PDV i cene proizvoda široke potrošnje više nego u Nemačkoj

Vladanka Živanović: Poštovani građani Mladenovca, na današnjoj konferenciji za novinare govorićemo o stavovima SRS po pitanju sadašnjih zakonskih rešenja u vezi s porezom na dodatu vrednost i porezom na imovinu građana. Generalno gledano, oba zakona, svaki na svoj način i svaki za svoj pripadajući iznos, utiču na dalje siromašenje većine stanovništva Srbije, koje iz dana u dan preživljava pomeranje granice egzistencijalnog minimuma, što traje već mnogo godina unazad. Postojeća zakonska rešenja su takva da umesto da vode računa o najugroženijim slojevima stanovništva, starijoj populaciji i naročito mladima, nezaposlenima, i deci, upravo te najugroženije slojeve populacije najviše i pogađaju.

Jer kako objasniti drugačije, na primer, da se PDV na bebi opremu i hranu obračunava u iznosu od 18%, i to u uslovima opadajućeg nataliteta u Srbiji, koji se graniči sa demografskom katastrofom. Mladi roditelji u Srbiji plaćaju najskupllje bebi pelene u Evropi. Jedno pakovanje pampers pelena je 1400 dinara, dok je u Švedskoj pakovanje pampers pelena 580 dinara, a u Nemačkoj 400 dinara. Kašice za decu su, na primer, u Nemačkoj 100 dinara, a kod nas su 200 dinara… a gde su krevetići, šetalice, dečja odeća, igračke kao edukativno sredstvo, dečja obuća... jedne Ciciban cipelice sa anatomskim uloškom su 5-6 hiljada dinara, a malom detetu u prvoj godini života cipelice se kupuju na mesec dana. PDV je i ovde 18%.

Dalje, zna se da mlada populacija najviše koristi internet. PDV na ove usluge je takođe 18%, a sama cena, na primer standardnog paketa ADSL, je sada 1560 dinara.

Poređenja radi, takođe u Nemačkoj, gde je protok na internetu  za 14 puta veći, tj. brži, cena standardnog paketa je 10 evra, tj. oko 1000 dinara.

Konstatujemo: deklarativno, Vlada se zalaže za povećanje nataliteta i razvoj informatičkog društva, a evo kako to izgleda u praksi.                      

Što se tiče osnovnih životnih namirnica, svedoci smo divljanja cena naročito ove jeseni, tako da mi građani Srbije plaćamo najskuplje ulje, mleko i brašno u Evropi... Na primer u Nemačkoj litar ulja je 100 dinara, brašno je 25 dinara, mleko je 56 dinara, a kod nas je ulje 150 dinara, brašno 65 dinara, mleko 69 dinara, a i nema ga veoma često na tržištu u dovoljnim količinama. PDV se obračunava po stopi od 8%.

Srpska radikalna stranka se zalaže za ukidanje PDV-a na bebi opremu, za smanjenje PDV-a na osnovne životne namirnice, i za ukidanje trgovinskih monopolista kao što su „Delta“, „Maksi“, koji su dodatno svojim monopolskim ponašanjem opteretili cene roba na srpskom tržištu... Zakon o zaštiti konkurencije, koji je vladajuća koalicija donela i koji je inače u primeni od novembra 2009. godine, samo je mrtvo slovo na papiru kada su u pitanju „Delta“ i „Maksi“ - ne postoji nijedan izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije koji se odnosi na ova dva trgovačka monopola. Izgleda da su još nedodirljivi... Inače, hipermarketi u Evropi postoje, ali posluju po principu ekonomije obima, pa tako na  primer hipermarket Albi u Nemačkoj, za jedan dan akcijske prodaje, isporuči krajnjim potrošačima i po pola miliona računara po znatno nižim cenama nego obično.

Što se tiče novog Zakona o porezu na imovinu, koji je usvojen 29. decembra 2010 godine, opet su na udaru građani, a ne tajkuni, odnosno bogati sloj stanovništva, jer pravna lica nisu obuhvaćena ovim zakonskim rešenjem, a zna se da se imovina tajkuna najvećim delom vodi na njihova preduzeća, a i inače imovina preduzeća je iskazana po knjigovodstvenoj vrednosti koja je znatno niža od tržišne.

Linearno, a ne progresivno oporezivanje, u uslovima ovako velikih socijalnih razlika, naravno uz izuzetu imovinu tajkuna koja se vodi na njihova preduzeća a koja je ogromna, kao što je u Srbiji slučaj sada, jasno govori ko će bolje proći u ovoj fiskalnoj preraspodeli.

 Primera radi, vlasnik vile na Dedinju u Beogradu, zaista će uplaćivati 1000 evra više, ali to je za njega povećanje od 20%-30%, dok će, recimo, građanin koji ima stan u staroj gradnji od 50m2 imati za 60% veći poreski račun u 2011. godini, dok će od 2012. godine, ako lokalna samouprava zadrži maksimalnu stopu od 0,4% što je najverovatnije, i kada dođe, kako kažu, do primene zakona u punoj snazi, porez na imovinu će biti 5 puta veći. Inače, poreski račun je veći za 60% u 2011. godini, pogađate, samo zato što je 2011. godina predizborna. Dakle, sve je jasno!!!

Što se tiče poreza na imovinu, nije jasno sledeće:

1. Zašto oni koji su odgovorni za nizak stepen naplate poreza – koji iznosi oko 50% , a to su poreska odeljenja lokalne samouprave, ne snose posledice svoje neodgovornosti zbog nesprovedene kancelarijske kontrole i tolerancije dugovanja?  

2. Zašto više od 40% nekretnina u Srbiji uopšte nije popisano i uopšte nije obuhvaćeno poreskim sistemom? Zbog nesprovedene terenske kontrole od strane poreskog odeljenja, naravno!!!

Posledica svega ovoga je da je prethodnih godina, u strukturi prihoda gradova, porez na imovinu učestvovao sa oko 5%, umesto sa 10-15%, kako bi zaista bilo da je Poreska uprava valjano odradila posao... 

Poštovani građani Mladenovca, ovde nema ni govora o socijalno i državotvorno odgovornoj vladi za koju se vlada Mirka Cvetkovića deklariše.

Želimo vam uspešnu radnu nedelju.

Komentari

0 KOMENTARA

TVOJ KOMENTAR

VIDEO SNIMCI

TVITER

INSTAGRAM