Branislav Rankić:Dame i godpodo novinari, danas je praznik obnovljenja hrama Svetog Đorđa, Đurđic, slava Opštine Bor, ali i slava velikog broja građana. Ja ovom prilikom, ispred Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke želim da čestitam svima onima koji obeležavaju ovaj dan.
Tema konferencije za novinare, kao što ste i sami videli je „Regionalni razvoj Bora“, a to sam izdvojio kao projekat koji je tipičan za Srbiju u poslednjih desetak godina. Naime, u Srbiji je na stotine takvih projekata već realizovano i rezultati toga, kao što vidite, jesu ogromna nezaposlenost, desetine milijardi zaduženost države, nikakve privredne aktivnosti i to je širi projekat uvođenja države Srbije u jednu vrstu ekonomske i finansijske zavisnosti od svetskih finansijskih centara pre svega, ali krajnji cilj je da se dovedemo u dužničko ropstvo i da na taj način ne možemo razvijati privredu onako kako bi to bilo poželjno po nas.
Evo, vidite na samom ovom primeru da se sa projektom već došlo do polovine, a suštinski, u Boru se ništa nije desilo. Naravno da je jedan broj ljudi, uglavnom za tih 5, 6 meseci na koliko su dobijali te privremene poslove, uređivali pojedina rečna korita, neke potoke, seoska groblja i tako dalje. I, šta je efekat toga – oni su za veoma mali novac, na nekoliko meseci, dobili priliku. I za to je, nažalost, bila potrebna stranačka pripadnost, da nešto novca zarade, ali ništa od toga nije ostalo trajnog karaktera.
Oni potoci koji su očišćnjni ponovo su zaprljani, groblja koja su očišćena ponovo su se zatravila, šiblje poraslo, oni koji su dobili posao na 6 meseci ponovo su ostali bez posla, a krajnji efekat je da je Srbija enormno zadužena i da će ta 43 miliona dolara koji se odnose na Projekat regionalnoig razvoja Bora, nekad neko morati da vrati.
To će vraćati građani Republike Srbije. Usput je to najbolji primer kako, u prvom redu G 17+ ali i druge stranke koje su na vlasti, pljačkaju sopstveni narod. Setite se samo one afere oko kupovine računarske opreme za Nacionalnu službu za zapošljavanje preko Regionalnog centra za razvoj Bora, pa pogledajte šta se radi sa onima koji za dva meseca postaju računovođe. Šta će nama, u tom slučaju, srednje škole, šta će nama fakulteti, šta će nama bilo kakve strukovne škole? Mi smo, na žalost, imali i situacija da su pojedine škole nudile po Beogradu, da za tri meseca proizvode novinare. Na kursevima tromesečnim postajete novinar. Danas u Srbiji skoro da nemate punoletnih ljudi bez nekoliko licenci, nekih potvrda programa da su pohađali neke kurseve i tako dalje. Krajnji efekat je da niko od toga nije imao koristi, pogotovo nije uspeo da nađe trajno zaposlenje.
Ovom prilikom bih, takođe, skrenuo pažnju na to da građani Bora, a ovo se odnosi pre svega na one koji danas vladaju, ali i one koji su zaduženi da vode računa o zakonitosti u državi Srbiji, imaju puno pravo da znaju kako se i na šta troši njihov novac. I to bez obzira da li je to novac iz budžeta ili neki drugi. U krajnjoj liniji, to je sve novac građana Bora. Ja ne mogu da verujem da se toliko stvari po gradu radi, a da niko ne zna na koji način se finansiraju, ko to plaća, koliko šta košta, ali vrhunac svega je da se rade mnoge stvari bez dozvola, a onda čujete od onih koji su zaduženi da štite zakonitost u radu – nema problema, neka oni urade, mi ćemo napisati dozvole kakve treba, naknadno. Ali me takođe zabrinjavaju i čuveni po hrabrosti, borski sindikalci, kako su ušli u mišje rupe i polako krckaju u tim rupama te svoje apanaže koje primaju preko plata. Kako su uspeli sve da ih kupe, tako da je danas moguće da radnici iz javnih preduzeća, ali i iz RTB-a, sa Flotacije i drugih pogona, odlaze i rade na zoološkom vrtu od 7 do 19 sati. Po 12 sati dnevno, i subotu i nedelju, a pri tom niko ne sme da pita svog pretpostavljenog na poslu da li će mu to biti plaćeno, kako će biti plaćeno, kako se plaća prekovremeni rad, kako se plaća rad vikendom i praznikom, kako se plaća rad u noćnim smenama. Ta pitanja niko ne sme da postavi, nego moraju da rade, pa ako nešto plate, dobro jeste. E, sad – prozivam sindikalce da pitam gde je ta njihova čuvena hrabrost ili je dovoljno da im neko da da budu u članstvu nekog upravnog odbora, pa da preko plate dobiju još tridesetak, 40 ili 50 hiljada, pa da njihova hrabrost splasne i da kažu – pa, eto,šta ćete, to je demokratija, demokratija košta i tako dalje.
Vidite, insistiram na tome da imamo puno pravo da sve to saznamo. Ja sam se više puta, na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja, obraćao Opštinskoj upravi, čak i RTB-u jednom, međutim iz RTB-a nisam dobio nikakav odgovor. Oni očigledno smatraju da mogu da rade šta hoće.
E sad, mene ne bi ni zanimalo mnogo kako oni troše novac, verujte, da se pomalja nova Topionica iz zemlje, da se nešto dešava dole. Ali, kada dođete u situaciju da namenjen kredit nestaje i odlazi na razne kružne tokove, razno ulepšavanje grada koje, u krajnjoj liniji i nije toliko funkcionalno, a da na kraju onoga za šta je kredit namenjen nema ni na vidiku, onda se pitate da nećemo doći jednoga dana u situaciju da ćemo ostati enormno zaduženi, da nećemo imati ono što nam je obećano i da će na kraju sve da se pretvori u suštu suprotnost. Zbog toga tražimo da se na vreme polažu računi građanima Bora gde i na koji način se troši njihov novac, da bi bar na vreme građani znali da reaguju.
Evo, ja sam imao toliko. Ako imate neko pitanje, izvolite.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR