Aleksandar Šešelj: Dame i gospodo, kao što znate, Srpska radikalna stranka je na srpskoj političkoj sceni prva stranka koja se negativno izrazila o mogućnosti pristupanja Srbije Evropskoj uniji i kao takva je bila najveći protivnik takozvanog procesa evropskih integracija, koji u Srbiji traje neprekidno već 24 godine. Sa tim u vezi Republika Srbija je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, koji su mnoge vlade u Srbiji hvalile kao pozitivno rešenje i glavni signal da će Evropska unija u svoje članstvo primiti Srbiju. To je bilo odavno, a možemo da vidimo da Srbija nikakve benefite od takvog sporazuma nema.
Više puta smo svih ovih godina upozoravali na štetne posledice potpisivanja tog sporazuma, uključujući i to da Srbija taj sporazum, odnosno da Srbija odredbe tog sporazuma primenjuje jednostrano i ukinula je carine na uvoz robe koja dolazi iz Evropske unije, dok je Evropska unija te carine zadržala. To je bio i osnovni princip ponašanja Evropske unije prema Srbiji i izvor mnogih problema koji se dešavaju u srpskoj privredi i na tržištu, između ostalog i to da su naši, pre svega poljoprivredni, ali i svi drugi proizvođači u negativnom položaju i imaju tu nesreću da imaju nedomaćinski tretman od sopstvene matične države u odnosu na proizvode koji dolaze iz inostranstva. To je veliki problem, koji je ostao nerešen i na koji se ne osvrće nijedna vlada u poslednjih petnaest godina.
A ono što je zaintrigiralo srpsku javnost nedavno, jeste, takođe, problematika koja je bila očigledna dugi niz godina u Srbiji, a ništa se po tom pitanju nije uradilo dok nije onaj koji je izazvao te probleme postao previše bezobrazan i bahat da to više nije moglo da se ignoriše, a to je pitanje cena naših proizvoda u Srbiji u velikim marketima, koje plaćaju naši potrošači, dok su isti ti proizvodi iz Srbije jeftiniji u inostranstvu. Mi smo o tome pričali, takođe, godinama unazad, gde se zaista dugo na ovu činjenicu nije reagovalo, do poslednjih nekoliko dana.
Komisija za zaštitu konkurencije, dakle državna komisija, je tek nedavno pokrenula istragu protiv ta četiri velika trgovinska lanca, a to su „Merkator”, „Delez”, DIS i „Univereksport”. Dakle, radi se o svojevrsnom kartelu na srpskom tržištu. Istraga je dovela do sumnje da su ovi lanci u međusobnom tajnom dogovoru povećavali cenu robe široke potrošnje na štetu domaćih potrošača. Potrošači, tj. građani Srbije, su oštećeni takvim nezakonitim zidanjem cena i tu štetu sad ne može više niko da im nadoknadi, pošto se taj proces u Srbiji dešava već nekoliko godina i to je, zaista, sada nemoguće. Ali ono što može da uradi Vlada i što mora da uradi Vlada jeste da pokrene postupak kako se ta šteta ne bi građanima Srbije i potrošačima dešavala u budućnosti, tako da sa tim u vezi pozivamo Komisiju za zaštitu konkurencije da ubrza svoju istragu i da se uključi i nadležno tužilaštvo kako bi se u najkraćem roku u marketima svih ovih lanaca vratile realne cene.
Lopovluk je otkriven, a to znači da neko mora da odgovara i znači da građani Srbije moraju da budu u budućnosti od takvog delovanja zaštićeni. I ako već ne mogu da budu obeštećeni, prevarantski trgovinski lanci i svako ko je kršio zakon i na taj način se ponašao mora da bude kažnjen.
Iz izveštaja Komisije za zaštitu konkurencije vidi se da su marže u ova četiri trgovinska lanca, koja su poslovala suprotno Zakonu o zaštiti konkurencije, sa 19 posto u 2016. godini porasle na neverovatnih 38 posto u 2023. To je osnovni razlog što je i reakcija javnosti bila takva pre nekoliko dana, ili nekoliko nedelja, kada se ova afera pokrenula.
Dakle, trebalo je osam godina Komisiji za zaštitu konkurencije da primeti koliko su građani Srbije pljačkani i postavlja se pitanje šta su oni to pisali u redovnom godišnjem izveštaju koji su u obavezi da dostave Narodnoj skupštini svake godine. Dakle, Komisija za zaštitu konkurencije, koja je definisana kao nezavisna i samostalna organizacija, odgovorna je za svoj rad Narodnoj skupštini. A ono što je poseban problem jeste što, kada dođu ti izveštaji u Narodnu skupštinu i kada se o tome raspravlja, kada se pokrene pitanje delovanja Komisije za zaštitu konkurencije, to naša javnost i uopšte mediji ne stave u fokus, ne stave nikada u prvi plan i o tome se vrlo malo zna u našoj javnosti.
Takođe skrećemo pažnju na tu problematiku – takozvana nezavisna tela koja se u javnosti obično pojavljuju i nastupaju u medijima kada treba da komentarišu neka opšta pitanja, nešto što se dešava na globalnom nivou, što se dešava u svetu, što se dešava negde u Evropi, šta oni to konkretno rade u toj godini dana, kada oni za to svoje delovanje moraju da podnesu izveštaj i zašto narodni poslanici, odnosno, zašto vladajuća većina, ali i svi poslanici, naravno, u Skupštini Srbije, ne posvećuju dužnu pažnju radu takozvanih nezavisnih tela, nego se bave nekim pitanjima od perifernog značaja.
Dakle, mi smo navodili koja su takozvana nezavisna tela u Srbiji, za koja se obično ispostavi da su nezavisna od vlasti, nezavisna od vlade, a da su vrlo zavisna od takozvanih nevladinih organizacija, ili nekih stranih ambasada, ili tome slično. Takvi su i poverenik takozvani za ravnopravnost, ombudsman, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i slično. Dakle, to su neke stvari koje se dešavaju u našoj zemlji, koje su veoma važne i koje se, iz ovog primera se može videti, odražavaju na svakodnevni život građana Srbije. Postoje tačno institucije koje se bave tim problemima, ali one u suštini ne rade ništa, a ono što znamo jeste da su lica na čelu tih institucija veoma dobro plaćena i među najplaćenijim ljudima uopšte u javnom sektoru, što otvara pitanja, što posebno otvara pitanje za šta oni dobijaju toliki novac.
Dakle, apelujemo da se ovom pitanju nadležni organi i Vlada Srbije ozbiljno posvete, kako se te stvari ne bi dešavale u budućnosti.
S druge strane, želimo da podržimo delovanje Vlade Srbije i učestvovanje delegacije Srbije na samitu BRIKS-a, koji se održava u Kazanju, u Rusiji. Mi smatramo da su izjave koje su došle od šefa delegacije Srbije na tom zasedanju, Aleksandra Vulina, pozitivne i da on prepoznaje većinsko raspoloženje građana Srbije, kao i uopšte kretanja na globalnom nivou, u svom komentaru da Srbiju vidi kao članicu BRIKS-a u budućnosti.
Organizacija BRIKS ne samo što predstavlja alternativu zapadnim procesima integracije, već predstavlja za Srbiju jednu veliku šansu koja može da našoj zemlji omogući i ubrzan ekonomski razvoj, može da omogući i podizanje životnog standarda građana Srbije, nove investicije koje su nalik investicijama koje su u našoj zemlji došle sa Istoka, a to su investicije u neke od najvećih srpskih gubitaša i neke kompanije koje posluju u našoj zemlji sa velikim profitom i čine veliki deo budžeta naše zemlje, kao što su Naftna industrija Srbije, ili „Ziđin”, ili Železara u Smederevu, koji su privatizovani od kompanija iz Kine.
Takođe smatramo da će Srbija zaštititi svoj teritorijalni integritet i suverenitet, budući da zemlje koje čine okosnicu BRIKS-a jesu naši tradicionalni saveznici, koji su uvek bili uz nas kada je u pitanju bila Srbija, na svim međunarodnim forumima, uključujući Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Ukoliko ima nekih pitanja, izvolite. Hvala vam što ste došli.
https://www.youtube.com/watch?v=tqBycX29m3Q
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR