Saša Santovac

Građani ovog grada – kratergrada mogu ovih dana na ulicama da vide trenutno stanje putne mreže. Srpska radikalna stranka želi da predoči nekoliko stvari, kao prvo da je na poslednjoj sednici Gradskog veća grada Zrenjanina donešena odluka o izradi Strategije održivog razvoja grada Zrenjanina (u nastavku teksta: Strategija) za period od 2014. do 2020. godine. Mi smatramo da je to još jedan vid ispumpavanja novca iz budžeta grada Zrenjanina, iz više razloga. Ako danas pogledate tu Strategiju u prvom delu je potpuno identična – teritorijalno uređenje naše opštine, sada grada, je potpuno identično, broj stanovnika je smanjen, a to možete da izvadite iz Zavoda za statistiku - uvid u popis stanovništva, nema potrebe da nas neko ponovo obrađuje i da obrađuje taj podatak. Ono što se tiče prioritetnih stvari iz plana 2006. – 2013. godina, danas kada pogledate 90% tih stvari nije urađeno. Bukvalno treba da primenite to što piše u Strategiji za 2006. – 2013. godinu i možete da nastavite dalje na realizaciji tog projekta. Prostornim planom grada Zrenjanina, koji je donešen u prošlom sazivu, pre otprilke nešto više od godinu dana, ako se uzme da je sada urađen Regionalni prostorni plan APV i Prostorni plan R Srbije, jasno je precizirano šta je to što Zrenjanin treba da radi u narednom periodu. Izrada nove Strategije nosi sama po sebi izdvajanje sredstava iz budžeta, i to je ono što nedostaje u odluci, da im neko kaže koliko će uopšte koštati izrada Strategije. Mi smo sigurni da će izrada te Strategije koštati na desetine hiljada evra.

Danas ćemo napomenuti samo nekoliko stvari koje su predviđene Strategijom, koje od 2006. – 2013. godine nisu realizovane, i samo gradska vlast treba da radi na tim projektima, jer je to potpuno ista Strategija bez novopisane. Prvo što je predviđeno je završetak kompletne kanalizacione mreže u gradu, koja definitivno nije kompletno urađena, kao i završetak izgradnje kanalizacije u mestima: Ečka, Melenci, Elemir i Klek. Nijedno od ovih naseljenih mesta nema kompletno završenu kanalizaciju. Nastavak izgradnje kišne kanalizacije u gradu Zrenjaninu nije završen. Izrada projektno – tehničke dokumentacije za izradu uređaja za prečišćavanje otpadnih voda nije urađena, niti je izrađen uređaj za prečišćavanje otpadnih voda. Što se tiče aktiviranja Tiršove ulice, ako je aktiviranje samo korišćenje parkinga, onda to jednostavno nije aktiviranje, taj parking je sam po sebi mogao da se koristi bez ikakvih odluka, i smatram da je aktiviranje Tiršove ulice moglo da se koristi za određena kulturna dešavanja, jer je to prostor koji obezbeđuje i bezbednost dece ili učesnika tih kulturnih dešavanja, a to je mnogo adekvatniji način za korišćenje Tiršove ulice, nego ovo što je urađeno sa parking mestima. Tu grad ništa nije ulagao i samo vrši naplatu parkinga na svemu onome što je ranije postojalo kao nekadašnja pijaca. Zatim završetak gasifikacije naseljenih mesta: Lukino selo, Belo blato, Orlovat i Tomaševac. Moram da napomenem i to da sela poput Perleza, Knićanina, Čente nemaju rešenu gasifikaciju, tako da ni taj deo posla nije završen. Zatim nastavak ugradnje kalorimetra za sve one koji žive u objektima kolektivnog stanovanja, oni znaju da kalorimetri još nisu do kraja urađeni. Proces ugradnje, iako više puta najavljivan, je odložen. Zatim izgradnja fabrike vode za piće bila je predviđena do 2008. godine. Fabrika vode za piće ni dan danas ne postoji. Završetak obilaznice za kamionski i teretni saobraćaj – isti preusmeriti van grada – obilaznica nije završena u ovom gradu, i vidite vi i sada po svim ovim stvarima da je potpuno jasno da to samo treba primeniti. Sada dolazimo do onih veoma zanimljivih stvari koje se isto odnose na infrastrukturu i na razvoj samog grada, a to je završetak rekonstrukcije Jezera 2 Begejske petlje. Jezero 2 Begejska petlja već godinama stoji tako kako stoji, taj projekat nije završen iako je završetak radova planiran za kraj 2008. godine. Zatim realizacija projekta Univerziteta u Zrenjaninu – ni taj projekat nije završen i potpuno je jasno da danas kada pogledate Strategiju koja je bila predviđena za period od 2006. do 2013. godine, veći deo ozbiljnijih stvari nije urađen. Jasna Strategija u ovom trenutku za naredni period je završetak ovoga i primena onoga što stoji u prostornom planu R Srbije. Nema mnogo razlike u odnosu na ovu, samo što je Prostornim planom R Srbije predviđeno da obilaznica bude gotova do 2015. godine, tako da ne postoji neka velika razlika u onome što je potrebno još dodati u Strategiju održivog razvoja grada Zrenjanina. Što se tiče saobraćaja, ja ću još napomenuti još nekoliko stvari. U plovnim putevima je predviđeno čišćenje kanala plovnog Begeja koje nije urađeno, zatim izgradnja pretovarnih objekata uz plovne puteve koja isto nije urađena. Izgradnja savremenih kolovoza za deo puta Zrenjanin – Lukićevo – Botoš, Aradac – Elemir, Jankov most – Klek – Lazarevo, Mihajlovo – Elemir – Taraš, je predviđeno za saobraćaj a nije urađeno. Što se tiče železničkog saobraćaja predviđena je rekonstrukcija pruge Zrenjanin – Kikinda – Rumunska granica, Zrenjanin – Sečanj, Zrenjanin – Pančevo; ništa od toga nije urađeno, tako da se jasno postavlja pitanje zašto raditi novu Strategiju, kada samo treba da prepišete ono što je ranije bilo.

Strategijom je prediđeno povećanje nataliteta u ovom gradu, nažalost to nije urađeno, nažalost nisu prihvaćeni predlozi Srpske radikalne stranke, osim onog prvog koji se odnosio na to da se za novorođeno dete dobijaju određena finansijska sredstva iz budžeta grada Zrenjanina, a sve one ideje za pomoć porodiljama, nezaposlenim trudnicama grad Zrenjanin nije prihvatao, i na jedan način je on sam kriv što je natalitet u ovom gradu takav kakav jeste. S druge strane, što se tiče same ekologije, istaći ću još jednu stvar – Strategija održivog razvoja za period od 2006. – 2013. godine – tada je predviđeno da zbog malog prostora ili površina koje se nalaze pod šumama da će doći do povećanja ovih prostora, pa je predviđeno da će Strategijom održivog razvoja do 2013. godine procenat površine pod šumama u našoj opštini kretati oko 6%, međutim, kada je donošen Prostorni plan grada Zrenjanina videli smo da je ta površina svega 3,4%, što opet Strategijom nije ispunjeno. Prostornim planom grada Zrenjanina se predviđa da do 2020. godine ove površine budu 6,67% ukupne teritorije. Mi se iskreno nadamo da će se ovaj projekat ostvariti, ali kao i mnogo stvari koje se nisu ostvarile, veliko je pitanje šta će se desiti i po ovom pitanju.

Kada je donošena Strategija održivog razvoja grada Zrenjanina, tada je na kraju svog izlaganja predsednik opštine sa skupštinske govornice izjavio sledeće: „Na kraju 2013. godine, kada se ova Strategija završi, grad Zrenjanin će uvoziti radnu snagu, jer jednostavno neće biti dovoljno radne snage za funkcionisanje ovog grada, jer će biti toliko privrednih subjekata u gradu Zrenjaninu da Zrenjaninci neće moći da zadovolje te potrebe“. Nažalost, to se nije realizovalo, a svedoci smo da u odnosu na donešenu Strategiju, veliki broj subjekata koji su tada napomenuti u Strategiji poput Midera, Udarnika, Đokić kompanija, danas bivših privrednih subjekata, a sa ovima sa kojima će se pretpostavljam krenuti u proces restruktuiranja i pronalaženja strateškog partnera, nije pronađen strateški partner, tako da nažalost mi danas imamo manje zaposlenih lica nego što smo imali 2006. godine. Zato smatramo da umesto sredstava koja će se trošiti na plaćanje pojedinaca za izradu Strategije, bolje ta sredstva utrošiti na određene projekte u ovom gradu, a s druge strane i za pomoć lica kojima je ona potrebna od strane grada Zrenjanina.