Srbija čeka Šešelja

Branislav Rankić: Dame i gospodo novinari, ovih dana Srpska radikalna stranka na teritoriji cele Srbije sprovodi akciju „Srbija čeka Šešelja“. Mogli ste da primetite da smo i mi po Boru izlepili plakate, a ja ću pokušati da vam objasnim zašto Srbija čeka Šešelja danas, sa potrebom, čini mi se većom nego što je ikada bila. Svedoci ste da je 10 godina raznih reformi u svim oblastima života u Srbiji, može se konstatovati, dalo katastrofalne rezultate. Kad uzmete bilo koju oblast, videćete koliko je danas posrnuće Srbije, nažalost, generacija koje tek dolaze, ali i nas koji smo savremenici ovih događaja. Da li je moguće da posle 10 godina reformi u zdravstvenom sistemu Srbija dođe u situaciju da se odlažu operacije zbog nedostatka gaze i zavoja, a da su recimo partizani u Drugom svetskom ratu po šumama imali dovoljno gaze i zavoja? Da li je moguće da se posle reformi školskog sistema naše visokoškolsko obrazovanje svodi na lepo upakovano kupovanje diploma? Da li je moguće da nemamo više vojske, da je naše pravosuđe danas na najnižem nivou, da je praktično nemoguće ostvariti pravdu? Sve to kad se sabere, potpuno je jasno zašto Srbija čeka Šešelja. Srbiji je danas potreban državnik, a od ovoga što se danas u Srbiji bavi politikom, svi isključivo misle na izbore, niko ne misli na sledeće generacije koje će doći i zato je Srbiji neophodan povratak Vojislava Šešelja. Mi smo ubeđeni da će veoma brzo doći do njegovog povratka, s obzirom na to da je ostalo još nešto više od sat vremena suđenja. Doduše, vreme je relativan pojam za Haški tribunal, sat vremena tamo može da traje i mesecima, ali i godinama. Mi se ipak nadamo da se povećava pritisak međunarodne javnosti na Haški tribunal da se sa tim procesom mora okončati, jer 8 godina držanja u pritvoru nekoga bez pravosnažne presude je nezabeležen presedan u svetu.

Sada ću da se vratim na lokalne teme, da ponovo dočaram zašto je neophodno da se u Srbiji desi povratak Vojislava Šešelja i da se krene nekim novim putem, jer ovo postojeće stanje je zaista postalo neizdrživo. Sa ovolikim brojem nezaposlenih, sa privredom koja ne funkcioniše, sa rasprodatim preduzećima, ogromnim društvenim bogatstvom koje se decenijama gomilalo, mi danas dolazimo u situaciju da isti oni koji su uništili našu privredu nude spasenje, menjajući potpuno svoju koncepciju. Evo, na primeru Dijamantskih kruna u Boru možete da vidite da je u prošloj nedelji veoma gromoglasno potpredsednik Vlade, Mlađan Dinkić najavio da će u pogonu Dijamantskih kruna u Boru da se praktično pokrene jedan pogon za izradu delova za obuću. Kada sam ja bio student Metalurškog fakulteta, išao sam na praksu u Fabriku dijamantskih kruna, čak Blagoje Spaskovski izbegava i da kaže Fabrika dijamantskih kruna ili Dijamantske krune Bor, nego govori DKB, smatrajući da ga veliki broj ljudi neće razumeti. Dakle, kada sam išao u taj DKB, ta fabrika je predstavljena kao vrhunac tehnologije i da je veoma mali broj zemalja na svetu u stanju da pravi dijamantske krune, odnosno alate koji koriste veštačke dijamante za svoj rad. E vidite, jedna takva fabrika je uništena i u njoj se otvara pogon za izradu obuće, a Fabrika obuće koja je u neposrednoj blizini je uništena zato što je rečeno da tekstilna industrija, obućarska industrija i tako dalje, nemaju perspektivu i mi sa tim moramo da prekinemo. Da li onda možete da zamislite koliki je krah Srbije, koliki je naš privredni krah, kada jedan potpredsednik Vlade koji je 10 godina u svim vlastima dođe i pre nekoliko godina kaže da od tekstilne industrije nema ništa, a pre nekoliko dana kaže da će to biti novi privredni zamajac Srbije i kad u fabrici koja je bila tehnološki ponos jednostavno kaže da će se tu sada proizvoditi obuća i sada to predstavljaju ekonomskim uspehom. Drugi primer koji je pre svega važan za Borane jeste prodaja Belorečkog Peščara potpisivanjem ugovora gde se uopšte nije pitala lokalna samouprava, a ja vas podsećam da jedan od članova Zakona o privatizaciji kaže da se isključivo traži mišljenje lokalne samouprave o subjektu privatizacije kada se vrši privatizacija i to vam je Dinkić pokazao model kako će za veoma kratko vreme da se potpiše kupoprodajni ugovor za RTB Bor. Ovo što se sada ulaže je, mogu sada slobodno reći, trpanje para u džep nekom budućem potencijalnom vlasniku RTB-a Bor i to se pokazalo na mnogo primera dosad kada Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja kroz takozvano „pomaganje stranim investitorima“ jednostavno dovodi, gura im pare u džepove, državne pare svih nas, a privreda stagnira.

Što se tiče lokalne vlasti, tu je zaista više nemoguće reći da li imamo vlast ili nemamo. Za sad, prema onome što se dešava u Boru, ističe se jedan hiperaktivni odbornik i dva - tri reklo bi se bolesno ambiciozna direktora. Zajednička osobina im je da ni jedni ni drugi ne znaju šta su im nadležnosti. Oni se ponašaju po principu – koliko zgrabe nadležnosti, to su im nadležnosti, a predsednik opštine, predsednik Skupštine, zamenik predsednika Opštine kao i da ne postoje. Opštinsko veće takođe kao da ne postoji. Podsećam vas na kalendar da 20. decembra treba da se usvoji lokalni budžet, znači morala je bar pre dva dana da se održi sednica Opštinskog veća na kojoj bi prošao takav predlog budžeta za 2011. godinu na Skupštinu i da se bar 7 dana pre održavanja Skupštine podeli materijal odbornicima jer je nemoguće danas opravdati da postoji hitnost postupka kad se sazove sednica, a već se godinama zna da budžetski kalendar nalaže da se do 20. decembra usvoji odluka o budžetu lokalnih samouprava. Ja sam imao toliko. Ako imate pitanja, izvolite.

Novinar: Ko je taj hiperaktivni odbornik?

Rankić: Hiperaktivni odbornik je Blagoje Spaskovski, ali ta hiperaktivnost prelazi u nešto što zaista više ne može da se kontroliše. Ja sam imao prilike da odem u toku večeri da vidim onaj luster na tronošcu iznad spomenika obešenim partizanima iz 1942. godine. Ono vam je kao kada bi neko organizovao svadbu na groblju. Mislim da je to u najmanju ruku nekorektan odnos prema onima koji su na tom mestu izgubili živote vešanjem, da se postavlja luster u raznim bojama odnosno da raznobojna svetlost to obasjava. Zaista je neprimereno, ali to vam je posledica toga što jednostavno ne traže dozvole ni za šta što rade, a kad tad to će se obiti o glavu i zato sam ja imao primedbi. I danas se često polemiše oko fontane. Možda je ta fontana najružniji objekat koji je ikad izgrađen u gradu. Ali, znate, ispod projekta te fontane upisao se neki arhitekta, i ja svim kritičarima predlažem, pošto u Direkciji za izgradnju Bora postoji projekat za tu fontanu, potraže arhitektu i svi oni koji su nezadovoljni time što je on isprojektovao, neka kažu, da taj čovek bude na neki način kažnjen. Ali, ispod tog projekta postoji potpis. Međutim, čisto sumnjam da je iko konsultovao zaposlene u Muzeju rudarstva i metalurgije, čija je nadležnost, između ostalog, da vodi računa o spomenicima, da li je primereno da se na takav način osvetli objekat. Mene mogu kritikovati za razne druge stvari. Čudi me da me niko ne kritikuje za ogradu oko crkve, za radove u Zlotskoj pećini, za uličnu rasvetu u Ulici Moše Pijade, ali da vam kažem, sve je to rađeno po nekom projektu, iza svega toga stoji potpis nadzornog organa i sve je to predato na upravljanje nekom od javnih preduzeća. Recimo, trotoari su predati na upravljanje Javnom komunalnom preduzeću „3. oktobar“, kada je nadzorni organ potpisao da je potpuno u redu. Evo vidim da posle tri - četiri godine mene prozivaju da su neke ploče pomerene. Ne mislite valjda da onaj ko je radio treba da se ubuduće preseli u Bor i da održava ceo život trotoare koje je radio. Kada je fontana urađena i puštena u rad, ona je predata Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod“. Zašto ne funkcioniše, zaista ne znam i nije moje. Neke loše poteze koji su bili mogu da prihvatim, međutim ovo što se sada radi, nikada se tako nije radilo. Videli ste da je predsednik opštine pokušao mene da napadne na nekom svom druženju sa novinarima iako nema hrabrosti da održi konferenciju za novinare, plašeći se verovatno da može da bude i neugodnih pitanja, za dodelu zemljišta, pa kao protivzakonito i tako dalje. Kad sam izneo papire novinarima i pokazao da je u trenutku podele zemljišta to zemljište u Katastru bilo upisano kao „korisnik Opština Bor“, tada se ućutao. Ali vidite kako izvodi novu aferu. Oni na tuđem posedu, privatnom posedu rade parking, šire se i šta će biti sa tom aferom? Koliko će se platiti to zemljište? Dakle, mislio sam na Blagoja Spaskovskog kao hiperaktivnog odbornika, zato što verovatno ne zna šta su mu nadležnosti. On više radi u lokalnoj samoupravi od bilo koga od ovih zaposlenih. Vi znate da, ako ćemo se strogo držati zakona, odbornik uglavnom najviše aktivnosti ima na samoj sednici. Doduše, on je na Skupštini potpisao ugovor, a to već izlazi iz nadležnosti odbornika. Od ovih direktora, tu se ističu, čini mi se, po toj bahatosti da preuzmu ono što im ne pripada, Vladan Novović, Dalibor Orsovanović, a vidim da je sve aktivniji i ovaj iz Vodovoda. Ja neću da ga prozivam za kupovinu po minornim cenama „lada niva“ od kojih se pokvari jedna usput, jedna dok ih vozi iz Novog Sada prema Boru, kod Smedereva. Vidite koliko sam fer. Ja to znam već mesec dana, u međuvremenu su bile tri konferencije za novinare. Ali, boga mi, njihovo ponašanje gde misle da se svete svima onima koji ne misle kao oni neće moći da prođe, a ja ću se postarati da te stvari isteramo na čistac, počevši od toga da će neko nekad morati da mi dokaže gde su moje kuće, stanovi i silni lokali koje sam imao po Boru i Beogradu, a ja živim i dalje u 38 kvadrata stana koji moja supruga ima od pre braka. Pa će morati da dokažu gde je to moje enormno rasipništvo bilo, ako republički budžetski inspektor tvrdi da je budžet trošen u skladu sa Odlukom o budžetu. Da li su odbornici bili raskalašni pa glasali za takav budžet, ne znam, moraćete da pitate pojedinačno njih iz tog saziva.

Novinar: Gospodine Rankiću, upoznati ste sa timda se za programe gerontodomaćica, ugovori o privremenim i povremenim poslovima, novac isplaćuje sa zakašnjenjem, zavaravaju se ljudi. Šta vi mislite o tome ako se pojedinci iz vrha države, u Beogradu, upravo tako nonšalantno ponašaju sa određenim novčanim sredstvima?

Rankić:Ja istaknem poneki primer ovde na lokalu, misleći da se izbegne u ovakvoj situaciji u Srbiji ono što je moguće. za sve ovo što se dešava sada u Srbiji, pa i u lokalnim samoupravama, najviše je kriva Vlada Republike Srbije odnosno republička vlast. Lokalni nivo ne radi ništa što se ne radi gore. I zato su mene razapinjali na krst. Evo, i neformalni početak konferencije je bio o tome ko je dolazio, ko je gostovao dok sam ja bio predsednik opštine, ko je pevao na Trgu za Novu godinu. Ne znam ko je pevao, ali je neprimereno recimo od Nove Srbije da kritikuje kad u Boru peva neko za Novu godinu, a Velja Ilić, predsednik Nove Srbije dovede Cecu da peva u Čačku za Novu godinu. Znači, kako je to primereno da demokrate kritikuju ko će pevati za Novu godinu kad je Rankić predsednik, a Đilas, gradonačelnik Beograda organizuje da peva Ceca na Trgu za Novu godinu ili se skupi 100 trubača i to je potpuno primereno. Ja ću da vam kažem da je haos koji se dešava u svim lokalnim samoupravama posledica nesposobnosti republičke Vlade. Oni forsiraju takvo ponašanje, oni nisu isplatili strelce koji ispaljuju rakete za protivgradnu zaštitu mesecima i godinama. Setite se velike afere kada je sproleća na leto bilo gradonosnih oblaka i padavina grada i kada je uništena letina. Nikad niko nije odgovarao. Pa šta se desilo? Nema dovoljno raketa. Naravno da nema. Za uvoz više i nemamo novca a našu smo domaću proizvodnju uništili, nema više ni strelaca. Ko će da se prijavljuje ako ne dobijaju nadoknadu za to što posle obuke rade? Tako da je Srbija, na žalost, zemlja koja je u nestajanju pre svega zbog nesposobne vlade i zato se ova konferencija i zove „Srbija čeka Šešelja“. Mi verujemo da će povratak Vojislava Šešelja promeniti mnoge stvari u Srbiji. Hvala.