Režimski huligani izazvali incident

BranislavRankić: Dame i gospodo novinari, Srbija je u proteklih nekoliko dana pokazala, po ko zna koji put, tragičnu podeljenost među građanima oko najvažnijih stvari kroz koje naša država prolazi. Hapšenje, i kasnija isporuka generala Ratka Mladića, pokazalo je podeljenost među Srbima. Uglavnom, pripadnici vlasti i njihove političke stranke su, s neskrivenim zadovoljstvom, komentarisali sve u vezi s Ratkom Mladićem, dok je miting Srpske radikalne stranke organizovan u Beogradu, odnosno protest protiv hapšenja Ratka Mladića, pokazao da je u Srbiji značajan broj onih koji osuđuju ovakvo ponašanje vlasti jer smo svesni toga da Srbiji tek predstoje ultimatumi. Sada će se tek postavljati druga pitanja koja će Srbiju opterećivati, a od tog našeg ulaska u Evropsku uniju izgleda da nema ništa i sve je veći broj zvaničnika iz Evropske unije koji govore da je taj proces evidentan možda u narednih 20 ili 30 godina, a da pre toga ne treba o tome ni da razmišljamo. Mi smo ponosni što smo učestvovali u protestu koji je organizovala upravo Srpska radikalna stranka, a i značajan broj građana, pretpostavljam, koji su simpatizeri a i onih koji uopšte nisu radikali zato što smo pokazali režimu da se ne mirimo da Srbija mora na ovakav način da se ponižava. Oni ljagu sa svog imena nikada neće sprati, a ljaga na Srbiji nikada nije ni postojala.

Što se tiče lokalnih tema, već duže od godinu dana je praktično ova vlast ako računamo i Privremeni organ kao deo sadašnje vlasti koji je suvereno vladao od marta prošle godine, vidi se da je najviše bilo priča a od svih tih priča i obećanja, na žalost Borana, nije bilo mnogo. Sve to što je u ovih godinu i više dana urađeno, manje je vredno od ograde oko crkve koju sam ja, po stupanju na dužnost predsednika Opštine 2006. godine, uradio u roku od dva meseca. I ono što je urađeno, potpuno je bespotrebno – tu su najznačajnija odlivanja sredstava na amfiteatar koji, pretpostavljam, da će imati sudski epilog, ali i protivzakonita kupovina polovnog klizališta od koga Borani neće imati koristi. Dakle, to su te dve stvari koje su evidentne, ostalo je održavanje ili veliki broj obećanja, počevši od hotela na Borskom jezeru, koji je trebalo da na početku ove letnje sezone primi prve goste. Bio sam neki dan, nema ništa. Ni druga obećanja nisu počela sa realizacijom, a pretpostavljam da ni od njih neće biti ništa. Ponovo se pokazuje, po ko zna koji put, da oni koji na brutalan način vode izbornu kampanju, koji se ne libe da kupuju birače, ili deljenjem poklona ili klasičnom kupovinom - davanjem novca, ne mogu da predstavljaju građane ili ne mogu da vode ili ne znaju da vode računa o interesima građana nego su pre svega tu, zato i ulažu veliki novac, da bi zadovoljili neke svoje interese.

Evo, ja sam imao toliko. Ako imate neko pitanje, izvolite.

Novinar: Kako komentarišete nerede koji su nastali u Beogradu nakon mitinga Srpske radikalne stranke?

Rankić: Srpska radikalna stranka, sa tim neredima, nema zaista ništa. I bilo je primetno da je pred sam završetak mitinga jedna poveća grupa mladih ljudi, između 200 i 300 možda, došla iz pravca Bulevara revolucije ili iz nekih drugih pravaca i priključila se mitingu i počeli su neredi i napadi na policiju. To je grupa koja je pozanata policajcima. Mislim da je policija to mogla i da spreči, to je grupa koja se pojavljuje na svim protestima, nevezano ko ih organizuje, ali policija očigledno nije htela to da spreči. Možda im je čak i odgovaralo u tom trenutku da se, eto, baci bilo kakva mrlja. Inače, jedan protestni skup koji je do tada u svemu bio, počev od govornika do onoga što je rečeno, potpuno perfektan.

Novinar: Kažete da su stranke na vlasti uglavnom pohvalno odgovorile na hapšenje i izručenje Ratka Mladića. Šta kažete na to što sada već najveća stranka opozicije, Srpska napredna stranka, nije imala stav ili je imala prećutno odobravajući stav? Kako komentarišete tu činjenicu?

Rankić: Pa vidite, najviše bih voleo da ne komentarišem, ali kad me pitate, reći ću vam da su oni najmanje bilo šta govorili o hapšenju Ratka Mladića, čime su pokazali da ih je sramota o tome uopšte da pričaju jer se radi o ljudima koji su do pre dve i po godine prednjačili u osudi saradnje sa Haškim tribunalom – setite se da je zamenik predsednika te stranke lepio nalepnice „Bulevar Ratka Mladića“, da je govorio da je Skupština Republike Srbije sigurna kuća za Ratka Mladića, da posle 2 ili 3 godine dođete i kažete da ste za punu saradnju sa Haškim tribunalom i da ste na vlasti, da biste vi uhvatili i isporučili Ratka Mladića, to se ne uklapa u ono što ja smatram časnim i onako kako treba da se ponašaju ljudi koji se bave javnim poslom. Dakle, nisu oni čak ni prećutno, već potpuno direktno su više puta rekli da da su oni na vlasti, isto bi to uradili, odnosno da podržavaju hapšenje Ratka Mladića. DSS je možda imao neutralan stav po izjavama, ali ako se prisetimo da su oni isporučili najveći broj optuženih za ratne zločine Haškom tribunalu dok su bili na vlasti, premijer Koštunica, onda ćete videti da su i oni za punu saradnju sa Haškim tribunalom. Ponosni smo, između ostalog i zbog toga što smo jedina stranka koja potpuno jasno kaže da smo protiv saradnje sa Haškim tribunalom ali i da smo protiv ulaska u Evropsku uniju. Na primeru doktora Vojislava Šešelja najbolje se vidi sva apsurdnost te saradnje s Haškim tribunalom. On je dovoljno učinio, bar za one koji su pratili njegov proces, da pokaže celom svetu da Haški sud nije tu da istražuje istinu i da presuđuje po pravdi. To je jedan politički instrument u rukama moćnih zemalja koji koriste da uglavnom ovde, na prostoru Balkana, kreiraju neku novu istinu i vidi se po svemu, po njihovim dosadašnjim presudama, ali se vidi i po tretmanu zatvorenika i po optužnicama, da oni nas tretiraju, sa prostora bivše Jugoslavije, ukupno gledano, kao retardirane, nesposobne, da je prema nama sve dozvoljeno, i tako dalje. I pravo je osveženje što je Vojislav Šešelj, bar verbalno, uspeo dosad da ih pobedi, a kakva će biti konačna presuda, videćemo.