Tomislav Ljubenović: Danas smo vas pozavli na konferenciju kako bismo putem vaših medija obavestili svoje sugrađane da je Srpska radikalna stranka počela sa prikupljanjem potpisa za Peticiju za oslobađanje profesora doktora Vojislava Šešelja. Ova akcija odvija se na čitavoj teritoriji Republike Srbije, ali jako važan podatak koji je potrebno da naša javnost zna, jeste taj, da se istovremeno ova akcija sprovodi i u Ruskoj Federaciji, Republici Srpskoj i Francuskoj. Samo da podsetim da je krajem decembra prošle godine u Ruskoj dumi formiran Komitet za zaštitu prava Vojislava Šešelja, a uskoro će još jedan ovakav komitet biti formiran i u Francuskoj. Potpisi za peticiju koji budu prikupljeni u sve četiri države, biće zajedno predati Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, sa zahtevom da donese oslobađajuću presudu u procesu protiv dr Vojislava Šešelja.
Dame i gospodo, poznato je da se prof. dr Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, nalazi već osam godina u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Dobrovoljno je otišao u Haški tribunal 24. februara 2003. godine. Tužilaštvo je optužnicu napisalo 15. januara 2003. godine.
Vojislav Šešelj je tako postao jedini optuženik pred Haškim tribunalom koji je u vreme sukoba na tlu bivše SFR Jugoslavije bio opozicioni političar. Njemu se sudi zbog njegove ideologije, političkih stavova, zbog verbalnog delikta koji više ne postoji.
Tokom ovog političkog procesa, dr Šešelju su prekršena sva procesna i ljudska prava: pravo na život, pravo na pravično suđenje, pravo na suđenje u razumnom roku, pravo na odbranu, pravo na obaveštavanje o svim aspektima optužbe i pravo na komunikaciju i posete.
Tužilaštvo ne raspolaže nikakvim dokazima protiv Vojislava Šešelja, a to potvrđuje i činjenica da je optužnica menjana čak 5 puta, poslednji put je izmenjena 7. decembra 2007. godine, kada je suđenje već počelo. Pune četiri godine tužilaštvo je insistiralo da se dr Vojislavu Šešelju na silu nametne branilac. Prvi pokušaj suđenja u novembru 2006. godine, zbog očiglednog kršenja svih prava optuženog, poništen je i zato je novo suđenje počelo tek 7. novembra 2007. godine.
Jedno od neprikosnovenih prava koje jemči savremeno krivično-procesno pravo jeste pravo na odbranu, po kojem optuženo lice slobodno bira način na koji će se braniti. U više navrata, Vojislavu Šešelju tribunal je na silu imenovao branioce u pripravnosti, spremne da preuzmu njegovu odbranu. Na početku suđenja tužilaštvo je predložilo, a sudsko veće, kršenjem međunarodnog prava, usvojilo da mu se nametne branilac. Posle skoro četvorogodišnjeg boravka u pritvoru, braneći svoja ljudska i procesna prava zagarantovana svim međunarodnim konvencijama, Vojislav Šešelj je bio primoran da 10. novembra 2006. godine započene štrajk glađu. Dramatičan štrajk, tokom kojeg je Šešelj bio na ivici smrti, prekinuo je 8. decembra 2006. godine kada su mu ispunjeni osnovni uslovi koji se tiču poštovanja ljudskih i procesnih prava. Tokom ovog maratonskog procesa, nezabeleženog u sudskim analima, promenjene su čak četiri pretpretresne sudije, a sam sudski postupak prekidan je i započinjan nekoliko puta. Više puta mu je uskraćivana komunikacija sa spoljnim svetom, uključujući pravne savetnike i porodicu. Frapantna je činjenica da je suđenje započelo tek nakon četiri godine njegovog pritvora. Ni dan-danas nije dat odgovor na pitanje zašto se krši njegovo pravo na ekspeditivno suđenje. Čak je i predsedavajući sudskog veća, Žan-Klod Antoneti, upozorio da je dužina postupka protiv Šešelja oborila svetski rekord. Skoro godinu dana se odugovlači sa odlučivanjem po pravilu 98bis Pravilnika o postupku i dokazima, odnosno sa donošenjem oslobađajuće presude, s obzirom da je javnost imala priliku da vidi da tužilaštvo nije uspelo da dokaže nijednu tačku optužnice, a proces se uporno i nepotrebno odugovlači. Suđenje dr Vojislavu Šešelju je najupečatljiviji primer zloupotrebe postupka, kršenja prava optuženog na suđenje u razumnom roku i prava na pravično suđenje. Sudije priznaju da je ovo suđenje svetski rekord ne samo u pogledu dužine pritvora, već i po drugim aspektima kršenja prava na pravično suđenje. Dakle, u pitanju je politički proces.
To su u, najkraćim crtama, razlozi, zašto smo se odlučili da uz pomoć Rusije i Francuske započnemo sa prikupljanjem potpisa za pomenutu peticiju. Želim da obavestim javnost da će predstavnici Srpske radikalne stranke potpise sakupljati na punktovima, da ćemo obilaziti naše sugrađane, ali i da naši sugrađani mogu potpisati peticiju i u prostorijama Gradskog odbora Srpske radikalne stranke, svakog dana sem nedelje u vremenu od 9 do 16 sati. Kako se vreme dolaska doktora Vojislava Šešelja bliži, ovom prilikom obaveštavam i da će 19. februara u „Sava“ centru biti oranizovan veliki rusko-srpski skup povodom osme godišnjice odlaska doktora Vojislava Šešelja u Haški tribunal. Gradski odbor Leskovac će organizovati polazak iz Leskovca. Takođe će biti organizovan polazak i iz ostalih mesta u Jablaničkom okrugu: iz Vlasotinca, Lebana, Bojnika, Medveđe i Crne Trave, pa svi zainteresovani mogu doći u prostorije Gradskog odbora da se informišu o terminu polaska i ostalim detaljima u vezi sa odlaskom na pomenuti skup.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR