Branislav Rankić: Dame i gospodo novinari, dobar dan. Ovo je redovna konferencija za štampu Srpske radikalne stranke. Na samom početku da poželim svim građanima Bora srećan današnji praznik, Dan oslobođenja Bora u Prvom svetskom ratu, veoma važan datum iz naše istorije kojim Srbija i svi građani opštine Bor treba da se ponose jer je to praktično bila odlučujuća bitka koja je srpsku vojsku, u tom nezaustavljivom jurišu, uz saveznike, postavila u red nepobedivih vojski u Prvom svetskom ratu, iz čega baštinimo naše velike potonje pobede. Kao unuk solunskog dobrovoljca, pouzdano znam da želja tadašnjih boraca srpske vojske nije bila nikako da se ponosom, posle nepunih 100 godina, smatraju parade homoseksualaca po Beogradu. Mi treba da budemo ponosni na naše istorijske datume kao što je ovaj danas. Međutim, niko nije mogao da pretpostavi da će najveći demokratski domet ove vlasti biti hapšenje srpskih generala i njihova isporuka nekim stranim sudovima, jer bi naše vojvode iz Prvog svetskog rata, komandanti armija, bili danas ratni zločinci, po aršinima Haškog tribunala.
Ja sam na prošloj konferenciji za novinare rekao da je lokalna vlast u Boru praktično u postupku konstituisanja, a pokazalo se da sam bio u pravu jer je pre sedam dana predsednik Opštine Bor svojim rešenjem imenovao za pomoćnika Sinišu Sarakovića iz Pokreta „Živim za Krajinu“. Ja mu čestitam tim povodom i mislim da konstituisanje još nije gotovo obzirom da komisije koje su neophodne, koje bi trebalo pred svaku sednicu Skupštine opštine da daju svoje stavove, nisu konstituisane. Verovatno vlast ne može da se dogovori u vezi s tim, ali verujem i da odbornički sastav nije onakav kakav je bio u predmetu koalicionih dogovora, pa očekujem da će, obzirom da ističu rokovi za zakazivanje sednice Skupštine opštine, zakazati neku sednicu da se ne bi raspala koalicija, ali to će biti nepripremljeno i neće suštinski rešiti nijedan problem. Ispostavlja se da njima nisu ni potrebne skupštinske odluke u rešavanju nekih problema jer oni su uzurpirali vlast i baš ih briga šta kažu zakon i odluke – oni sprovode samovolju. To pokazuje i odgovor na naš dopis Opštinskoj upravi, Odeljenju za gradsko građevinsko zemljište i urbanizam, gde oni kažu da nisu izdali dozvolu za uređenje platoa i upućuju nas na JP „Direkcija za izgradnju Bora“. Ja sam vam prošli put rekao kakav je odgovor „Direkcije za izgradnju Bora“ i neki smatraju da je dobro da se bilo šta radi bez obzira postoji li projekat ili ne – evo i ja kažem – dobro je da se bilo šta radi – ali, znate, to je protivzakonito, pa ako je to demokratija, nemam ništa protiv, neka bude. Neka rade šta god žele, bez projekata, bez ičega, samo znam da u vreme kada sam ja bio predsednik Opštine, da sam tako nešto radio, ja bih verovatno završio u zatvoru.
Meni je, moram reći, na neki način drago što Televizija Bor ne šalje svoje novinare već drugu konferenciju jer to pre svega meni kao iskusnom političaru govori da su oni uplašeni od Srpske radikalne stranke i da se vlast ljulja. Iz dosadašnjeg iskustva znam – kad god Televizija Bor prestane da prenosi naše konferencije za novinare, mi srpski radikali vratimo se na vlast. To je bilo i 2006. i 2008. godine i to su bili periodi kada Televizija Bor nije htela da prenosi naše konferencije. Da li neki drugi opštinski odbori drže konferencije, vidim da ne drže, bar ja nemam podatke o tome, ali to govori kolika je samovolja danas u Srbiji, koliko su uspeli, pre svega na republičkom nivou a zatim i na lokalu, da unište svako mišljenje koje je suprotno ideologiji vladajuće koalicije. Mi srpski radikali ćemo se tome suprotstaviti svim silama. Mi mislimo da jednoumlje nije dobro makar dolazilo od najpametnijih ljudi, a u ovom slučaju nije dobro jer dolazi od ljudi koji imaju, pre svega, veoma sumnjivu intelektualnu snagu s kojom nastupaju i kako se predstavljaju.
Mogu da zamerim i na javnosti rada Opštinske uprave i opštinskih organa. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da je predsednik Skupštine obavezan da redovno drži konferencije za novinare. Posle 4 meseca od završenih izbora, neprihvatljivo je da se niko ne oglašava. Oni su tu gde jesu i ne interesuje ih šta će građani da misle o tome, nemaju obavezu da bilo kome šta saopšte, zašto nešto rade ako išta rade, ali to govori da Srbija verovtno ulazi u jedan oblik diktature i da se Srbima jasno daje do znanja da je vlast u Srbiji, nažalost, nesmenjiva na izborima. To je veoma loša poruka i ljudi traže alternativu, misleći da je vlast smenjiva jedino na ulici. Ja ne bih voleo da se na takav način menja vlast, ali očigledno je da se, počev od Republike pa do lokalnog nivoa, sve svodi na to da se ljudima pruža jasna poruka da ova vlast neće moći da se smeni na izborima. I kada bih vas podsetio na pismo Borisa Tadića, koje je upućeno na više od milion adresa za parlamentarne izbore 11. maja 2008. godine, videli biste zašto je to tako. Tamo su obećanja – 200 hiljada radnih mesta, 50 hiljada kredita za poljoprivrednike, više od 20 hiljada kredita za mala i srednja preduzeća, za pomoć lokalnim samoupravama... Dakle, kad se dobiju izbori, kasnije se sve dovede u suštu suprotnost.
Bor je, nažalost, danas, 4 meseca posle izbora, i dalje aktuelan u nekim stručnim krugovima kao opština u kojoj je izborna krađa iz juna 2010. godine najdrastičniji primer izborne krađe otkako postoji višestranački sistem u Srbiji. Hoću da vas podsetim da smo mi o izbornoj krađi i pritiscima na birače govorili ranije i da ni u kom slučaju danas više niko ne sme da pomene 2000 novih radnih mesta, 200 miliona evra novih investicija... Zbog takvih laži, ali i zbog toga što su neki delili stočno brašno, naočari, davali keš novac pa su ostali dužni, zbog toga je verovatno i ova sadašnja vlast pod velikim opterećenjem da izađe pred javnost, svesna kako je osvojila vlast i bez ideje šta da kaže građanima. Kad je OO G 17 + u prvih mesec dana posle izbora dobio 500 novih članova, većina od njih, bar 400, otišla je kod predsednika da traži posao. Jasno je zašto oni ne drže nikakve konferencije i ne obraćaju se javnosti jer šta da kažu... Mogu li ispuniti obećanja? Ne mogu ni slučajno. Tako da mi mislimo da u Boru neće biti dobro, bez obzira na to što se ponešto dešava. Videćemo do kada će ovo trajati, ali je očigledno da postoji velika nesloga oko suštinskih pitanja u lokalnoj vlasti, pre svega u vladajućoj koaliciji, mada mislimo da i ovi koji su trenutno u opoziciji ne mogu da urade ništa kvalitetno, ili su ucenjeni pa ne smeju ni na jedan način da kritikuju postojeće stanje.
Obratili smo se još jednim dopisom naslovljenim na načelnika Opštinske uprave, obzirom na to da mi nemamo svoje odbornike, gde smo od Odeljenja za budžet i finansije tražili informaciju o obavezama Opštine Bor posle devetomesečnog izveštaja o izvršenju budžeta, na dan 30.9.2010, i koliki je procenat izvršenja budžeta. Kad i to budemo dobili, izneću vam javno na konferenciji za novinare kako se u Opštini Bor od 2006. godine, po periodičnim obračunima, menjalo zaduženje opštine i onda ćete moći da imate punu sliku o tome ko je u vreme dok je vršio vlast u opštini vodio računa da se opština ne zadužuje, a ko je besomučno zaduživao opštinu, bez ikakvih pravila. Ja sam imao toliko. Ako imate pitanja, izvolite.
Novinar: Kako komentarišete grejnu sezonu u Boru?
Rankić: Ja sam još pre dve ili tri godine rekao da je jedini mogući način da grejanje bude kvalitetnije, da se ponovo Toplana spoji sa Energanom, što sam govorio i u predizbornoj kampanji. Mislim da sam prvi rekao na Televiziji Sezam da je to jedino rešenje za Toplanu i da će svi, kad ja to budem rekao, posle to ponavljati. Nažalost, tada nije bilo političke volje, pre svega u Republičkoj vladi, nije bilo nikakvih mogućnosti da to urade jer su se svi odgovori i svi zahtevi svodili na to da je to nemoguće, da je RTB Bor u postupku restruktuiranja, da nema nikakvih mogućnosti da se na zakonit način bilo šta uradi. Međutim, vidim, što je dobro za građane Bora, da je to veoma efikasno urađeno. Verovatno je trebalo da se donese neka odluka na SO Bor ili bar na UO Toplane ako nema odluke SO Bor, pa i odluka UO RTB Bor, jer to su važne stvari. Ako su donete, dobro je, ako nisu, opet je za građane dobro – nama je važno kao običnim ljudima da imamo kvalitetno grejanje. I ako zanemarimo te zakonske procedure, žao mi je što to nije bilo moguće kada sam ja bio predsednik Opštine jer sam to u više navrata tražio, međutim, rečeno je da od toga nema ništa i da nikada od toga neće biti ništa, pa me baš sad čudi kako ipak može. U svakom slučaju, dobro je za građane Bora.
Novinar: Možda niste imali dobre direktore?
Rankić: Pa, nisu ni ovi direktori bolji. Ja sam možda obavljao vlast i bio predsednik opštine u situaciji u kojoj mi nije bilo dozvoljeno da radim ono što je dozvoljeno sadašnjim vlastima. Ja sam imao 18 krivičnih prijava koje su sve odbačene posle prve moje smene, i to pokazuje da sam radio sve u skladu sa zakonom. Ja sam morao toga da se pridržavam jer da nisam, danas bih verovatno bio u zatvoru. A ovi ne moraju. Rekao sam i na prošloj konferenciji da zakon nije u pravu ukoliko se pokaže da je u koliziji sa stavovima DS-a, G 17+ ili SPS-a. U pravu su njihovi stranački funkcioneri i njihovi stavovi. I vi tu ne možete ništa. Zakoni se, nažalost, u Srbiji donose da ih poštuju oni koji su zakonom nezaštićeni ili koji su nezaštićeni u političkom smislu. Danas ste svedoci priča kako je stigla demokratija i kako funkcionišu institucije. Ali, probajte da zaposlite dete ako nema člansku kartu neke od stranaka koje su na vlasti. Nećete uspeti. Probajte vi da potražite posao. Nećete moći da dobijete. Probajte da ostvarite bilo kakvu privilegiju. Probajte da se bavite privatnim poslom. Sva će vam vrata biti zatvorena ukoliko vas politički neko nije preporučio. Probajte da se bavite trgovinom ili uslugama koje se pružaju u pojedinim JP. Sve je rezervisano, zauzeto i tačno se zna ko radi i koliki se procenat izdvaja od tog profita. Nažalost, Srbija danas tako funkcioniše. Meni je žao što je to tako. O tome imate stotine dokaza koji se sudski ne procesuiraju jer je ovoj Srbiji mnogo važnije da vodi rat protiv „Obraza“ ili nekih drugih patriotskih organizacija, proglašavajući ih najvećim krivcima za sve nedaće kroz koje Srbija prolazi. Kad vidite onog Slobodana Homena koji je, bogami, pustio podvaljak, lepo se zaoblio, ugojio, ne biste nikad rekli da je bio otporaš pre 10 godina. I bilo je potpuno dozvoljeno paliti Skupštinu, rušiti zgradu Televizije i to je bilo veoma „in“. Danas, međutim, kad mladi ljudi izražavaju neku vrstu protesta, zabranjeno je, a Slobodan Homen, koji je prevodio otporaše, traži najstrože kazne za njih, naziva ih huliganima. A ja vam garantujem da su to deca revolucionara od 5. oktobra. I oni su tada imali možda 5-6 ili 7 godina i slušali kako se njihovi roditelji hvale time kako su palili Skupštinu i kako su revolucionari, kako su doneli slobodu u Srbiju. Dakle, mladi ljudi hoće da i oni budu heroji kao i njihovi roditelji – pa razmišljaju – kad su naši roditelji bili heroji, i mi ćemo da pokažemo da znamo da palimo, pa ćemo, kad dođemo kući, da se hvalimo. Ali u međuvremenu se desila transformacija. Njihovi roditelji su postali legalisti, ali samo zato da čuvaju svoje stečene pozicije.
Novinar: A da li se na sličan način promenio i gospodin Dačić?
Rankić: Da sam socijalista, osećao bih se veoma neugodno, čak, kakav sam čovek, mislim da bi me bilo strašno sramota. Zašto? Mogu da shvatim da su u koaliciji sa DS-om, ali ne mogu da shvatim potrebu najviših funkcionera SPS-a. Gde se god javno pojavljuju, na bilo kojoj televiziji, da u prvih pet rečenica moraju da pohvale vizionarstvo i pamet Borisa Tadića. Da hvale bilo šta drugo, mogao bih da razumem. Ali oni imaju stranački zadatak da to rade. Usput je dozvoljeno, u njihovom prisustvu, da se najcrnje i najgore stvari govore o njihovom nekadašnjem predsedniku Slobodanu Miloševiću i o periodu njihove vladavine u Srbiji. Oni pritom sležu ramenima i imaju razumevanje za to. Jedna politička partija može da se transformiše, može da menja i program, ali do te mere da počne da puzi – meni je to neshvatljivo, a da zadrži sve kadrove iz tog perioda. Da li se Mrkonjić pojavio 2008. godine...
Novinar: Gorica Gajević je na Kopaoniku.
Rankić: Pa, nema je zato što ne želi da je bude. Inače da želi, bila bi i ona. Ko se od tih kadrova tek sada pojavio? Niko. Sve su to isti ljudi. Zamislite sada mene kad bih rekao – evo, ja sam odjednom zavoleo Evropsku uniju. Pa, nisam ja nikad nešto posebno cenio tu vrstu udruživanja u Evropi, ali volim Evropu kao kontinent. Ne cenim je ni danas. Oni imaju svoje razloge zašto se udružuju, ja imam svoje razloge zbog čega smatram da to nije dobro za Srbiju i, naravno, od toga neću da odustanem.
Novinar: Gospodine predsedniče, pomenuli ste Sarakovića kao pomoćnika predsednika opštine. Kako komentarišete informaciju da će drugi pomoćnik biti Nebojša Popović iz SPO-a?
Rankić: Saraković je kod mene bio član Veća i drago mi je da je napredovao. Ovako ljudski, jer je funkcija pomoćnika predsednika mnogo važnija od funkcije člana Veća. Ako su njihovi koalicioni dogovori takvi, ja sam za to da se poštuju. Kada su ulazili u izbore, već su imali dogovoreno ko će imati šta od toga što smatraju izbornim plenom. I sada su došli do toga da to prsne. Ako je dogovor unutar DS-a da pomoćnik bude Nebojša Popović, neka bude. Verovatno će, pretpostavljam, i socijalisti tražiti jednog jer može ih biti troje. Nemam informaciju da li će imati i SPS, ali ako bude tako, ja ću opet čestitati predsedniku opštine, ne pomoćnicima, jer on lično donosi akta. A ako to radi pod pritiscima, onda nije dobro. Onda imamo predsednika opštine koji trpi pritiske. A onda je pitanje koliki će pritisak biti izvršen za nešto drugo. A ako radi svojom voljom zato što misli da su oni stručni da obavljaju taj posao i zato što mogu pomoći, onda mu ja čestitam na izboru.
Novinar: I vi ste imali dva pomoćnika. Smatrate li da je to dobra investicija, jer mi to kao građani treba da platimo, da to nije uzalud bačen novac?
Rankić: Nije to nikakva investicija. To je stvar koalicionog dogovora. Ja sam imao koalicioni dogovor da će Vlaška demokratska stranka Srbije, Pokret „Živim za Krajinu“ i Srpska radikalna stranka da predlože po jednog pomoćnika predsednika. U tom koalicionom dogovoru sam poštovao onog koga oni meni predlože jer je jedan od principa bio da se ne mešamo u kadrovska rešenja drugih stranaka. Pokret „Živim za Krajinu“ i VDSS su predložili po jednog, a mi radikali nismo hteli da iskoristimo tu mogućnost, vodeći računa da se štedi novac u opštini. Ali ako je koalicioni dogovor bio takav, onda mora da se poštuje. Da li to košta opštinu? Pa, opštinu košta svaka politika. Da li to košta poreske obveznike? Košta, naravno, i to mnogo. Koštalo bi, recimo, i da su do sada imali dve sednice Skupštine, i to više nego što će pomoćnik primiti platu jer bi 35 odbornika primilo dnevnice plus neki drugi troškovi, ali oni, vidite, štede na tome što ne drže sednice SO, nažalost, što pokazuje da su odluke koje su do sada donošene bile dobre jer nemaju šta da menjaju. Ukoliko nemate više pitanja, hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR