Andrijana Arnautović:
Poštovani novinari, dobrodošli na redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke. Danas ćemo se baviti stanjem u našem društvu, tačnije zloupotrebom đaka i studenata u cilju destabilizacije aktuelnog režima i izazivanja veštačke krize u društvu.
Vi znate da je od 1. novembra, kada se dogodila strašna tragedija u Novom Sadu, u kojoj je stradalo petnaestoro ljudi, a dvoje je teško povređeno, pod kontrolom zapadnih centara moći prozapadno orijentisana opozicija na ovoj temi danima pokušavala da ostvari političke poene i generiše nasilje u društvu. Svedočimo svakodnevnim blokadama širom Srbije, demoliranju objekata od javnog značaja, ostavljanju haosa za sobom na ulicama, što je za posledicu imalo u par navrata i njihove međusobne fizičke obračune. Nadležni organi ne reaguju na destruktivno ponašanje koje ova grupa uvek istih ljudi demonstrira na ulicama, ali i u institucijama države.
Oni u svojim ispadima nemaju podršku naroda, a ko bi i podržao takve „političke veličine” kao što je Marinika Tepić, koja je promenila šest stranaka, koja se fizički obračunava sa policajcima, ili recimo Radomir Lazović, koji je do svoje pedesete godine i dalje student, koji je pod dejstvom alkohola pre nekoliko meseci ispao iz čamca na Savi u Sremskoj Mitrovici. Imamo i Draganu Rakić, koja je u nervnom rastrojstvu atakovala na policajca, Srđana Milivojevića, koji je svojevremeno prodavao pljeskavice od psećeg mesa i na taj način trovao svoj narod. Dakle, radi se o ljudima koji su u potpunosti kompromitovani.
Međutim, ovog puta se dogodilo nešto što do sada nije viđeno, a to je zloupotreba đaka Karlovačke gimnazije i Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu. Nastavnici su prisiljavali decu da mitinguju kako bi poslali sliku u svet da i mladi i deca podržavaju politički obojene proteste. Na ovaj način podstiču mržnju i podele i među najmlađima.
U toku su blokade fakulteta beogradskog, novosadskog i niškog univerziteta, uz navodno različite studentske zahteve. Te zahteve potpisuju, zapravo pišu nevladine organizacije, a potpisuju politički aktivisti koji su takođe dugogodišnji studenti koji nemaju radnu etiku, koji nemaju disciplinu i koji pripadaju tom delu omladine koja treba da predstavi da u Srbiji ništa ne valja i da je došlo vreme za velike promene. Naravno, u ovom slučaju su đaci zloupotrebljeni, a što se tiče studenata, oni su instrumentalizovani.
U proteste su uključeni i profesori i u tom poslu se ističu oni koji su u ratu sa razumom, poput Dinka Gruhonjića, koji je ratni dezerter, novosadski autošovinista i klerofašista sa diskutabilnom doktorskom disertacijom ili, recimo, Biljana Stojković, koja je istaknuta feministkinja koja je na spomenike najumnijim Srbima, poput patrijarha Pavla, Nikole Tesle, Jovana Cvijića, Dositeja Obradovića, Josifa Pančića i ostalih kačila ljubičaste kecelje, koja je iznosila „epohalna otkrića” da su Srbi u osamnaestom veku istrebili dabrove u Vojvodini. Ona fotografiju Amfilohija Radovića sa decom na Tviteru komentariše – Uh, jedna od jezivijih fotografija.
Ostali profesori koji su angažovani su sličnog renomea kao i pomenuti. Radi se, dakle, o ljudima koji su fanatici, za koje su Kosovo i Metohija nezavisna država, koji ratni događaj iz Srebrenice kvalifikuju kao genocid, za koje je Republika Srpska „republika šumska” i koji bi je se odrekli bez razmišljanja. Takvi bi bez razmišljanja okrenuli leđa majci Rusiji, čime bismo izgubili podršku za očuvanje najvažnijih nacionalnih interesa. Radi se o ostrašćenim i isfrustriranim profesorima koji osećaju nepatvoren prezir prema svom srpskom poreklu i prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja nas je u teškim vremenima okupljala i zahvaljujući kojoj smo kao nacija opstali. Njihova namera je da crkve pretvaraju u pabove. Radi se o ljudima sa kmetskim dušama, bez nacionalnog identiteta i sa kompleksom niže vrednosti, koji su spremni da za određenu materijalnu nadoknadu služe svakom narodnom neprijatelju. Oni ne veruju ni u jednog boga, njihova vera je vera u Mamona. Njihova jedina ideologija je novac.
Iz redova studenata imamo Pavla Cicvarića, Ivana Radića, Ivana Bijelića, Nikolu Ristića, koji su takođe regrutovani od strane nevladinih organizacija. Pa i roditelji Pavla Cicvarića imaju nevladine organizacije u Užicu, imaju privatne firme, a sve to su stekli tako što su služili dosmanlijskom režimu i bili deo nevladinog sektora uoči petooktobarskih promena. Na njihove račune se godišnje slije desetine miliona dolara. Pavle Cicvarić od toga živi i on je, naravno, jedan od onih koji će u perspektivi definitivno biti njihova perjanica, a pitanje za one studente koji su još uvek u neverici i koji nisu svesni šta se oko njih događa i u šta su se upustili je – da li će dozvoliti da im jedan mlad čovek, od dvadeset dve godine, koji još uvek nije završio fakultet, bude predvodnik.
Mi iz Srpske radikalne stranke upozoravamo aktuelnu vlast da se mora odvažiti na obračun sa prosvetnim radnicima na svim nivoima obrazovanja, koji svoj položaj zloupotrebljavaju i umesto da na đake i studente utiču kao pedagozi i profesionalci, umesto da im prenesu odgovarajuća znanja, oni učionice i profesorske katedre pretvaraju u poligon za ispiranje mozgova mladim ljudima i regrutaciju svojih političkih istomišljenika. Apelujemo na one koji nisu svesni u šta su se uključili da se odupru nastojanjima agresivne manjine da postanu puke marionete u rukama političkog i nevladinog sektora, koji radi u interesu narodnog neprijatelja i u našoj zemlji imaju poslednje namere – potpunu okupaciju institucija i do tančina razbijanje državne teritorije.
Na kraju, dovoljno je pogledati i sadržaj na televizijama – prekograničnim televizijama N1 i Nova S, koje su medijska propaganda prozapadno orijentisane opozicije koja se emituje u Srbiji, a čiji sagovornici poslednjih dana na temu tragedije u Novom Sadu i traženja odgovornosti za krivce, ne govore o tome, već govore o smeni vlasti u Srbiji. Oni prave paralele sa vremenom vlasti i svrgavanja sa vlasti Slobodana Miloševića, kada su, na isti način, bili angažovani studenti u kvazistudentskoj organizaciji koja se zvala „Otpor”. Među njima su bili aktivni bitange i probisveti, a svi do današnjeg dana, od Srđe Popovića, Slobodana Đinovića, Ivana Marovića i ostalih ne mogu da ustanove vrednost bogatstva koje su stekli. Može svako da ih pita šta su imali pre nego su počeli da se bave politikom, šta imaju danas, kako su to stekli – neće znati da vam kažu, a to što su stekli, stekli su zahvaljujući izdaji države koja ih je rodila.
Dakle, ni ovi današnji studenti se ne bore za pravdu, ne bore se za istinu, ne bore se za interes države, već je ovo put da najpodmukliji pojedinci dođu do enormnog bogatstva, do prodaje, što pljačkom zatečenih resursa, što trgovinom prirodnim resursima sa ozloglašenim transnacionalnim kompanijama, a u trgovini te vrste se daje sve, a dobija se malo. Ipak, i to malo što oni dobiju, to je za nas ogromno, zato što smo mi kao narod ove zemlje kroz sve ove godine samo osiromašeni.
Treba istaći, naravno, i da za izdaju države, za krađu, pljačku i kriminal do sada niko nije odgovarao, i to je još jedna kritika na račun režima Srpske napredne stranke. Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da po pitanju tragedije koja se dogodila u Novom Sadu pravda mora biti zadovoljena, smatramo da istražni i sudski proces mora biti besprekorno stručan i mora biti doveden do kraja. Pored toga, protiv smo bilo kakve instrumentalizacije đaka, protiv smo instrumentalizacije studenata u političke svrhe i apelujemo na državne organe da se odvažno obračunaju sa antidržavnim kadrovima na svim nivoima obrazovanja. Probleme koji postoje, koji će se događati, moramo rešavati zajedničkim snagama i konstruktivnim idejama. To bi otprilike bilo sve za ovu konferenciju.
Da li imate neka pitanja? Ako nemate, hvala što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR