Marijana Četojević: Dame i gospodo novinari, hvala vam što ste došli na još jednu konferenciju za štampu GO SRS Zrenjanin. Najpre moram da istaknem besmislenost poteza vladajuće koalicije u potrazi za rešenjem izlazka iz krize. Naime, sve je počelo kao nova obmana građana, krilaticom političkog marketinga Demokratske stranke – Prodaja kontrolnog paketa akcija Telekoma Srbija znači izlazak iz krize već u 2011. godini.
U pitanju je čista manipulacija zato što je suprotno svim ekonomskim principima prodavati kontrolni paket akcija zdravog, profitnog Telekoma. Srpski ministri su već potrošili očekujućih 1,4 milijarde evra, ne razmišljajući o kompaniji OTE, koja ima nameru, bez preciziranog vremena, da proda udeo u Telekomu - pre 13 godina plaćen oko 300 miliona evra, a danas vredi oko 560 miliona evra.
Sledeća kobna besmislica je trošiti novac od prodaje profitabilnih akcija Telekoma u infrastrukturne kapitalne investicije tipa krpljenje rupa na putu ili završetak regionalnog puta. Navedeno predstavlja investiciono održavanje. Ove neprivredne ili opštedruštvene investicije služe ciljevima društva, a ne stvaraju materijalnu vrednost, višak vrednosti ili višak rada – ne uvećavaju nacionalno bogatstvo. Putevi se svugde u svetu grade koncesijama.
Očigledno je da vlada luta o trošku građana tražeći strateški proizvod za izvoz, od ogromnih ulagalja u auto-industriju u poslednje dve godine, da bi danas utvrdila da je ipak budućnost u poljoprivredi, te je isplativije ulagati sada u granu koju je finansijski zapustila u prethodnom periodu, a baveći se subvencijama monopolista, gotovo i ugušila.
Luta i NBS, od Jelašićeve ekspanzivne monetarne politike do Šoškićeve restriktivne, koju sprovodi povećanom referentnom kamatnom stopom. Igrajući se veoma opasnom igraom – puštajući kurs dinara da bi obezvredila državne dugove, uspela je da devalvira cenu rada za 30 odsto u odnosu na 2008. godinu, da poveća inflaciju van planiranih okvira, ne obezbedi zaposlenost, da potroši od početka godine 2,5 miljarde evra deviznih rezervi. Nastavak ovakvog trenda bi značio potpuni privredni kolaps. Svaka četvrta firma u Srbiji ne može da otplaćuje svoje devizne kreditne obaveze ni sa kašnjenjem od tri meseca.
U Srbiji je manje zaposlenih, u periodu od 2009. do jula 2010. godine, 175.000 lica, prema objavljenim makroekonomskim indikatorima. Za to vreme u lokalnim samopravama čelnici svoje budžetske apetite zadovoljavaju sve većim komunalnim taksama.
Ima li dodatnih pitanja? Ako nema, zahvaljujem se na prisustvu.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR