Nemanja Šarović: Sve patriote treba da se okupe pod okrilje Srpske radikalne stranke

Nemanja Šarović: Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka zahteva od Vlade Republike Srbije i od Ministarstva inostranih poslova Republike Srbije da zvanično i formalno zatraže od Ruske Federacije da uloži veto u Savetu bezbednosti na predlog britanske rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici.

Mi smo tokom prethodnih nekoliko nedelja upozoravali šta će se desiti i ukazivali na to da je isključivi cilj donošenja te rezolucije, da se kolektivna krivica nametne srpskom narodu, da buduće generacije koje će odrastati u Srbiji nose taj žig genocidnog naroda i da se u budućnosti Republika Srbija natera da u svoje obrazovne programe unese odrednice o tome da je srpski narod počinio najstrašniji zločin i najstrašniji genocid u 21. veku, da je to učinjeno u Srebrenici. Time bi se ujedno praktično zabranilo svako negiranje da je tamo došlo do genocida i na taj način bi se praktično zapečatila lažna istorija, koju je kreirao Haški tribunal.

Mi već godinama upozoravamo da je Haški tribunal upravo i formiran kako bi se nametnula zvanična istina, dakle istina koju pišu zapadne sile, koje su veliki neprijatelji Republike Srbije i srpskog naroda, kako bi se obezbedilo da istorija bude onakva kakvu oni žele, i da se na taj način opravda sramna uloga koju su oni imali, i u izbijanju sukoba, i u odvijanju sukoba i u bombardovanju srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini, u Republici Srpskoj, i u krajnjoj liniji, i konačno i poslednje, u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Mi smo pre dva dana saznali kroz taj holandski dokumentarac da je postojao tajni dogovor Britanije, Francuske i Sjedinjenih Američkih Država da se prekine bombardovanje snaga Vojske Republike Srpske, kako bi bilo omogućeno da dođe do tog zločina, a mi ne sporimo da je došlo do zločina u Srebrenici. To još jedanput pokazuje da strane sile, kao što su napravile medijsku prevaru oko pijace Markale, kao što su inscenirale slučaj Račak, tako je i Srebrenica još jedna od prevara, koja je osmišljena od strane zapadnih obaveštajnih službi kako bi srpski narod bio bombardovan i kako bi se omogućilo da NATO avioni još jedanput napadnu srpske položaje.

Republika Srbija ne sme da se drži po strani, i Vlada Republike Srbije se ne sme igrati, ne smeju sedeti na dve stolice. Naša pozicija mora biti jasna. Koliko god da se menja, i da li će to biti treća, četvrta, peta ili sedma verzija rezolucije koju je podnela Velika Britanija, potpuno je jasno da taj osnovni cilj i osnovni elementi rezolucije neće biti izbačeni, a to je: da je Srebrenica drugačija od svih zločina, da je to najveći zločin u ratu i da su muslimanske žrtve privilegovanije od svih drugih žrtava, što je zapravo i jedini cilj. Veto jeste i može biti jedini odgovor, i kao što su Vlada Republike Srpske i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zvanično zatražili od Ruske Federacije da se uloži veto, mi smatramo i zahtevamo da isto to može i mora učiniti i Republika Srbija.

Aleksandar Vučić, to je potpuno jasno, neće putovati u Savet bezbednosti, a sledeći razlog je činjenica da Angela Merkel 7. jula, naravno, ne slučajno, dolazi u Beograd, kako bi se pojačali pritisci, kako bi se pojačale ucene, i kako bi državni vrh Republike Srbije bio nateran da još jedanput pogazi nacionalne interese srpskog naroda i Republike Srbije. Aleksandar Vučić ni po koju cenu ne sme otići u Srebrenicu. I zbog poniženja koje smo doživeli povodom hapšenja Nasera Orića u Švajcarskoj, i činjenice da je on isporučen Bosni i Hercegovini, koja ni tokom prethodnih 20 godina nije imala nameru da mu sudi, koja je njegovim puštanjem neposredno nakon toga što je vraćen u Sarajevo, jasno pokazala da nikada neće procesuirati bilo koji zločin protiv srpskog naroda, kao i to da će one koji su najviše ubijali, najviše klali, koji su bili najkrvoločniji, uvek slaviti kao svoje nacionalne heroje.

I u Hrvatskoj se sprema proslava dvadesetogodišnjice zločinačkih akcija „Bljesak” i „Oluja”, tokom kojih je stotine hiljada Srba proterano sa svojih vekovnih ognjišta, i tokom kojih je ubijeno hiljadu ljudi, najviše civila, žena, dece, staraca, ljudi koji su nemoćni, ljudi koji nisu pripadali ni vojsci ni policiji Republike Srpske Krajine. To pokazuje da ni Hrvatska ni BiH federacija ne žele pomirenje, da ne žele istinu, da ne žele saradnju, već da će nastaviti da veličaju zlikovce i da će učiniti sve da istorija i zvanično bude falsifikovana.

Dokle god srpski narod na to ne pristane, to nije moguće. I bez obzira na sve pritiske, i Vlada Republike Srbije i svaki građanin Republike Srbije dužni su da se svim sredstvima odupru takvim ciljevima.

Izvolite, ukoliko imate nekih pitanja.

Filip Avramović, BIRN: Iz vaše stranke su najavili da planirate ujedinjenje desnice, pa me zanima da li ste već kontaktirali sa nekim povodom toga i da li ste započeli pregovore?

Nemanja Šarović: Ne. Mi smo jasno pozvali sve srpske patriote da se okupe pod okriljem Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka već 25 godina dosledno istrajava i na svojim programskim načelima i na borbi za srpstvo. Mi smo jedini koji tokom tih 25 godina nikada nismo poklekli i nikada nismo izdali srpske nacionalne interese i koji smo uvek priznavali volju naroda, ma kakva ona bila. Vama je potpuno jasno da ne postoji druga ozbiljna politička organizacija koja može mobilisati građane Srbije koji su nezadovoljni i koja može mobilisati taj takozvani patriotski blok. Mi ne vodimo nikakve pregovore. Vi znate da se Srpska radikalna stranka uvek i pre svega bavila sobom. Otkad je predsednik stranke došao u Srbiju, a to je već nekih sedam meseci, mi smo intenzivno radili na obnovi stranačke infrastrukture. Nedavno smo održali stranački kongres, gde su praktično svi stranački organi, od najviših do najnižih, prošli određeni test, određenu proveru, odnosno prošli proces reizbora. Na taj način ne može se osporiti legitimitet nijednom stranačkom organu.

Mi smo nedavno, u prošlu nedelju, održali veličanstveni skup na Trgu republike u Beogradu pod nazivom „Vidovdanska buktinja srpskog radikalizma“, na kome smo pokazali snagu Srpske radikalne stranke. Kao što ste mogli da vidite, mi nismo kao drugi kad organizuju desetine i stotine autobusa iz čitave Srbije, nas taj skup maltene nije ništa ni koštao, ali smo pokazali da smo u stanju da mobilišemo veliki broj ljudi bez obzira na vremenske uslove, bez obzira na medijsku blokadu i činjenicu da maltene niko od medija u Srbiji taj skup nije hteo da najavi. Mi nismo štampali ni plakate, jer za to nismo imali novca. Ali ponavljam, desetine hiljada ljudi je učestvovalo na tom skupu i na protestnoj šetnji beogradskim ulicama. Mi smo objavili i kompletan snimak, mislim da je negde sat i 55 minuta sa kompletnom šetnjom. Pojedini režimski mediji su objavili kako je oko 1.000 pristalica Srpske radikalne stranke bilo na beogradskom Trgu republike, a kolona je bila od Predsedništva do Slavije. Pa da su se za ruke uhvatili, to bi bio po jedan čovek u koloni da je toliko dugačka. Nama je cilj bio da pre svih građani Beograda vide koliku snagu uživa Srpska radikalna stranka. Podatak da predstavnici, visoki funkcioneri iz drugih takozvanih opozicionih stranaka gostuju na državnim televizijama: jedne nedelje B92, sledeće nedelje RTS, posle toga Pink, posle toga Radio-televizija Vojvodine, a da Srpske radikalne stranke i naših predstavnika nema, najbolje govori o činjenici koga se režim plaši. Jedini koga se plaše, ja sam potpuno siguran, i to je očigledno, je Srpska radikalna stranka. 

Filip Avramović, BIRN: Da li, i pored tih patriota koje ste pozvali, planirate da pozovete DSS i Dveri?

Nemanja Šarović: Ne planiramo. Nemamo razloga. To bi bilo kao da vi pitate nekoga, na primer iz Srpske napredne stranke, da li planira da pozove Bojana Pajtića, Stefanovića, ne znam Živkovića i njima slične na razgovore o ujedinjenju. Da mi imamo identične političke stavove, oni bi došli kod nas. Bili bismo u istoj stranci. Vi vidite, evo na primeru DSS-a, da oni ni među sobom ne mogu da se dogovore. Siniša Kovačević je izašao iz DSS-a, oformio samostalnu stranku, pa se ujedinio sa njima, pa su ga u međuvremenu iz njegove stranke izbacili. Tamo se ne zna ko pije, ko plaća. Dakle, političku ideju koju mi zastupamo, zastupamo 25 godina. I zna se šta zastupamo. Tražiti od nas da se ujedinimo sa nekim radi ujedinjenja, podseća nas pre svega na DOS, kad se i kuso i kljakavo ujedinilo kako bi smenili sa vlasti Slobodana Miloševića. Tad su nas ubeđivali da će se živeti mnogo bolje, samo da njega smenimo, kao što su i 2012. godine govorili – samo da ode Boris Tadić i Demokratska stranka, biće bolje, a zapravo je u svakom segmentu života neuporedivo gore. Evo, recite vi šta je to bolje u Srbiji u prethodne tri godine, a već tri godine Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka imaju neograničenu moć, neograničenu vlast, osim pokrajine, gde je i dalje na vlasti Demokratska stranka. Javni dug Republike Srbije se povećao za nekih 10 milijardi. Desetine hiljada ljudi je otpušteno. Najavljuju se dalja otpuštanja. Smanjene su plate i penzije. Najavljenih novih infrastrukturnih projekata izgradnje kanala do Soluna, kancelarije za brze odgovore i ne znam čega, još uvek nema. Nas samo režimski mediji ubeđuju kako se u Srbiji dobro živi.

Kad slušamo Aleksandra Vučića i njegova televizijska gostovanj,a nas je zaista sramota koliko Srbiji dobro ide. Ja sam očekivao da će on na Pinku objaviti da Srbija preuzima i grčki dug, jer, eto mi smo toliko jaki, mi smo deficit ukinuli, jer nam odlično funkcioniše privreda. Ja sam to očekivao. Ali je suština drugačija. Istina je drugačija. U Srbiji se iz dana u dan sve teže živi.

Srpska radikalna stranka će nastaviti da jača, nastaviće da napreduje i posle izbora mi ćemo, naravno, biti raspoloženi za saradnju sa svim političkim strankama sa kojima imamo dodirnih tačaka. Ali da se ujedinjujemo sa onima koji tvrde, evo konkretno, Sanda Rašković-Ivić tvrdi da je u Srebrenici počinjen genocid. Ako mene lično pitate, ja bih pre ugasio stranku, nego pravio koaliciju sa njom. Ona tvrdi da je Republika Hrvatska imala pravo na akcije „Oluja“ i „Bljesak“. Kaže – teška srca, ali moram priznati da su to bile legitimne akcije. Ne. To je bio genocid. I to je ono protiv čega se borimo. Dakle, ne može neko biti patriota samo zato što će sam sebe nazvati patriotom, već je potrebno da to pokaže kroz svoje političko delovanje. Dakle, da vidimo šta je ko radio i tokom prethodnih 10, i 15, i 25 godina.

Novinar: Hvala.

Nemanja Šarović: Hvala i vama. Ako nema drugih pitanja, hvala vam. 

 

Komentari

0 KOMENTARA

TVOJ KOMENTAR

VIDEO SNIMCI

TVITER

INSTAGRAM