Odlazak Premijera u Srebrenicu i rezolucija koju je predložila Velika Britanija, imaće nesagledive reperkusije po srpski narod i državu. Varaju se svi oni koji misle, da je to samo jedna «obična» antisrpska rezolucija na koje smo se već nakvikli. Odavno je poznato šta nam misle Englezi. Svoj odnos prema Srbiji, obično iskazuju uvijeno, u rukavicama. Danas više nemaju potrebe za tim, idu brutalno bez uvijanja. Slično je bilo i 1914.godine, kada je jedan britanski parlamentarac predlagao, «Srbiju treba izvući na sred okeana i potopiti je».
Ali to što Englezi rade , nije naš najveći problem. Naš najveći problem su oni koji su na čelu Srbije i koji pristaju da igraju po engleskim notama. Vučić uvek pristaje na sve. Pristaje na sve što je unapred definisano, dok pred domaćom javnosti glumi državnika koji vodi teške pregovore. Pristajanje na sve što se traži, njegova je jedina državna ideologija. On nam redovno servira naivnu državničku utopiju. Srbija se uvlači u igru, u kojoj dva vuka i jedno jagnje odlučuju šta će biti za ručak, a odluka se donosi pošteno, demokratskom većinom. Njegova «Budućnost u koju verujemo» , doseže samo do narednog Briselskog ultimatuma.
Zapad nas nikada neće pustiti da mirnim putem rešavamo svoje probeme. Zbog toga neprestano proizvodi sukobe u našem okruženju i to uvek na našu štetu. Na Balkanu je najlakše izazvati mržnju prema Srbiji, i to malim sredstvima. Zapadna propaganda neprestano opominje naše susede:«Srbi – to su Varvari na kućnom pragu». Zato svaki sused Srbije odgovara zapadu, samim tim što nije Srbija. Niti je bilo niti će biti režima i poretka u Srbiji, koji ovo može promeniti. Osnovna logika govori da je nemoguće živeti bolje i bezbednije putem ustupaka. Srbiji su potrebni uspesi a ne ustupci. Svi sukobi, a pogotovo oni na Balkanu, su frontalni sukobi, a to znači da uvek gubi onaj ko prvi popusti. Da bi se postupalo razumno, nije dovoljno imati samo razum, govorio je Dostojevski.
Istorija je pokazala da države i narodi nestaju sa lica zemlje, ne zbog nedostatka materijalnih, već zbog nedostatka duhovnih vrednosti. Rimsko carstvo je palo u ruke Varvara, upravo iz ovih razloga. Takva sudbina čeka i Evropu.To je i naš najveći problem. Što je nekada predstavljalo svetinju, danas predstavlja mlaćenje prazne slame. Iako je moguće obmanuti i čoveka najviših moralnih kvaliteta , samo su ljudi od časti, veliki ljudi i ljudi za velika dela. Čovek skromnog razmišljanja, može dubiti na glavi, ali neće uspeti da pomeri granice svoga pogleda na svet.
Ne treba nam politika koja se raspada već na nivou teorijskih razmatranja. Državnička politika mora biti logički utemeljena, mora ukazivati na ključne tačke i mora biti prepoznatljiva svima. To je kao sa avionom. Princip podizanja aviona u vazduh, zasniva se na proračunima, a ne na lepoj priči konstruktora.
Nemoguće je istovremeno ići i levom i desnom stranom puta. Naša država je ugrožena. Došlo je vreme da je spasavamo.Neprijatelj i dalje želi, ne samo da proliva našu krv, on sada želi i da je pije. Ne smemo mu to dozvoliti. «Krv je ljucka rana naopaka».
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR