Milorad Mirčić: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka u ovom trenutku, na ovaj dan, kada je velika tuga u Srbiji zbog smrti Patrijarha Pavla, apeluje na političku zrelost, na sabornost i na razumevanje među političkim prtijama koje deluju na političkoj sceni Vojvodine.
Potrebno je da se, na bilo koji način, krivotvori ono što je Skupština Vojvodine usvojila nema nikakve svrhe da se podgrevaju politički sukobi, da se razbuktavaju političke strasti. Iz prostog razloga što Statut Autonomne Pokraijne Vojvodine treba da je jedan dokument oko kojeg će postojati saglasnost najvećeg dela stanovništva, građana Srbije koji žive u ovom delu, u Vojvodini. Nije suština što će sada neko da zloupotrebi tu činjenicu da ima dvotrećinsku većinu u Parlamentu, pa će na taj način da izdefiniše, ili da usvoji Statut koji će njemu ili njegovoj političkoj partiji doneti neku političku ili drugu korist.
Suština je da taj dokument bude, u pravom smislu te reči, nešto što će znatno doprineti da se postigne politička stabilnost. Nešto što će doprineti da Vojvodina kao regija bude izdefinisana kao autonomija, ali u sastavu Srbije. Mi smo svedoci jedne činjenice da je Skupština Vojvodine, usvajajući izmene i dopune, i zamislite tog paradoksa, neproglašenog Statuta sa Zakonom koji još nije usvojen, pribegla jednoj prevari. Ta prevara se sastoji u tome da tehničke i pravne korekcije, u tom tekstu Statuta, koji još nije proglašen i usvojen, treba da izvrše nadležni odbori Skupštine APV. I onda smo naišli na jednu veliku prevaru i obmanu da se Novi Sad dvostruko, ili dvojako, tretira, u smislu da je Novi Sad glavni grad, a sa druge strane u članu 10. koji stoji ispod ovog naslova, stoji da je glavni administrativni centar. Kada ne bi bilo primera iz bliže prošlosti onda bi čovek i mogao da poveruje da je to slučajna greška.
Međutim, imamo primer Crne Gore. Crna Gora je u svom Ustavu izdefinisala da je glavni administrativni centar Podgorica, a glavni grad je Cetinje. Tako da je ovaj naslov koji je ostao, koji bi trebao, po logici stvari, po zdravom razumu i, na kraju krajeva, po pravu i zakonu da bude usklađen sa članom 10. Ovde ostaje ne samo mogućnost dvojakog tumačenja, nego kao mogućnost daljnjeg manipulisanja, a dalje manipulisanje može da donese nove probleme. Ono što je trebalo usaglasiti to je, ne samo terminološki nego i suštinski, da li u Vojvodini žive nacionalne zajednice ili živi srpski narod i nacionalne manjine. Zašto nacionalne zajednice? Pa, zato što je to lord Karington plasirao tu jednu definiciju kako bi, jednostavno, na područjima kao što je Srbija, naneo štetu i onima koji čine većinu i onima koji čine manjinu. Ne možete definisati da na području jednog dela države Srbije žive nacionalne zajednice, pa je narod srpski definisan kao nacionalna zajednica, a čini većinu u odnosu na ukupan broj stanovnika. A nacionalne manjine definisane, zamislite kakva definicija, čak i socijalisti, odnosno Marks i Engels bi im pozavideli, kaže to su manjinski deo naroda koji živi na tom području, a manjina je u odnosu na ukupan broj stanovnika. I sada kada čovek to počne da objašnjava da li je u suprotnosti sa Ustavom ili nije prosto se nameće rešenje da ne treba baš mnogo pravnih nauka ili poznavanja zakona. Ustav kaže da je Srbija država srpskog naroda i svih njenih građana koji žive na području Srbije. Ovde imamo potpuno paralelan sistem. Nešto što negira i Ustav, nešto što dodatno komplikuje situaciju. Pre svega nacionalne manjine ne mogu da osvare sva svoja prava, a većina preko noći postaje zajednica. To je trebalo korigovati u predložnom Zakonu o prenošenju nadležnosti u kom jasno stoji da je to nacionalna manjina.
U Ustavu jasno stoji da je Srbija država većinskog srpskog naroda. Nije ovo priča koja nema neki cilj ili nema neki razlog, ovo je priča da se tom definicijom uvedu nova pravila, a njima bi se prekršila ona usvojena Zakonom i Ustavom. Ono što Srpska radikalna stranka apeluje, na čemu insistira, ne treba od svega praviti pozorište. Amerikanci su, očito, namere da, zajedno sa svojim saveznicima, i ovde naprave pozorište. Od onih koji su lešinari i koji se hrane još na razvalinama SFRJ, koji svoje utočište traže u razvaljivanju Srbije. Dodali su i ove koji sada glume neke koji bi trebalo da budu korektivni faktor političkim lešinarima. To su oni koji tvrde da inostranstvo ne traži od aktuelne vlasti u Srbiji da ovo radi sa Vojvodinom. Oni imaju takvu ulogu, on imaju uogu da unesu zabunu i zabludu u javnost Srbije kako niko ne traži iz inostranstva. Iz inostranstva to i traže. Pa, zar nam nije Cobel rekao kako će se odvijati kompletno scenario oko odvajanja Kosova i Metohije, oko višeg stepena autonomije Vojvodine, odnsno stvaranja Republike Vojvodine i oko Sandžaka? Čiji je Cobel ambasador bio? Nemački! A gde ide Boris Tadić? Ide kod Merkelove! Kad bi toliko bili naivni i kad ništa ne bi znali onda bi mogli poverovati ovim novostvorenim političkim partijama koje se hrane tako što razbijaju Srpsku radikalnu stranku, koji se kunu da oni imaju informaciju da Amerikanci nisu upučeni u ovo, da Amerikanci i stranci ne traže od aktuelne vlasti da se razbija Srbija. Kako bi to bilo naivno i kako bi to bilo kratkovido kada bismo takvima poverovali. Oni su i stvoreni, oni i postoje na političkoj sceni Srbije da bi izigravali protivtežu ovim separatistima, da bi oni bili taj korektivni faktor. Srpska radiklana stranka i dalje će preduzimati sve političke aktivnosti, stranačke aktivnosti, kako bi sprečila donošenje ovakvog pogubnog i štetnog Zakona o prenošenju nadležnosti, a kako bi na taj način najdirektnije sprečila usvajanje protivustavnog Statuta APV.
Ako imate pitanja, izvolite.
Ako nemate, hvala vam puno.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR