Poboljšanje zdravstvenih usluga na lokalnom nivou

Branislav Rankić:Kao što vidite, držim se Zakona o lokalnoj samoupravi i nadležnosti predsednika. Jedna od obaveza predsednika je i redovno izveštavanje javnosti o svom radu.

Obavestiću vas o svom boravku u Nišu – u ponedeljak i o poseti Ministarstva za zaštitu sredine u Beogradu – juče. U Nišu sam, s Ministarstvom zdravlja i Zdravstvenim centrom, potpisao zajednički ugovor o sprovođenju projekta „Poboljšanje zdravstvenih usluga na lokalnom nivou“. Taj projekat je potpisan prošle godine, kada sam, takođe, bio predsednik Opštine. Reč je o Predlogu, na osnovu kojeg smo konkurisali za dobijanje sredstava. Zdravstveni centar će, pre svega Dom zdravlja - koji bi od 1. januara trebalo da pređe u nadležnost lokalne samouprave, dobiti materijalnih sredstava. U pitanju je računarska oprema, sredstava veze, neke pokretne radio-stanica i drugo. Ovim će Zdravstveni centar raditi mnogo uspešnije.

Juče sam bio u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja. Prisustvovao sam četvrtom sastanku Radne grupe za sprovođenje komponente „A“ projekta Svetske banke od 43 miliona dolara, namenjenih za regionalni razvoj Bora. Komponenta „A“ podrazumeva rešavanje ekoloških problema u opštini Bor. Onih problema koji su posledica stogodišnjeg rada rudnika, ali i onih koji će iskrsnuti u budućnosti, jer će nova tehnologija usloviti nove ekološke probleme.

Jedan od njih je i aero zagađenje, pa smo, pre dve nedelje, otvorili za to novu mernu stanicu. Ona je automatizovana i odobrena u Institutu za rudarstvo i metalurgiju. Najavio sam vam, a to ste mogli videti i na sednici Veća - da će, na osnovu odluke Opštinskog veća, biti organizovan odlazak u posetu bratskom gradu Baru. Biće to na Dan opštine Bar - 24. decembra ove godine. Ranije sam boravio tamo i siguran sam da je veoma korisno da ubuduće unapredimo naše odnose i da ih obogatimo novim sadržajima.

Što se tiče političkih prilika u Boru, vidite da su napetosti splasnule, a bile su tako prisutne i opterećujuće u Opštini Bor - pre samo petnaestak, ili dvadesetak dana. Sa ove distance, jasno vam je, a i većini građana Bora, da su sindikati bili grubo zloupotrebljeni u političke svrhe. Iskorišćeni su da stanu iza nečega što je bilo čisto političko opredeljenje. Oni, i pored ovog saznanja, nastavljaju s politikanstvom - prikupljaju potpise. Na njihovu žalost, ne znam da li su čitali zakonske propise. Nije propisima dozvoljeno da se uvodi privremeni organ upravljanja na osnovu prikupljenih potpisa. Zakon o lokalnoj samoupravi izričito navodi koji uslovi moraju biti ispunjeni, da bi se u jednoj lokalnoj samoupravi uveo neki privremeni organ upravljanja. Neko taj organ zove i prinudnom upravom, ali, u svakom slučaju, on se ne postavlja na osnovu potpisa građana. To se čini samo na osnovu rezultata glasanja – na raspisanim izborima.

Što se tiče narednih aktivnosti, one će biti obrazložene pred Novu godinu. Sada sam obavezan, pošto sam, voljom odbornika, ponovo izabran za predsednika Opštine, 23. juna 2009, da vam saopštim stanje budžeta Opštine Bor. Ovo je potrebno, jer se javnost obmanjuje da se sredstva ne koriste u skladu sa zakonom. Izveštaj o inventaru i njegovoj primopredaji i finansijski izveštaj su završeni. Pre dva dana je bivši predsednik dolazio da potpiše primopredaju dužnosti, ali je, na kraju, tražio dodatno vreme. Ne znam kada ćemo obaviti primopredaju, ali su u toj primopredaji, na dan 23. juna, evidentirane obaveze Opštine Bor od 203 miliona dinara. Stanje od juče je sledeće. Obaveze Opštine Bor, posle 5 i po meseci, su 209 miliona dinara. A stanje 10. septembra 2008. godine - kada sam razrešen dužnosti predsednika, bilo je 118 miliona dinara. Iz toga vidite, da su obaveze Opštine, sa 118 miliona, povećane na 203 miliona dinara. U pitanju je 9 meseci. Toliko se bio povećao dug Opštine Bor, a u periodu od juna do danas, za pet i po meseci, dug Opštine Bor je povećan samo za 6 miliona. Pri tome, morate imati u vidu, da je u junu 2009, kada sam ja postao ponovo predsednik, došlo do umanjenja transfernih sredstava od strane Republike - za 10 miliona mesečno. U međuvremenu, moram vam to reći, manipuliše se u vez s dinamikom zarada. Isplaćene su zarade za radnike ŠRIF-a. To mogu potvrditi i prisutni novinari ŠRIF-a. Jedan mesec je isplata obavljena ubrzano - zbog likvidacije firme, a ostale su bile redovne. Uglavnom, kašnjenja nemamo.

Kod škola je napravljen najveći pomak – kada sam ja došao, njima su bili isplaćeni osnovni troškovi za septembar 2008 – tada, kada sam ja razrešen dužnosti predsednika Opštine. Za poslednjih 5 meseci, počeli smo redovno plaćanje, pre toga su dugovi nagomilavani.

Za javni linijski prevoz, dugovanja su znatno smanjena. Prvi put posle više od godinu dana, redovno se plaćaju i troškove grejanja.

Postoji usmeni dogovor bivšeg predsednika Opštine i bivšeg direktora Toplane, u prisustvu načelnika Opštinske uprave i načelnika Odeljenja za finansije - da Opština Bor ne plaća troškove grejanja Toplani, a da, od januara 2010, Opština vraća dug Inteza banci od 167 miliona dinara. Međutim, i pored tog preuzimanja duga - koji bi Opština vraćala Inteza banci, što ne dovodimo u pitanje – bez obzira koji se predsednik za to obavezao, ali mora da znamo, da su obaveze Opštine prema Toplani veće. Da bismo smanjili dužničke obaveze, počeli smo s vraćanjem duga Inteza banci, jer ovo dugovanje mora da dovedemo na podnošljiv nivo.

Veliki broj izvođača je takođe namiren. Postignuta je dinamika, pa u odnosu na ono koliko uspemo da naplatimo u budžet, toliko ćemo i da raspodeljujemo – što ravnomernije.

Ja sam imao toliko. Ako nešto imate da pitate, izvolite.

Novinar: Kakva će biti projekcija budžeta za narednu godinu i šta je sa osnivanjem novih firmi?

Branislav Rankić: Mi smo čekali da se usvoji budžet Vlade Republike Srbije. Prekjuče je usvojen. Mislim da amandmanima neće biti izmenjen u Skupštini i biće brzo usvojen.

U ponedeljak bi trebalo da bude gotov budžet Opštine. Za sledeći četvrtak bismo zakazali sednicu Veća, na kojoj bi se raspravljalo o budžetu i o još nekoliko tačaka. Članovi veća će imati vremena da se upoznaju s budžetom i njegovom namenom. Sve to će stići za sednicu Skupštine opštine - 18. decembra, u sledeći četvrtak. Odbornici će steći uvid u sve za 7 dana, to je vreme koje je predviđeno Poslovnikom. Dakle, u četvrtak, 18. decembra, biće usvojen budžet Opštine Bor za 2010. godinu, a zakonski rok je 20. decembar. Kao što znate, u petak je slava Sveti Nikola. Zato je zadnji rok za usvajanje budžeta - 18. decembar. Morali smo da sačekamo usvojanje budžeta na Vladi i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije, da bismo znali kolika su sredstva koja ćemo dobiti i na osnovu toga ćemo planirati raspodelu sredstva.

Što se tiče osnivanja novih firmi, sve tri firme su registrovane. Potpisana je Sistematizacija radnih mesta prošle nedelje. Očekujem da će, shodno dogovoru u izvršnoj vlasti, direktori tih javnih preduzeća će početi s prijemom radnika.

Novinar: Kolika su dugovanja dva ugašena i jednog likvidiranog preduzeća?

Branislav Rankić: Nije sve evidentirano. Dugovanja bivšeg ŠRIF-a su (sada je to Radio-televizija Bor) oko 30 miliona dinara, Sportskog centra, takođe, dosada evidentirana, oko 36 miliona i Centra za kulturu oko 9 miliona. Pri ovome moram da vam skrenem pažnju da je Centar za kulturu povećao dugovanja zbog pripajanja Bioskopa. Bioskop je imao velika dugovanja za grejanje, struju i neisplaćene lične dohotke. Prema dosadašnjoj evidenciji, pretpostavljam da će se neka dugovanja osporavati, zato što je ustanovljeno i nenamensko trošenje sredstava. O tome, imamo izveštaj opštinskog budžetskog inspektora, Ružice Mihajlović. Sačekaćemo analizu ovog izveštaja. Međutim, Opština Bor, činom likvidacije, preuzima obavezu da namiri poverioce čija potraživanja nisu sporna. Broj zaposlenih vam je poznat, na osnovu potpisanih sistematizaci: 44 su u Radio-televiziji; 55 u Sportskom centru i 16 u Centru za kulturu. Mi očekujemo da ćemo iz ušteda, na osnovu isplata zarada, moći da otplatimo ta dugovanja u narednom periodu. Ona su izuzetno velika. To su dugovanja od vremena kad sam se vratio na mesto predsednika Opštine. Na osnovu ovog podatka, možete da znate kako je vlast funkcionisala u svakom periodu. Mislim, u prvom redu na predsednika Opštine, njegovog zamenika, članove Opštinskog veća – oni su presudno uticali na trošenje sredstava. Mislim da su obaveze ŠRIF-a bile 9 miliona u septembru 2008 - kada sam razrešen. Pri tome je 6 miliona otpadalo na neisplaćene lične dohotke. Po mom povratku, pošto je za veoma kratko vreme došlo do donošenja Odluke o likvidaciji te firme - izazvane time što u maju nije tražen rok za produžetak prava na frekvenciju. To je trebalo da prouzrokuje i oduzimanje dozvole za emitovanje. Pored ovog problema, bilo je i drugih. To su stručne stvari, pa o njima neću više govoriti. Dakle, dug od 9 miliona je sada 30 miliona. Sportski centar, uključujući dug za grejanje, je oko 11 miliona. S ostalim obavezama, dug je 36 miliona. Centar za kulturu je imao veoma mala dugovanja, ali su povećanja pripajanjem Bioskopa.

Novinar: Hoće li isključivo direktori pozivati sa Zavoda za zapošljavanje potrebne radnike?

Branislav Rankić: Da, da. Isključivo je to posao direktora i moram vam reći da veliki broj direktora, počevši od direktora osnovnih i srednjih škola, pa do direktora javnih preduzeća i ustanova imaju tu obavezu. Ali o tome mora da odlučuju i načelnici pojedinih odeljenja uprave Opštine. Do sada su oni to pokušavali da izbegnu. Evo, javno im govorim -ako ne umeju da budu direktori, ne moraju to, po svaku cenu, ostati. Dešava se da, u velikom broju slučajeva, ljudi dolaze kod njih da dobiju neku informaciju, ili da pokušaju da ostvare neko pravo, a oni ih, bez ikakvog razloga, upućuju predsedniku Opštine. Zamislite direktora javnog preduzeća kome dođe bivši zaposleni i kaže: „Izvinite, ja hoću da znam svoj status. Da li ćete me pozvati? Da li sam ja neophodan firmi?“ A direktor odogvara: „A o tome, ne odlučujem ja. Pitajte predsednika Opštine“. A ja o tome ne odlučujem. Evo, otvoreno vam kažem, a to i direktori slušaju – direktori će primati nove radnike. Isto je tako i sa Opštinskom upravom. Tih slučajeva ima zaista mnogo. Ne radi se samo o direktorima koji su trenutno u postupku vođenja novoregistrovanih preduzeća, nego i o direktorima preduzeća koja nisu imala nikakve transformacije u tom pogledu. Recimo, neko neko dođe u „Toplanu“, u „Vodovod“ ili „Treći oktobar“ - da pita, da li ima posla, a oni mu kažu – „Idite Vi kod predsednika Opštine. Ako on kaže da može, odmah može“.

Ljudi dođu kod mene i kažu, da je tako. Međutim, ja nikada nijednom direktoru nisam sugerisao da li da nekoga primi ili ne. Neka to rade u odnosu prema potrebama firme.

Ako nemate više pitanja, hvala.