Milorad Mirčić: Posledice katastrofalne politike koju vodi republička, pokrajinska i lokalna vlast su sve vidljivije. Nisu se zadovoljili sa ovako katastrofalnom političkom situacijom, ekonomskom krizom i socijalnom bedom već su sada krenuli u novi pravac koji se ogleda u tome da treba vršiiti diskriminaciju među građanima koji žive u severnom delu Srbije. Na lokalnom nivou to su već prpoznatljive metode – ispisuju se grafiti u cilju podela među građanima Vojvodine na one koji su ranije i one koji su kasnije došli. Tako smo svedoci da grafiti koji su osvanuli predstavljaju samo deo scenarija koji treba da se sprovede u Vojvodini, a to je da se izvrši dodatna podela među, pre svega, srpskim stanovništvom, tako što ćemo se podeliti na one koji su ranije i one koji su kasnije došli – oni koji su kasnije došli treba da se vrate. Malo je podela na Srbe bosance, sremce,ličane,banaćane,bačvane – sad i ovo. To je u sklopu politike koja je još ranije zacrtana kada je reč o razbijanju nacionalnog bića srpskog naroda.
Mi insistiramo da MUP, odelenje u Novom Sadu, što pre nađe autore ovih grafita. U suprotnom ćemo tvrditi da oni koji su ih prekrečili – ti su ih i pisali. Ne možemo više da zatvaramo oči, jer je ovo sada već alarmantno.
Da bi tragedija bila kompletna, kada je reč o podeli, potrudio se predsednik države zajedno sa republičkim parlamentom. Predsednik države je u izbornoj kampanji obećao predsedniku vlade Mađarske Orbanu da će doneti akt deklaraciju koja će osuditi zločine prema mađarskom civilnom stanovništvu od 1944-1945 godine. Koliko je sulud taj potez! Niko nije mogao da veruje da će doći do realizacije ovakvog obećanja. Pre neki dan je došlo do realizacije – potpuno za neverovati! Čak u tim podelama idu toliko daleko, u toj bezobzirnosti ne vode računa o tome da su sve žrtve jednake. Čak ih dele na one koje su civilne žrtve mađarske nacionalnosti u odnosu na one koje su druge nacionalnosti. O onima koji su druge nacionalnosti ne treba pričati- njih treba staviti zbirno u osudu, ali treba apostrofirati mađarske civilne žrtve od 1944-1945?! To je posao za istoričare, za struku i trebalo je da ga urade SANU i mađarska akademija nauka, da dođu do relevantnih i tačnih podataka i da na osnovu njih dve države konačno zauzmu konačan stav.
Sa strane Republike Srbije je određena grupa ispred SANU koja je trebalo da se bavi tim poslom-ispitivanjem civilnih žrtava na području Vojvodine u periodu 1944-1945. Jedan od istoričara koji se bavio tom oblasti je Drago Njegovan. Objavio je knjigu gde imenom i prezimenom možete da vidite da je najveći broj civilnih žrtava srpske nacionalnosti. Ako se već gleda u istorijske činjenice i želi se da se izađe sa činjenicama, onda se mora reći da je najveći broj civilnih žrtava 1944-1945.srpske nacionalnosti, najveći broj srpskih intelektualaca je nastradao 1944.godine.
Ali, nisu nastradali po nacinalnoj osnovi već od jedne ideologije koja se zvala komunizam, kao što su 1941-1945 stradali od fašizma tako su 1944-1945 stradali od komunizma, nisu prvenstveno stradali jer su bili mađarske ili srpske nacionalnosti, već što su bili antikomunici. Kao što od 1941. Nisu stradali jer su bili Jevreji ili Romi nego antifašisti.To je jedna ideologija.
Sada ponovo vraćamo –i to kao najaktuelniju temu - nešto što istoričari nisu proverili do kraja. Očigledno je da se pripremaju nove kombinatorike na nivou pokrajinske vlasti. Ako su toliko daleko otišli u svom politikanstvu, onda mi upozoravamo da je to najopasnija politička garnitura u istoriji vlasti Srbije. Jer, ko je spreman da na stvarima kao što su žrtve, njihovo razdvajanje i diskriminacija , napravi političku kombinaciju na bilo kom nivou vlasti, taj hitno mora da se obrati lekaru – neuropsihijatru ili psihologu, jer je ovo potpuno suludo!
Već vidimo prve najave, uz veliko oduševljenje, da moža biti saradnje među strankama kao što su SNS, SPS i SVM. To je sasvim normalno, nije čudno i razumljivo je da različite političke opcije sarađuju na razlićitim nivoima vlasti. Ali, da bude povod i razlog da se podigne spomenik u Čurugu samo jednim civilnim žrtvama, samo jedne nacionalnosti, to je već u najmanju ruku alarmantno i opasno.
Ako se podiže spomenik treba istoričari da završe posao, da tim ispred SANU i mađarske akademije utvrde činjenice, zajednički spomenik potom može da se podigne svim civilnim žrtvama od 1944,na dalje i da se podigne na prostoru Srubotice, Novog Sada isl.To bi, po nama radikalima, bio dobar gest i stavila bi se tačka na sve te događaje.
Ovako se otvara pandorina kutija, mogućnost novih podela, političkih prepucavanja i nezadovoljstva jednog dela stanovništva koji živi u tzv. Šajkaškoj. Čim imate nezadovoljstvo jednog dela stanovništva, ni onaj drugi ne može da bude zadovoljan, ne može da bude bezbedan.
Šta se ustvari radi u Vojvodini? Da li se to ciklično ponavlja istorija?Da li se to priprema evropeizacija Vojvodine tako što će ovaj deo da pripadne nekoj novoj tvorevini, nekoj drugoj državi? Da nije to najava za promenu Ustava? Hiljade pitanja se otvaraju koje srpski radikali ovako javno postavljaju! Apelujemo dok je vreme, da se smire i dozovu pameti.
Ova država mora da se izvlači iz ekonomske krize. Najveći projekti vlasti na lokalnom nivou su pobede za savet mesnih zajednicama. Ne računajući predaju Kosova i Metohije. Kao bolest se širi Srbjom da najveći uspeh pobediti u Zaječaru ili drugim sličnim mestima, pa bez obzira na koji način je ostvarena pbeda.
Ne može tako Srbija da izađe iz ove bede i krize!
Ne možete svađati narod ili deo naroda, a onda očekivati dobro.
Ne može se borba protiv kriminala sprovoditi tako što ćete cirkusku priredbu organizovati na stadionu Karađorđevo. To je prevaziđeno!
Ti policajci koji su polugladni i poluobučeni treba da demonstriraju spremnost pred predsednikom države koji još nije odgovorio gde mu je 5 miliona koje mu je dao Stanko Subotić, zvani Žabac. Pred ministrom unutrašnjih poslova koji još nije odgovorio kakva je bila njegova uloga u aferi kofer. Sve su to pitanja koja se otvaraju.
Zamislite taj paradoks da najsposobnije, najelitnije jedinice MUP-a demonstriraju svoju sposobnost i spremnost u borbi protiv kriminala, a glavni kriminalac je sedeo u loži i još i držao govore! Čudno je ali, da nije u zemlji Srbiji, čovek ne bi poverovao.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR