulin kaže – nećemo graditi nikakav kolektivni smeštaj, bar ne za toliko ljudi koliko je objavljeno. To, naravno, znači – da, hoćemo, ali reći ćemo – nije u pitanju pola miliona, već trista hiljada.
Ovakav odnos, svakako, nije u interesu ni države ni naroda, a nije u interesu ni Sirije, koja je, inače, prijateljska država Srbiji, jer ljudi koji dolaze u Srbiju su uglavnom vojnosposobni muškarci i zato se, zapravo, i ne mogu zvati azilantima, već migrantima. I na tu temu bi trebalo država da preuzme određene mere u dogovoru sa vlastima Sirije.
Da bi nekako smirili tenzije u narodu, jer ljudi baš ne reaguju dobro na ovo što se dešava u Srbiji, onda su iz režima pustili informaciju da sada, valjda, svi mi treba da budemo mnogo srećni zato što migranti u Srbiji dnevno potroše oko šest miliona evra. Kako, gde, na koji način, to uopšte nije važno. A pogotovo je pitanje kako su oni izračunali da je to šest miliona evra dnevno, ako kažu da se, uglavnom, snabdevaju na crno. I onda, zaista, čovek se zapita da li predstavnici režima misle da su ljudi u Srbiji glupi, da ne razumeju ono što oni kažu, ali da ne razumeju na pravi način.
Svakako velika opasnost preti i od najavljenog dolaska, negde oko četiri miliona migranata iz Grčke i Turske. Oni svi treba da prođu kroz Srbiju i pitanje je, opet, koliko će tih ljudi ostati u Srbiji i šta će, zapravo, na koji način će Srbija rešiti taj problem.
Srpska radikalna stranka zahteva od režima, od Vlade Republike Srbije, da hitno izrade i usvoje strategiju i plan prolaska i zadržavanja migranata. I, naravno, podsećamo ih da je lepo da je Srbija otvorena država, ali podsećamo predstavnike režima da, nažalost, u Srbiji i danas žive ljudi koji su u Srbiju došli kao izbeglice, koji su prognani, Srbi koji su privremeno raseljeni iz Bosne i Hercegovine, iz Republike Srpske Krajine, sa Kosova i Metohije, da jedan broj tih ljudi, Srba, i danas živi u kolektivnim centrima i da se država nešto nije pretrgla da im na bilo koji način pomogne.
Zašto smo ovu konferenciju počeli sa uslovljavanjima Evropske unije? Zato što je i ovo što Aleksandar Vučić radi i što je izneo ovaj svoj bezumni predlog oko utvrđivanja nekakvog zajedničkog datuma, koji bi se obeležavao u državama bivše Jugoslavije, koji bi bio kao dan sećanja na žrtve poslednjih ratova. On je to, takođe, uradio da bi se dodvorio, pre svega, Angeli Merkel, jer je verovatno to bio njen zahtev, i zato je najavio da će 27. avgusta u Beču da konkretizuje taj svoj predlog. Mi, srpski radikali, ga upozoravamo da to ne radi, da na taj način i dalje ponižava i Srbiju i Srbe i sve srpske žrtve. Počeo je to da radi odlaskom u Potočare i čovek se, jednostavno, ne zaustavlja. Može on sebe da ponižava koliko god hoće, ali Srbiju i srpski narod nema pravo da ponižava.
I evo, pitamo ga, mi iz Srpske radikalne stranke – koji će to biti datum koji će on predložiti kao obeležavanje sećanja na žrtve poslednjih ratova? Da li će to biti dan okupacije Republike Srpske Krajine? Da li će to biti dan početka bombardovanja Srbije? Ili možda današnji datum, kada se obeležava ubistvo dece u Goraždevcu, na Kosovu i Metohiji?
Zbog svega ovoga i zbog mnogo drugih razloga, koji nedvosmisleno govore da Srbija ne želi u Evropsku uniju, građani Srbije ne žele, većina ne želi u Evropsku uniju, Srpska radikalna stranka poziva predstavnike režima da više ne srljaju donošenjem odluka kojima se nanosi šteta i Srbiji i srpskom narodu, i da do kraja godine raspišu izbore na svim nivoima.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo apsolutno spremni za te izbore. Mi smo radili celo leto. Naši odbori su konsolidovani i svi spremno čekamo te izbore, čekamo da ih raspišu. Verujemo da će to biti do kraja godine. I, naravno, čekamo povratak na velika vrata Srpske radikalne stranke u sve parlamente – od lokalnih, preko pokrajinskih, gde, inače, i sada imamo poslanike, do republičkog parlamenta.
Mi smo za današnju konferenciju imali toliko. Ako imate pitanja, izvolite.
Novinar: Teša Tešanović, Srbin-info. Kako Srpska radikalna stranka komentariše zidanje zida na granici Mađarske i Srbije od strane Orbana?
Vjerica Radeta: Smatramo da Orban i da mađarska država vode računa o svojim interesima. Nisu našli drugi način da se zaštite od nekontrolisanog ulaska migranata i oni su podigli taj zid i mi mislimo da je to, zaista, u njihovom interesu i zato i pozivamo i predstavnike našeg režima da nađu neki način da zaštite granice Srbije.
Ako nema više pitanja, hvala.
[gallery link="file" ids="5497,5493"]
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR