Konferencija za novinare, 24. decembar 2015. godine
Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, tokom cele ove godine na našim redovnim konferencijama za štampu obaveštavali smo javnost o strašnom javašluku i kriminalu u velikim društvenim sistemima poput FAP-a, „Prve petoletke“, „Fijat automobila Kragujevac“, IMT-a i drugih sistema koji su nekada zapošljavali desetine hiljada radnika i čije uništenje traje već 15 godina, od dolaska dosmanlija na vlast.
Danas skrećemo pažnju, prema izveštaju našeg ekspertskog tima za ekonomska pitanja, na nedomaćinsko poslovanje u najmanju ruku i korupcionašku aferu Poljoprivredno-industrijskog kombinata Zemun, koji je, na našu veliku žalost, u stečajnom postupku, a nije morao da bude.
U tom postupku stečajni upravnik i stečajni sudija sa poveriocima odlučuju o sudbini ne samo 93 zaposlena radnika, na šta je sveden taj veliki kombinat, već, što je mnogo važnije, i o ukupno 1.250 hektara navodno poljoprivrednog zemljišta. Njihov je cilj da to zemljište proglase poljoprivrednim da bi ga prodali po neuporedivo nižim cenama, a ono se nalazi u gradskoj građevinskoj zoni i odavno je građevinsko zemljište.
U vlasništvu PIK-a Zemun, u okviru ovih 1.250 hektara, 750 hektara je gradskog građevinskog zemljišta. U ovom poljoprivrednom kombinatu nikom nisu važne muzne krave, tov svinja, prodaja komponenti i stočne hrane i proizvodnja žitarica, već upravo to gradsko građevinsko zemljište, koje će nekom miljeniku režima doneti basnoslovno bogatstvo.
Građevinsko zemljište je faktički i jedina realna vrednost PIK-a Zemun i zbog toga PIK nikako ne sme da se prodaje na klasičan način, a pogotovo ne u uobičajenom stečajnom postupku, koji je započet pre više od pola godine.
Uvođenjem PIK-a Zemun u stečajni postupak Vučićeva vlada će realizovati namere prethodnog režima tako što će neki tajkun blizak režimu kroz stečaj doći do enormnog bogatstva, koje će realizovati prodajom 750 hektara gradskog građevinskog zemljišta.
Ja vas podsećam da su pre više od šest godina PIK Zemun pokušali da preuzmu Aleksandar Vlahović i Danko Đunić. U tom cilju, 28. decembra 2008. godine objavljen je javni poziv na učešće na javnoj licitaciji, aukciji, koja je bila zakazana za 27. mart te godine.
Agencija za privatizaciju dala je 27. marta 2009. godine saopštenje o otkazivanju javne aukcije i zakazivanje nove za 15. maj. Javna aukcija otkazana je 23. aprila 2009. godine i o tome je Agencija za privatizaciju obavestila javnost, a 7. avgusta Vlada je najavila restrukturisanje u PIK-u Zemun.
PIK Zemun, prema poslednjem bilansu, za 2014. godinu, koristi 6,4 milijarde dinara, odnosno 53 miliona evra ukupne stalne i obrtne imovine, uključujući i 1.250 hektara zemljišta, od čega je polovina državno zemljište, a polovina je u vlasništvu samog PIK-a. Tu imovinu PIK pokriva sopstvenim kapitalom sa 45 miliona evra ili sa 84,61 odsto, a osam miliona evra su ukupne obaveze, delom tekuće, a delom iz prethodne godine.
U Srbiji u proseku (ovo je poređenje vrlo interesantno) sopstveni kapital učestvuje u finansiranju ukupno angažovane poslovne imovine sa 34,10 odsto i zbog tolike prezaduženosti cela privreda bi trebalo da ide u stečaj. A PIK Zemun ima sopstveni kapital od 84,61 posto, što je za oko dva i po puta veći stepen pokrivenosti ukupne imovine sopstvenim kapitalom u odnosu na prosek u Srbiji. I pored toga, stečaj u PIK Zemun uveden je 1. juna 2015. godine.
Pre toga, račun PIK-a Zemun bio je u blokadi od 10. oktobra 2012. godine, pa je iznos blokade dostigao 53 miliona dinara, odnosno oko pola miliona evra. Ovde očigledno ubijaju vola za kilo mesa.
Slučaj PIK-a Zemun mogao se izbeći da je bilo dobre volje i časnih namera. Trebalo je izdvojiti gradsko građevinsko zemljište i u skladu sa zakonom oglasiti i prodati, a samo desetak hektara bi bilo dovoljno da se namiri celokupna blokada računa, koja je veštački dovela do stečaja. Odgovornost za mahinaciju u PKB-u je na ministru privrede i direktoru Agencije za privatizaciju, i to i na ovim sadašnjim i na onima pre njih, a veza između njih, kada je u pitanju PKB, očigledno nikada nije ni prekinuta. U svakom slučaju, odvajanjem gradskog građevinskog zemljišta od poljoprivrednog bilo je moguće sačuvati PIK Zemun uz ogromnu količinu novca, koja je mogla da se slije u gradski ili republički budžet.
Zašto kažem u gradski ili republički budžet? Zato što niko nije utvrdio ko je, zašto i na koji način celokupan kapital PKB korporacije preneo u stoprocentno vlasništvo grada Beograda. Interesantno je da su podaci o vlasništvu PKB-a različiti u raznim institucijama sistema.
Dakle, sve ovo što je problem PIK-a Zemun preliva se i na mnogo veći kombinat, Poljoprivredni kombinat Beograd.
U poslednjem godišnjem bilansu za 2014. godinu upisano je da je polovina zemljišta državno vlasništvo, a polovina vlasništvo PKB-a. U Agenciji za privatizaciju upisano je vlasništvo PKB-a od 71,58 posto, a vlasništvo fizičkih lica u iznosu od 28,42 procenta. U APR-u uopšte nema vlasništva fizičkih lica, već je celokupna imovina upisana kao društveni kapital. U APR-u očigledno čak ne razlikuju društveni od državnog kapitala.
Ni podaci o stečajnom upravniku ovog poljoprivredno-industrijskog kombinata, osnovanog još 1962. godine, nisu verodostojni. Zvanično, stečajni upravnik Dušan Ćosović smenjen je 19. novembra, a na njegovo mesto je postavljen izvesni Miladin Stamenković. Međutim, u Agenciji za privatizaciju i dalje je kao stečajni upravnik upisan Dušan Ćosović.
Sve ovo nedvosmisleno ukazuje da je neko blizak naprednjačkom režimu trebalo da se ispod žita, na štetu države, dočepa nemerljivog bogatstva. Ponavljam da je to pre više godina bilo namenjeno Vlahoviću i Đuniću, koji već imaju iskustva sa tim prljavim poslovima. I trebalo je odavno da se nađu u zatvoru. Oni se pominju u izveštaju Verice Barać o 24 protivpravne kriminalne privatizacije u Srbiji.
Na sličan način svojevremeno su ta dvojica došla do 47 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora Industrije nameštaja „20. oktobar“, a.d. „Beograd“. Tipično za dosmanlijske privatizacije, porušili su proizvodne hale i prodali lokaciju, a robne kuće i maloprodaju su prodali ili dali u zakup. Zgradu u Dušanovoj ulici, na primer, izdali su u zakup „Telekomu“ po ceni od 12 evra po metru kvadratnom.
I pored prijava da je tender za prodaju „Industrije nameštaja 20. oktobar“ nezakonito sproveden, jer je predviđao da kupci moraju najmanje pet godina da se bave proizvodnjom nameštaja, Aleksandar Vlahović i DankoĐunić i dalje uživaju poverenje naprednjačkog režima, koji ih predstavlja kao vodeće ekonomiste u zemlji.
Naši mediji su pisali da je stečajni upravnik PKB-a, uz saglasnost stečajnog sudije, bez tendera dao 908 hektara zemljišta na jednogodišnju obradu privrednom društvu „Žito Dunav agro“, u većinskom vlasništvu Petra Barišića, po ceni od 16 miliona dinara i to je u javnosti predstavljeno kao veliki problem. Ovom vešću, zapravo, je samo skrenuta pažnja sa suštinskog problema i činjenice da nikako nije smela da se naloži aukcija zemljišta, a da se Kombinat odmah nakon toga uvede u stečaj.
Zbog svega ovoga, Srpska radikalna stranka zahteva od ministra privrede Željka Sertića da se uključi u rešavanje problema PKB-a i da spreči očigledno dobro pripremljenu pljačku državne imovine. Evo, mi smo mu dali sve podatke, a on, kao i cela Vučićeva vlada, morali bi da rade svoj posao.
Podsećamo i da smo ranije izneli niz primera da Agencija za privatizaciju ni do kraja ove kalendarske godine nije objavila podatke o poslovanju velikih privrednih društava za 2014. godinu i pozivamo Vladu Republike Srbije da zahteva od Agencije da pre gašenja objavi te rezultate, koji će javnosti pokazati sve loše poteze i negativne posledice naprednjačke ekonomske politike.
Izvolite, imate li vi neko pitanje? Ako nemate, hvala.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR