Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, postojeći naprednjački režim u Srbiji stalno obećava neke reforme, obećava da će narod živeti bolje, ali sve je to u principu prazna priča, jer su tri i po godine na vlasti, a ništa nisu uradili da poboljšaju ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji. Šta će to da se reformiše? Nema više šta da se reformiše kada je sve uništeno.
Može li nešto da se obnovi? Može, ali pod nekoliko uslova. Prvo, da se promeni vlast, jer ova vlast ne može ništa da obnovi. Drugo, da se vrati zaštita domaće proizvodnje carinama, po svetskim standardima, da se posebno zaštiti poljoprivreda i proizvodnja hrane uopšte, a onda da se uvedu podsticajna sredstva za razvoj drugih vidova domaće proizvodnje.
Stalno iščekuju neke strane investicije, koje ne dolaze ili kada dođu, dođu nedovoljno, a režim onda plaća stranim firmama po nekoliko hiljada evra za otvaranje svakog radnog mesta.
Stalno se vodi neka kampanja po stranim nalozima. Te ispitivanje porekla imovine, te ispitivanje ovoga, te ispitivanje onoga i sve ostaje prazno slovo na papiru. Niko ne može provesti to preispitivanje imovine u Srbiji. Može za određen uzak krug ljudi, sto ljudi na spisak, pa da se za njih utvrdi, pa ne mogu da dokažu poreklo pa da im se oduzme. Da li je to racionalno i sa pravnog i sa ekonomskog aspekta? Nije.
Šta je jedan od najvećih problema Srbije? Desetine milijardi evra, odnosno dolara, odnosno nekadašnjih nemačkih maraka izneseno je iz zemlje. Tajkuni koji su to izneli obezbedili su se na dalekim egzotičnim ostrvima i čim se pripreti ispitivanjem imovine, oni izvuku još ponešto što imaju ovde i tako se obezbeđuju.
Šta mi treba da uradimo? Moramo da sprovedemo neke mere koje su sprovedene još sedamdesetih godina u ondašnjoj Jugoslaviji. U ondašnjoj Jugoslaviji je bilo zabranjeno posedovanje deviza, bilo je krivično delo posedovanje deviza. A onda se režim ispravno dosetio da kaže – ko god donese devize u banku na štednju, samim tim činom on ih je legalizovao. Na stranu to što je posle došlo do blokade naših banaka, do blokade računa i tako dalje.
Mi moramo hrabro napraviti nekoliko koraka i reći – ko u naše banke donese bilo koju količinu novca, taj novac se uzima na štednju, stavlja se na račune. Kažu – to je pranje novca. A ko smo mi u današnjem svetu da se mi bavimo pranjem novca? Za nas je interes da Srbija postane glavna praonica novca u Evropi i svako ko hoće da opere novac neka dođe da uloži u naše banke. Tako će pojeftiniti krediti, tako će se smanjivati kamate. Tamo gde je višak novca, čvrste valute, stranog novca, tamo padaju kreditne stope, odnosno kamatne stope. E, to mi treba da uradimo. Buniće se Evropska unija. Pa neka se buni. Reći ćemo im – je li vama svejedno što se ide na Novodevičija ostrva ili što se ide u Srbiju, gde je tu za vas razlika? Da li za vas postoji razlika u odlasku tog kapitala na ostrvo Vanuatu ili u njegovom dolasku u Srbiju?
Moramo Srbiju pretvarati u of-šor zonu, ako ne celu Srbiju onda one zone u Srbiji koje su najnerazvijenije, jug Srbije, istok Srbije i zapad Srbije, pa i na severu Srbije postoje mesta uz Dunav, gde treba stvarati te of-šor zone. Tako se privlači strani kapital.
Nuđenjem realizacije njegovih interesa, ogromne količine novca nepoznatog porekla su u svetu u opticaju. Nismo mi Evropska unija, toliko bogati, toliko moćni, toliko razvijeni da sad treba da uterujemo svaki evro ili svaki dolar gde je stečen. Šta nas briga što je neko negde sticao novac u inostranstvu na različite načine, ako je on spreman da taj novac ovde donese i položi u naše banke, pod uslovom da se zadrži i kontrola ovih stranih banaka u Srbiji, da one ne mogu da iznose uloge. Ko god da je doneo ulog u tu banku da ne mogu da iznesu tako stečen kapital, mogu, dakle, da iznose samo ono što je njihova čista zarada od poreza, a to je zarada na ime naplaćenih kamata.
Ovaj režim i dalje, umesto ekonomske efikasnosti, demonstrira ekonomsku i socijalnu demagogiju, a od toga se ne živi. I izbori su potrebni što pre. Srbija mora da prečešlja svoju unutrašnju situaciju, moraju da se raščiste i odnosi između stranaka i odnosi u strankama, da prođemo još jedno pročišćenje, a onda neka narod odluči o svojoj sudbini. Srpska radikalna stranka ima veoma racionalan ekonomski i socijalni program, mi taj program u svim svojim nastupima u Srbiji zastupamo. Ja sam vam danas saopštio samo jedan od segmenata tog programa po kome se mi razlikujemo od postojećeg režima.
Dakle, onaj ko kod nas pljačka državu, ko ima ogromne plate u državnoj administraciji, onaj ko ide da letuje na egzotična ostrva, a radi u državnim službama, onaj ko pljačka javna preduzeća, on može sve, a onaj ko bi spolja došao, sa nekim takozvanim sumnjivim novcem, e on ne može, njega treba u zemlju ukopati. Takva politika ne vredi u društvu koje želi zaista da izađe iz ekonomske krize.
Izvolite, imate li vi neko pitanje?
Izvolite.
Novinar: Voja Stevanović, N1. Imam tri pitanja.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Odakle ste vi, izvinite?
Novinar: Iz N1, Voja Stevanović.
Prokomentarišite malo detaljnije ovo što ste rekli da je obična stvar kada sa vrućim novcem dolaze i njihovi vlasnici sa svojim navikama. Kako bi to moglo da se odrazi na društvo u Srbiji? Drugo, vezano za nedeljnu paradu. Najavljeno je neko okupljanje, koliko sam ja razumeo.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ko je najavio?
Novinar: Sad pre nego što sam krenuo izašla je neka vest. Da li ćete vi imati neku akciju u nedelju?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Gde je izašla ta vest?
Novinar: Verujte mi, ako grešim, izvinjavam se. Da li planirate onda vi neku akciju u nedelju?
I samo još, dozvolite, treće pitanje, vezano za lošu ekonomsku situaciju. Da li mislite da ljudi koji su osiromašeni i koji su već na socijalnoj ivici, to svoje nezadovoljstvo mogu da artikulišu u nekoj od postojećih partija koje im se nude? Gde mislite da bi oni pre tražili tu artikulaciju, na levici ili na desnici?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Što se tiče ljudi koji bi došli sa novcem sumnjivog porekla, mi moramo imati dobru policiju i vlast, pre svega, koja će poštovati sopstvene zakone i onda ti njihovi negativni maniri i ponašanje nemaju prostora za manifestovanje. Međutim, ako njima primere budu davali domaći moćnici, domaći tajkuni, domaći mafijaši, e onda će se stvari dalje komplikovati i ukupna situacija pogoršavati.
Ovakvu ekonomsku meru za koju mi plediramo može provesti samo vlast koja je besprekorno čista u moralnom i pravnom smislu, vlast koja nije ogrezla u kriminalu, koja nije sklona korupciji i koja želi čiste račune. Došao si sa torbom novca – lepo, dobrodošao. Možeš novac da uložiš u banku, možeš da ga investiraš, sve možeš, ali ovde važe strogi državni propisi u pogledu tvog ponašanja. To je, dakle, čistih računa sve.
Što se tiče te homoseksualne parade u nedelju, mi smo decidno izrazili svoje stanovište, mi smo protiv toga. Mi smatramo da se homoseksualizam, kao način života, ne može propagirati, da se u tome ne može tražiti neka nova društvena vrednost, jer to nije vrednost. To je nešto što, ako bi se suviše raširilo, ugrožava same temelje društva. I pošto ugrožava same temelje društva, u najmanju ruku ne sme se popularisati.
Ali smo i protiv toga da se šikaniraju, da se progone, da se diskriminišu, da se tuku i svega ostalog čemu su ranije bili izlagani.
Dakle, mi tu imamo jedan promišljen stav. Šta oni rade u četiri zida, u svojim privatnim kontaktima, u dvoje, u troje, u četvoro, u hiljade, to je njihova stvar, što bi se neko u to mešao. Ali ne sme se to propagirati kao alternativni vid života, podjednako značajan kao onaj normalni koji je Bog odredio, koji je priroda evolucijom nametnula i čoveku i životinjama. Naš je, dakle, stav tu kristalno jasan i mi tog dana ne organizujemo nikakve skupove.
Možda se sećate da sam se našalio u emisiji na „Hepi“ televiziji, kada sam rekao otprilike, možda doslovno ću uspeti da kažem – bavim se mišlju da predložim svojim simpatizerima tog dana da se svi priključimo sa četničkim zastavama i drugim četničkim obeležjima i tako dalje. To je bila jedna šala, ja mislim da je cela nacija to shvatila kao šalu. Pa ne mislite valjda zaista da bismo se priključivali njihovoj manifestaciji? Zašto bismo ako nemamo nameru da ih tučemo? A zaista nemamo nameru da ih tučemo i nikada se u tom smislu nismo eksponirali.
I vaše treće pitanje, koje se tiče ljudi koji su na socijalnoj margini – svoju budućnost mogu sagledati samo u politici Srpske radikalne stranke.
Sve dosmanlijske stranke, za ovih 12 godina njihove vlasti, su se maksimalno kompromitovale. One su potpuno opljačkale Srbiju.
Pokazalo se da ova naprednjačka opcija ne štiti malog čoveka, da ne štiti siromašne ljude, nego im smanjuje i plate i penzije. Dakle, ostala je jedino Srpska radikalna stranka.
Novinar: I apatija.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Naš je cilj da razbijemo tu apatiju. Naš je cilj da probudimo nadu, da probudimo ponos, veru u srećniju budućnost i da ljude motivišemo da se menja vlast da bi se stvorili novi uslovi u kojima je moguće ekonomsko ozdravljenje i izlazak iz socijalne bede. I to radimo, evo, punih deset meseci, od mesta do mesta u Srbiji, od jedne do druge lokalne televizije i na svim javnim tribinama koje organizujemo.
Novinar: A ne mislite li da su ljudi previše razočarani uopšte u političke stranke?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ljudi su previše razočarani, ali nema drugog izbora, nema drugog izlaza. A ne mislite valjda da bi naš narod podlegao tolikom razočaranju da bi tražio druge varijante političkog sistema – autokratske, diktatorske, totalitarne, poput fašističkih, komunističkih i sličnih. To bi bila tek definitivna propast.
Dakle, iz krize moramo izlaziti demokratskim putem, narodnom voljom i promišljenom politikom.
Novinar: Hvala vam.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Molim. Ima li još neko nešto da pita? Ako nema, hvala vam što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR